Međunarodna saradnja kruševačkog klarinetiste

Rođeni Kruševljanin Andrija Blagojević je vanredni profesor na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici

U Kruševcu je nedavno, posle dužeg vremena, koncert i predavanje održao muzičar sa međunarodnim umetničkim referencama, Kruševljanin Andrija Blagojević, profesor klarineta na Fakultetu umetnosti u Kosovskoj Mitrovici i predsednik Upravnog odbora Nacionalne srpske klarinetističke asocijacije i član brojnih svetskih umetničkih udruženja.

Na programu njegovog koncerta održanog u Kulturnom centru Kruševac, u okviru međunarodnog projekta Nacionalne srpske klarinetističke asocijacije pod nazivom Serbian Clarinet Academy and Festival, bila je muzika Gregorija Bareta (Gregory Barrett) i Eve Vaserman (Eva Wasserman-Margolis).
Bila je to prilika za razgovor sa njim.

Ovo nije prvi put da izvodite muziku navedenih kompozitora?

– Kompozicije izvedene na ovom koncertu srpska publika nije imala prilike da čuje dosad, napisane su neposredno pre i u toku epidemije korona virusa. Ali, inače, muziku ovo dvoje autora jesam već izvodio.

Kompozicije izraelske klarinetistkinje Eve Vaserman izvodio sam na ovdašnjoj muzičkoj manifestaciji “Stanislav Binički”, 2010. godine, međunarodnom festivalu Donne in musica u Kragujevcu, 2013. i na više koncerata u različitim salama u Beogradu, centralnoj Srbiji i na Kosovu i Metohiji.

Moji studenti su ih takođe svirali na koncertima i takmičenjima. Kompozicije američkog klarinetiste Gregorija Bareta, profesora na Northern Illinois University, svirao sam, najpre, sa njim, na njegovom koncertu u Kruševačkom pozorištu 2017. godine, zatim i drugde. S obzirom da se Eva i Gregori i međusobno poznaju, osmislio sam koncert posvećen muzici za klarinet ovo dvoje kolega.

Sa kim ste još sarađivali u skorije vreme?

– Početkom ovog meseca bio sam član žirija na Scandinavian International Instrumental Music Competition, a novembra prošle godine na Tenth International JSFest 2022 Instrumental Music Competition. Pozvan sam da u decembru ove godine nastupim na 12th European Clarinet Congress u Tilburgu, u Holandiji.

Najznačajnija ovogodišnja pedagoška saradnja bila je sa poljskom klarinetistkinjom Barbarom Borovič (Barbara Borowicz). Barbaru sam prvi put čuo još 2011. godine, kada se, kao student, takmičila na jednom međunarodnom takmičenju u Beogradu, na kojem su učestvovali i moji studenti.

Oduševila me je svojom kulturom sviranja, koju nisu posedovali ni mnogi stariji takmičari. U međuvremenu je ostvarila ozbiljnu međunarodnu karijeru i izabrana je za docenta na Muzičkoj akademiji u Krakovu. Više puta smo razgovarali o različitim vidovima saradnje.

Konačno smo je ostvarili ove godine, zahvaljujući međunarodnom projektu mobilnosti profesora Erasmus+, na osnovu ugovora potpisanog između institucija na kojima predajemo.

U martu je Barbara gostovala na Fakultetu umetnosti u Kosovskoj Mitrovici, gde je predavala mojim studentima i susrela se sa rukovodstvom Fakulteta i Univerziteta. Takođe je, za širu javnost, održala predavanje o muzici za klarinet savremenih poljskih kompozitora, a i na programu njenog koncerta bila su uglavnom dela poljskih kompozitora. U maju sam ja otišao u Krakov, u uzvratnu posetu tamošnjoj Muzičkoj akademiji.

Kakvi su vam utisci o Krakovu?

– Krakov je nekadašnja prestonica Poljske i jedan od njenih najstarijih gradova, čiji se delovi nalaze na Listi svetske kulturne baštine UNESCO-a. I Muzička akademija ima dugu tradiciju, osnovana je 1888. godine. Nisam imao mnogo vremena za turistički obilazak grada, uglavnom sam bio na Akademiji, ali jesam video neke znamenitosti grada.

U detinjstvu sam često listao brošuru Krakova, koju je moj otac doneo sa nekog od svojih putovanja, još pre mog rođenja, i naročito dugo sam se zadržavao na fotografiji jednog zamka. Pronašao sam tu brošuru uoči polaska na put, rešen da obiđem zamak, kojem sam se u detinjstvu divio, gde god da se nalazi.

Kada sam iz hotela prvi put krenuo ka Muzičkoj akademiji, pred mojim očima je iskrsao – upravo taj zamak! Odnosno, kako su mi domaćini kasnije objasnili, Barbakan, utvrđenje iz 15. veka, na ulazu u tadašnji grad. Bio sam veoma srećan tog dana. I moj otac bi bio. Ne treba ni da naglašavam da sam slikao utvrđenje bezbroj puta, prilikom svakog prolaska pored njega, i nakupovao sve suvenire sa motivom Barbakana.

Da li ste se još nečim bavili u Krakovu?

– Naravno, onim radi čega sam i otišao tamo. Održao sam seriju majstorskih kurseva za studente klarineta. Interesantno je da na Muzičkoj akademiji u Krakovu klarinet trenutno predaje petoro profesora, a studenti sa kojima sam radio bili su ne samo iz Poljske već i iz Ukrajine, Hrvatske, Španije i Kine.

U slobodno vreme sam prisustvovao nastavi koju su držali koleginica Borovič i njen nekadašnji profesor Godek (Andrzej Godek), kao i jednom koncertu studenata flaute i klarineta u koncertnoj sali koja nije u sastavu Akademije. Bilo je lepo videti da imamo slična shvatanja muzike, ali je o samoj organizaciji nastave imalo šta da se nauči od domaćina.

Posvećenost njihovih studenata muzici, organizovanost, želja da nauče, kao i vidljivo poštovanje prema profesorima, za svaku su pohvalu. Vrlo često sam se, u toku rada sa studentima u Krakovu, prisećao sopstvenih studija i saveta svog profesora u vezi sa kompozicijama koje sam sada ja obrađivao sa studentima u Poljskoj.

Pa ipak, kada bih, na kraju radnog dana, ušao u nasumično odabrane restorane, bivalo mi je jasno da se nalazim u zemlji drugačije kulture, iako su nazivi ponekad bili identični kao u Srbiji. Neretko sam u restoranima viđao pijanino (mali klavir), a ponekad i ručavao slušajući sa zvučnika klasičnu muziku.

U takvom okruženju, mnogo je lakše formirati kvalitetne muzičare, a i publiku.
Takođe, u toku boravka u Krakovu, u Sali Senata predstavio sam srpsku muziku za klarinet i najznačajnije srpske klarinetiste. Govorio sam i o svom profesoru Milenku Stefanoviću (1930–2022), osnivaču klase klarineta na Fakultetu umetnosti u Prištini, i o studijama klarineta u Srbiji.

Recite i nama nešto o studijama klarineta na vašem fakultetu. Odakle vam dolaze studenti? Ima li interesovanja za studije u Kosovskoj Mitrovici?

– Od izmeštanja iz Prištine, 1999. godine, do danas, na Fakultetu umetnosti su studirali klarinetisti iz Beograda, Požarevca, Bora, Čačka, Kraljeva, Trstenika, Kruševca, Aleksinca, Niša, Leskovca, Vranja… Interesovanja ima, ali, na kraju, odluka o dolasku na studije u Kosovsku Mitrovicu ipak umnogome zavisi od medijskih izveštaja o dešavanjima u tom gradu. Neke specifičnosti nesporno postoje, ali, u većini slučajeva, ne utiču na rad Fakulteta. Predavanja su redovna, a česte su i vannastavne umetničke aktivnosti.

Na primer, prošle godine su u pripremi i izvođenju Simfonije Orijenta Josipa Slavenskog u Atrijumu Rektorata Univerziteta u Beogradu učestvovali mnogi naši profesori i studenti, uključujući mog studenta Nikolu Stankovića.

Ove godine su moji studenti svirali u orkestru koji je izveo kompozicije akademika Svetislava Božića u sali Mitrovačkog dvora, povodom otvaranja ogranka SANU u Kosovskoj Mitrovici, a jedan od mojih bivših studenata, Zlatko Andrijašević, nastupio je na tom koncertu i kao solista uz pratnju orkestra. Zlatko će uskoro održati solistički koncert u Kruševcu.

Biografija
Andrija Blagojević je rođen 1981. godine u Kruševcu, gde je završio Gimnaziju i Muzičku školu u klasama Mihajla Avramovića i Tomislava Nikolića. godine 2000. započeo je studije klarineta u klasi profesora Milenka Stefanovića, na Fakultetu umetnosti Univerziteta u Prištini, tada sa privremenim sedištem u Kruševcu, sada u Kosovskoj Mitrovici. Diplomirao je 2004. godine kao student generacije i magistrirao 2007. sa prosekom 10,00. Svirao je širom Srbije, kao i u Belgiji, Bugarskoj, Italiji, Poljskoj, Francuskoj i Španiji. Objavljivao je radove i članke u časopisima The Clarinet (SAD), Clarinet & Saxophone (Velika Britanija), ’rohrblatt (Nemačka), Putevi kulture i Triptih. Predsednik je Upravnog odbora Nacionalne srpske klarinetističke asocijacije, European Clarinet Association Board member, International Clarinet Association Country Chair for Serbia. Član je Udruženja muzičkih umetnika Srbije, Udruženja muzičkih i baletskih pedagoga Rasinskog okruga, Clarinet and Saxophone Society of Great Britain, The College Music Society. Pedagoški rad je započeo u Muzičkoj školi “Stevan Hristić” u Kruševcu, kao profesor klarineta i kamerne muzike, i nastavio ga na Fakultetu umetnosti, kao asistent profesora Stefanovića. Trenutno na Fakultetu umetnosti u Kosovskoj Mitrovici predaje u zvanju vanrednog profesora za umetničku oblast Klarinet. Pored Klarineta, predavao je i Koncertnu praksu, Poznavanje orkestarskih deonica i Metodiku nastave duvačkih instrumenata. Nekadašnji učenici i studenti Andrije Blagojevića po završetku školovanja angažovani su u orkestrima poput Reprezentativnog orkestra Garde Vojske Srbije u Beogradu, Orkestra Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije u Beogradu, Beogradskog duvačkog orkestra, Vojnog orkestra „Niš“, predaju ili su predavali u muzičkim školama u Beogradu, Kruševcu, Trsteniku, Čačku, Smederevu, Boru, Negotinu i Vranju.

Živomir Milenković