Memorandum o međuopštinskoj saradnji na zaštiti jezera Ćelije

Postavljeno: 07.02.2019

U Kruševcu je danas potpisan Memorandum o razumevanju između Grada Kruševca i opština Brus, Blace i Aleksandrovac. Memorandum je završnica aktivnosti u okviru projekta za zaštitu i održivo korišćenje jezera Ćelije sa koga se vodom za piće u ovom trenutku snabdeva više od 200 hiljada ljudi u Rasinskom okrugu. Istovremeno je i prvi korak ka izradi Sporazuma kojim će se definisati model integralnog regionalnog upravljanja otpadnim vodama jezerskog sliva  

Potpise na Memorandum koji ima za cilj postavljanje temelja međuopštinske saradnje na zaštiti i održivom korišćenju jezera Ćelije stavili su gradonačelnica Kruševca, Jasmina Palurović, te predsednici opština Brus- Milutin Jeličić, Blace – Milan Ćurčić i Aleksandrovac – Jugoslav Stajkovac.

Ovom događaju prisustvovali su predstavnici Švedske asocijacije regiona i opština (SALAR) i Stalne konferencije gradova i opština (SKGO) kao nosilaca programa „Podrška lokalnim samoupravama na putu pridruživanja EU – druga faza“, koji finansira Vlada švedske, a u okviru koga se projekat zaštite jezera Ćelije i realizuje.

Među prisutnima bili su i predstavnici Republičke direkcije za vode, te gosti, eksperti iz švedskog grada Jevle, koji su u nastavku skupa za učesnike održali radionicu o konkretnim iskustvima u uspostavljanju regionalne saradnje u oblasti upravljanja komunalnim vodama.

– Nadam se da ćemo posle potpisivanja ovog memoranduma što pre krenuti u realizaciju našeg zajedničkog projekta jer je to neophodno za sve naše opštine, za naše građane i za zaštitu naše životne sredine koju ostavljamo u krajnjoj liniji našoj deci – poručila je gradonačelnica Kruševca, otvarajući skup.

O prethodnim koracima koji su doveli do formalizovanja saradnje govorio je Načelnik Rasinskog upravnog okruga Branislav Vesić.

On je podsetio da je na sednici Saveta Okruga u oktobru prošle godine formirano Regionalno koordinaciono telo za zaštitu  životne sredine i radna grupa za upravljanje otpadom, kao i da je tada usvojen je nacrt Sporazuma o zaštiti i održivom korišćenju jezera Ćelije između grada Kruševca i opština Brus, Blace i Aleksandrovac.

– Savet Okruga je pružio punu podršku ideji udruživanja lokalnih samouprava u domenu integralnog upravljanja vodama na teritoriji Rasinskog okruga, ali i šire – rekao je Vesić. Ocenio je da je potpisivanje  memoranduma preduslov za unapređenje vodnog režima, kao i zaštite akumulacije od zagađenja, te da je uz udruživanje, neophodno i definisanje uloge i odgovornosti lokalnih samouprava u ovoj oblasti.

U okviru projekta zaštite jezera Ćelije, pokrenut je i proces izgradnje postrojenja za preradu otpadnih voda u Brusu i Blacu. Po rečima Dobrile Kujundžić iz Direkcije za vode, izgradnja ovih postrojenja je veoma značajan projekat koji je došao na listu prioritetnih projekata i pre nekih većih potencijalnih postrojenja upravo zbog zaštite akumulacije Ćelije.

Znamo da su sad već polako počela starenja akumulacija i znamo da treba sami da čuvamo naša izvorišta vode – rekla je Kujundžićka, ali se zahvalila na velikoj pomoći koju Srbija dobija od Kraljevine Švedske u toj oblasti, kao i u pripremi pregovaračke pozicije Srbije za pridruživanje EU. Za projekat zaštite jezera Ćelije rekla je da donosi novu, veoma značajnu komponentu: sponu između nacionalnog i lokalnog nivoa – koordinaciju koja nam je krajnje neophodna.

Đorđe Staničić, generalni sekretar Stalne konferencije gradova i opština pohvalio je činjenicu da međuopštinska saradnja u ovom slučaju obuhvata i opštinu Blace koja nije deo Rasinskog okruga, čime postaje, kako je rekao, očigledno da opšti interes i prirodno okruženje mogu da pređu administrativne granice koje na prvi pogled mogu da predstavljaju prepreku.

– Nacrt Sporazuma koji je dobio zeleno svetlo na sednici Upravnog okruga je dobar početak za pripremu jednog konačnog sporazuma. Zato danas potpisujemo ovaj Memorandum o razumevanju kako bismo u narednom periodu napravili sve neophodne pripreme da u skladu sa izmenjenim zakonom o lokalnoj samoupravi možemo da napravimo međuopštinski sporazum koji će u punoj meri reflektovati i namere zakonodavca ali i vaše namere kako da se stvari definišu do kraja – ocenio je Staničić.

Nakon potpisivanja, javnosti su se obratili i predsednici opština potpisnica. Jugoslav Stajkovac naglasio je da je Memorandum od regionalnog značaja, te da je cilj lokalnih samouprava koje su ga potpisale da rade integralno, sveobuhvatno, svako na svojoj teritoriji na zaštiti akumulacije Ćelije, dok su Jeličić i Ćurčić objasnili značaj koji izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda ima u njihovim opštinama.

Olivera Drenovac, pomoćnica gradonačelnice Kruševca i koordinatorka projekta, rekla je da je Memorandum dokaz kako možemo da uspostavljamo međuopštinsku saradnju na rešavanju najvažnijih pitanja u oblasti zaštite životne sredine, te da je i u drugim oblastima potrebno međuopštinsko povezivanje.

– Naravno, grad Kruševac je i životno zainteresovan za zaštitu jezera Ćelije, ali isto tako, s obzirom na to da voda ne poznaje granice, zainteresovani smo i za zaštitu svih voda, kako površinskih tako i podzemnih i nadamo se da ćemo zahvaljujući memorandumu koji smo danas potpisali uspostaviti pravu i efikasnu saradnju na integrisanom upravljanju svim vodnim resursima u Rasinskom okrugu.

Drenovac je izrazila i želju da se, osim u Brusu i Blacu,  postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda izgrade i u Aleksandrovcu, Trsteniku, Ćićevcu i Varvarinu i da Rasinski okrug bude zdrava životna sredina kada je reč o otpadnim vodama.

Postrojenja u Brusu i Blacu – do 2023. godine

Postrojenja za preradu otpadnih voda u Brusu i Blacu finansiraće se sredstvima IPA programa. Dokumentacija za njihovu gradnju je završena, vrednost obezbeđenih sredstava je nešto više od 11,5 miliona evra, a ove godine biće raspisani tenderi za izvođače. Kako je na radionici objasnio Iljčo Jovanoski, zamenik vođe projektnog tima, u Blacu će uz gradnju postrojenja biti rekonstruisan deo kanalizacione mreže, a u Brusu će, zahvaljujući lokaciji postrojenja, osim grada, kanalizaciju dobiti i nekoliko sela. Očekuje se da radovi počnu naredne godine, a prema proceni projektnog tima, postrojenja bi trebalo da počnu sa radom u 2023. godini. Njihovo puštanje u funkciju rešiće problem upuštanja fekalne kanalizacije ove dve opštine u Blatašnicu, odnosno Rasinu.

Iskustva Švedske – putokaz za nas

Tomas Nilu, međunarodni ekspert iz švedske, angažovan je od strane SKGO i SALAR na projektu zaštite jezera Ćelije. On je bio i jedan od radioničara koji su govorili o iskustvima u uspostavljanju regionalne saradnje na primeru regionalnog komunalnog preduzeća GastrikeVaten u gradu Jevle.

– Tamo smo napravili dogovor između pet opština na regionalnom nivou i ovde smo da bismo preneli naša iskustva u tom procesu i da obezbedimo da ove investicije budu maksimalno efikasne. Posebno je značajna izgradnja postrojenja u Brusu i Blacu za očuvanje vode za piće, ali se ovde ne radi samo o tehnologiji već je saradnja deo dugoročnije priče koja obuhvata donošenje političkih odluka, pravnog okvira, i obezbećivanje sigurnog dugoročnog finansiranja. Jako je značajno da se uspostavi saradnja i između javnih komunalnih preduzeća kako bi se obezbedile određene kompetencije i resursi – kaže Nilu, dodajući da sva ta pitanja treba rešiti pre nego što postrojenja u Brusu i Blacu počnu da rade.

N.Budimović

Ostale vesti

back-to-top