Međunarodni dan pismenosti

Međunarodni dan pismenosti se u svetu obeležava 8. septembra. U Teheranu 1965. Godine, na Svetskoj konferenciji ministara obrazovanja, nastala je ideja o iskorenjavanju nepismenosti (analfabetizma). Zamisao je brzo zaživela, a kao dan obeležavanja uzet je upravo današnji dan, a UNESCO je jubilej prvi put obeležio već naredne, 1966. Godine

Kada govorimo o pismenosti možemo slobodno reći da je to jedno od osnovnih ljudskih prava, kao što čovek ima pravo na slobodu kretanja, slobodu mišljenja i izražavanja, tako ima i pravo na pismenost i obrazovanje. Ostvarenjem prava na pismenost čovek stiče mogućnost da ostvari i druge norme koje su obuhvaćene Opštom deklaracijom ljudskih prava iz 1948. Godine. Pismenost ne znači samo da je čovek naučen da čita I piše već da svoje znanje može upotrebiti u svakodnevnom životu. Danas možemo govoriti o više vrsta pismenosti: osnovna, dokumentaciona, digitalna, medijska pismenost, itd.

Ukoliko za predmet israživanja i polemike uzmemo pismenost u našoj zemlji, doći ćemo do poražavajućih rezultata. Veliki broj ljudi u Srbiji je bez dana škole dok određeni broj ljudi ima tek nekoliko razreda osnovne škole. Nažalost, potpuno nepismenih stanovnika je više od 160.000. Stanovnici Srbije nedovoljno poznaju gramatiku i pravopis, a to se direktno odražava i na leksiku, tačnije njihov fond reči je izuzetno siromašan. Suženom leksičkom fondu u najvećoj meri doprinosi česta upotreba žargonizama (ćale, keva, smor) i pozajmeljenica, tj. reči pozajmljenih iz stranih jezika (turcizmi, anglicizmi, germanizmi, npr.  mušterija, džezva, ćufte, luster, šminka, tegla, kompjuter, parking…).

U cilju povećanja broja pismenih ljudi pre svega treba negovati ljubav prema knjizi i pridavati veći značaj čitanju, obrazovanju unutar porodice, školama, kursevima I slično. Pismenost ne podrazumeva samo osnovnoškolsko, srednjoškolsko I fakultetsko obrazovanje, već su kultura govora I slušanja neizostavni elementi pojma pismenosti.

 Foto: Pixabay