Mesna zajednica Tršanovci: Mladi ostaju, dolaze i novi građani

Prema jednoj legendi, selo Tršanovci je dobilo ime za vreme turske vlasti, kada je tršeno šiblje i drveće 300 metara od glavnog puta sa obe strane da bi bio bezbedan zbog prolaska Turaka i da meštani budu vidljivi i neskriveni. Danas selo ima oko 730 stanovnika u oko 200 domaćinstava, ranije je bilo nastanjeno po obližnim brdima, a poslednjih 40 godina ljudi su sišli u dolinu reke Rasine, pored magistralnog puta za Kruševac. U brdima je ostalo osam staračkih domaćinstava

–Ljudi se ovde vraćaju u svoj zavičaj kao penzioneri, stalno su sa nama i družimo se. Selo ima tri prodavnice mešovite robe, pet zanatskih radnji i dve privatne hladnjače za otkup voća – Panići i Kneževići. Ponosimo se proizvodnjom organske hrane – ajvara, džemova, marmelade i drugih roba, koje se pakuju u više hiljada tegli, a glavni proizvođač je tehnolog Milinka Jovanović – kaže Ljubiša Živančević, predsednik Saveta mesne zajednice.

Selo je imalo dve fabrike: pogon IMK „14. oktobar“ iz Kruševca i bivšu „Brusjanku“, sada „Pompeu“, italijansku tekstilnu firmu u kojoj rad i uglavnom ženska radna snaga iz sela. Firma Srećka Đurđevića izvodi građevinske radove, a Strugara radi na preradi drveta. U ovoj i u drugim pomenutim firmama zaposleni su meštani Tršanovaca.

Meštani se bave proizvodnjom voća i stočarstvom za svoje potrebe. Proizvode malinu, kupinu, šljivu i jagodu, jedan domaćin uzgaja malinu na 70 ari površine, a ostali su manji.

Selo ima vodovod, kablovsku tv, asfaltirane ulice, a u toku je priključenje preostalih desetak domaćinstava na kanalizacionu mrežu. Ove godine očišćeni su svi putevi, izvršeni zemljani radovi tamo gde nema asfalta. U 2018. sledi nasipanje i asfaltiranje dve ulice i postavljanje ulične rasvete za desetak domaćinstava (put za hladnjaču Knežević).

Zgrada Doma kulture je u fazi izgradnje i nije u upotrebi. Uvedena je struja, a iduće godine treba da se završi izolacija i unutrašnje uređenje. Kod Doma je seoski zapis gde se okupljaju meštani za litiju (Sveti Nikola, 22. maj). Dosta omladine je ostalo da živi u selu sa dvoje – troje dece. Selo nema crkvu, pa vernici idu u Brus u crkvu Svetog Preobraženja Gospodnjeg.

Prilikom posete ovom živopisnom naselju, razgovarali smo i sa meštanima, koji, uglavnom, smatraju da im selo lepo napreduje. Vidinka Živanović, na primer, ponosna je na mlade koji ostaju i vredno rade na selu: –Mi možemo da se podičimo našom omladinom, izuzetno je vredna, deca, svih uzrasta – od predškolaca do mastera raznih struka, rade i ne stide se nikakvog posla, orezuju maline i rade sve druge seoske poslove od proleća do pozne jeseni i to barabar sa starijima. Sva deca su uposlena na svojim imanjima ili u hladnjačama kod drugih vlasnika.

U selu, dodaje Vidinka, ima i ribolovaca svih generacija, ali i aktivnih građana i građanki i udrugim udruženjima. – Rosa Kovačević, Slavka Kovačević, Jovanka Kovačević i Radmila Pavlović su aktivne u radu Turističke organizacije opštine u čijim programima redovno nastupaju – pevaju, igraju stare igre i proizvode zdravu hranu po bakinim receptima, a osvojile su brojne nagrade u zemlji i regionu. Imamo oko 100 penzionera koji su učlanjeni u Udruženje penzionera opštine Brus, družimo se, koristimo sve beneficije i zadovoljni smo.

Cvetko Živančević veli da su meštani napravili lepo i moderno selo koje je postalo predgrađe Brusa. –Hvala Bogu, imamo sve – vodu, asfalt i kanalizaciju. Preko Rasine imamo pešački most koji bi trebalo da bude veći i jači. Odavde je malo iseljenih, a dolazilo je mnogo više ljudi sa strane.

Prema rečima Radovana Kovačevića, mesna zajednica je uspešno modernizovala selo, asfaltirala puteve, uvela vodovod i kanalizaciju, postavila rasvetu i prva u opštini Brus priključila fiksnu telefoniju. Dom treba srediti i urediti prostor za okupljanje mladih.  –U selu treba da se osnuje zadruga da bi organizovala i unapredila poljoprivrednu proizvodnju. Otkupna cena maline nikada nije stabilna, prošle godine je bila 260, a ove 120 dinara iako je najkvalitetnija u opštini Brus. Poseban je problem cena kupine, koja je ove godine iznosila 40, 30 i 25 dinara u zavisnosti od sorte – konstatuje Radovan.

– Nas tridesetak meštana od Živančevića i Kovačevića smo ortaci u seoskoj vodenici koja treba da se popravi. Želimo da je pustimo u rad, a za njenu rekonstrukciju potrebna je pomoć Opštine. Imamo četiri vodenična kamena u odličnom stanju, uređen jaz na reci Rasini, na dvesta metara od vodenice i vadu za dotok vode – kaže Milisav Kovačević.

Milinka Jovanović, pak, upozorava na neuređeno seosko groblje. – Mnogo ružnu sliku sela ostavlja groblje, jer se nalazi pored glavnog magistralnog puta za Kruševac, nije uređeno, a ima solidan prilazni put i dovedenu vodu. Ima starih nadgrobnih spomenika koji su urasli u trnje, bagrem i šumu. Novi deo groblja je zahvaćen neredom, a nije ni isparcelisano. Totalno je neuredno i hitno treba da se obezbedi i njegovo proširenje. Stari spomenici su istorija mesta, jer su tu živeli ljudi pre sto i više godina, a ne vide se spomenici, što je naša bruka. Trotoar sa jedne strane magistrale je urađen, a sa druge nije– ističe Milinka Jovanović.

Iz porodice Jovanović, inače, potiču dva predsednika opštine – jedan između dva svetska rata, a njegov praunuk Ljuba Jovanović pre više od 20 godina, koji je zatim otišao u Ministarstvo trgovine i turizma Srbije. Selo se ponosi dr Mirkom Kovačevićem, profesorom Univerziteta u Beogradu koji se sada nalazi na čelu projekta obnove Manastira Hilandar. U Tršanovcima živi i Seniša Jovanović, direktor šumskog gazdinstva „Rasina“ Kruševac. Selo ima jednog pilota i brojne inženjere, profesore, preduzetnike, direktore, sportiste…

Živomir Milenković