Mesna zajednica Đerekare: Država mora više da ulaže u pogranična područja

Mesnu zajednicu Đerekare čine: Ravnište, Kneževo, Gornje Leviće, Bozoljin i Đerekare. Jednim delom ova mesna zajednica pripada Nacionalnom parku „Kopaonik“. Bozoljin se graniči sa opštinom Leposavić (Kosovo i Metohija)

–Od aprila 2016. do sada dosta je urađeno na uređenju komunalne infrastrukture u Mesnoj zajednici Đerekare. Svi seoski putevi su nasipani, postavljen je most preko Toplice za Gornje Leviće, propust na ovoj reci, a zamenjena je i ulična rasveta u \erekaru – kaže Bojana Miletić, predsednica Saveta ove mesne zajednice.

Đerekare je među najvećim mesnim zajednicama u opštini Brus po veličini teritorije koju zahvata, zajedno sa Batotama i Žarevom. Gornje Leviće je najveće selo u mesnoj zajednici, a najmanje Đerekare koje je centralno mesto i u njemu se nalazi sedište mesne zajednice.Na Toplici radi vlačara za vunu, a vodenice su otišle u istoriju. Ovoj mesnoj zajednici pripadaju i rudnik Zaplanina i vodovod Jelovarnik.

U mesnoj zajednici živi nešto više od 260 stanovnika, a osnovna karakteristika je da preovlađuju staračka domaćinstva. Đerekare nema prodavnicu, ima zdravstvenu ambulantu koja ne radi i kafanu, a veterinarske usluge obavlja veterinar iz Blaževa. Što se tiče telefonskog saobraćaja, predajnike ima samo Telekom MTS, drugih mreža nema, kao ni interneta.

Poljoprivreda je glavna delatnost, jedan broj ljudi radi u rudniku, a zatim u hotelu „Junior“ u Brzeću. Na ovom području uglavnom se gaje ovce i krave, a svinje i živinu ima svako domaćinstvo. Deo građana koji nije zaposlen bavi se proizvodnjom maline i kupine, u manjoj meri šljive i krompira, a seju se i pšenica, ovas i kukuruz, ali za svoj potrebe. Maline otkupljuju hladnjačari na licu mesta i redovno se isplaćuje proizvođačima.

–Mi smo granična mesna zajednica sa opštinom Leposavić (Kosovo i Metohija), pa i država treba da ulaže u naš razvoj i opstanak naroda na ovim prostorima. Dece je sve manje, a Srbija nikako da shvati da smo kao nacija i država došli na sam rub egzistencije i opstanka i da je nova populaciona politika urgentna. U najkraćem roku moraju se doneti zakoni i drugi propisi, koji će stimulisati rađanje dece, pomoći mladim bračnim parovima i dovesti investitore u cilju novog zapošljavanja, ali i znatno veće podrške poljoprivredi – kaža predsednica Saveta Mesne zajednice, koja je nezaposlena strukovna ekonomistkinja i majka dvoje dece.

Pored Bojane, članovi Saveta mesne zajednice još su i Dejan Milosavljević, kuvar u rudniku i Dragan Ivanović, poljoprivrednik. Ovde ističu lep primer dr Živorada Đošića, neuropsihijatra, koji kao lekar opšte prakse radi u Blaževu i Brusu i svojim savetima podržava građane i rad mesne zajednice. U mesnoj zajednici živi samo 19 dece, koja idu u školu u Brzeću, a samo dvoje u školu „Vuk Karadžić“ čije je istureno odeljenje u Đerekaru.

Ivan Janićijević, vlasnik kafane „Borak“ u Đerekaru, kaže da mesna zajednica nije pokrivena mobilnom telefonijom na 75 odsto teritorije. Lokalni putevi, u dužini oko 90 kilometara zimi su neprohodni, a u ostalom delu godine blatnjavi i neuređeni. Dosta se uradilo na putnoj infrastrukturi, ali predstoji još mnogo poslova.

Vodovod je star više decenija, stalno pucaju cevi i često nema vode. Struja je dosta slaba, čim padne prvi sneg ili veća kiša ispada elektromreža iz sistema, jer prolazi kroz šume i zbog toga se teško održava. –Kako čovek da dođe do lekara u tim uslovima? Ima mnogo staračkih domaćinstava, kuće su razbacane po brdima i na velikim razdaljinama. Naroda je sve manje, nekada je bilo 300 đaka, a sada samo 2 – kaže Janićijević.

 Živomir Milenković