„Ljudskim pričama protiv predrasuda“ – „Metaloplastika“ zaposlenima kao drugi dom

U „Metaloplastici“, jedinom preduzeću u Rasinskom okrugu koje se bavi profesionalnom rehabilitacijom i zapošljavanjem osoba sa invaliditetom (OSI), trenutno radi 26 lica sa i 15 bez invaliditeta. Firma funkcioniše po principu jednakosti te je i napredovanje na poslu moguće isključivo po zaslugama. Dobri međuljudski odnosi i podrška koju zaposleni imaju od rukovodstva, razlozi su zbog kojih većina zaposlenih želi baš ovde da završi radni vek, ali i da nastavi kontakte sa kolektivom nakon odlaska u penziju.

Tamara Nikolić (33) najmlađa je u ovom kolektivu. Poslovodstvo kaže da je vredna, odgovorna, radoznala i da brzo uči, a ona da su joj prvi utisci pozitivni.

Novi početak i neke nove radosti

Tamara je gluva osoba, a kolegenica Ivana, koja je u tom preduzeću deo stručnog tima i poznaje znakovni jezik, omogućila nam je kvalitetniju komunikaciju. Zahvaljujući očigledno već izgrađenom odnosu poverenja između njih dve, tremu koju je imala, jer prvi put govori za medije, brzo je zamenio opušteni razgovor.

– Ovo je moj prvi posao. Do sada sam uglavnom pomagala mami u kućnim poslovima, pošto nju boli ruka i ne može sve sama da radi. Srećna sam što sada imam posao i što ću moći i finansijski da doprinesem. Snašla sam se vrlo brzo i pored mašine i u kontaku s kolegama – objašnjava ona, dodajući da svako jutro ustaje baš rano, delimično zbog uzbuđenja, a pomalo iz straha da ne zakasni na posao.

Tamara živi u Pakašnici, ranije nije tako često izlazila iz kuće, a neposredno pre zaposlenja, počela da posećuje Udruženje gluvih i nagluvih. Navodi da su to sve pozitivne novine koje su joj donele i neke nove radosti. Iako dečka nema veruje da će se pojaviti neko koga će zavoleti. Velika podrška u životu su joj roditelji i braća.

Na pitanje šta će sebi kupiti od prve plate, odmahnula je glavom. Objasnila je da ima sve što joj je potrebno, od garderobe pa nadalje. Otkrila nam je da će nekim lepim poklonom obradovati brata koji živi sa njom i roditeljima u kući.

Ne dozvolite da zavisite od drugih

U proizvodnom pogonu, na mašini pored one za kojom radi Tamara, je Svetlana Simonović (54) iz Jasike, koja je deo kolektiva već 27 godina. Svetlana je osoba sa invaliditetom. Suprug je odavno ostao bez posla tako da im njena plata puno znači. Ima dva sina, a pre šest meseci postala je baka.

Kao neko sa dugogodišnjim radnim iskustvom, Svetlana je želela da uputi poruku svim osobama sa invaliditetom koje mogu da rade određene poslove:

– Na početku mi nije bilo lako da se snađem u poslu, ne zato što je posao naporan, već zato što je to za mene sve bilo nešto novo. Sada, posle toliko godina rada, želela bih da poručim svim invalidama da izađu iz svojih kuća, da se druže, da rade. Mnogo je važno da imate svoje „parče hleba“ i da ne zavisite od drugih, a nije ni dobro da se zatvorite u četiri zida.

Ona ima dosta prijatelja van firme, ali i na radnom mestu.

– Ovde je atmosfera pozitivna, razumemo jedni druge, a i poslovodstvo je takvo da uvek možete da im se požalite ako imate neku muku, da potražite neki savet ili pomoć. Meni to puno znači, jer je danas teško naći posao gde se ljudi slažu i hoće da pomognu jedni drugima – navodi naša sagovornica.

Kolektiv kao druga porodica

Svetlanin kolega Zoran Grujić (55) u Metaloplastici radi više od 30 godina. Živi sa majkom u Kukljinu. Kaže da se nikada nije pokajao što se zaposlio.

– Meni je ovo drugi dom, druga porodica. Nije mi bilo lako na početku, ali sam se brzo navikao. Posao nije težak, volim da radim, a ono što mi je posebno ovde lepo su naša druženja na pauzi. Pijemo kafu, razgovaramo, šalimo se, neko donese neko posluženje kad je slava, rođendan ili neki drugi povod – priča on.

Kao i njegove kolegenice, Zoran ima samo reči hvale za međuljudske odnose u firmi:

– Živim sa majkom koja je stara i kad imam neki problem za koji ona ne može da mi pomogne da ga rešim, ja se obratim rukovodstvu. Kad mogu, uvek pomognu. Letos je trebalo da idem u Ribarsku Banju na rehabilitaciju, nisam se snašao oko vaučera, obratio sam im se za pomoć, ali nisu mogli ništa da urade jer sam zakasnio za vaučer. Ipak, pomogli su mi oko uputa i svega ostalog što mi je bilo potrebno da bih išao na terapije.

Oduvek je želeo da penziju dočeka u ovoj firmi jer, kako kaže, ovde mu odgovaraju i uslovi rada i ljudi.

– Biću sigurno tužan kada budem otišao u penziju, ali neću da prekinem kontakt sa kolegama. Dolaziću da se vidimo, a kad ne mogu onda ću da ih zovem telefonom. Oni su moje društvo, slabo se družim van posla – iskreno kaže naš sagovornilk, uz poruku svim osobama sa invaliditetom da obavezno rade, ukoliko im to zdravstveno stanje dozvoljava, da ne dozvole sebi da zavise od drugih.

„Uvek smo tu za njih“

Da u ovom kolektivu zaista vlada porodična atmosfera, potvrdio nam je Miroslav Vukčević, savetnik za integraciju na radnom mestu, koji u ovom preduzeću radi devet godina.

– Gajimo porodični odnos sa radnicima, što je itekako važno u ovakvim firmama. Oni sa nama razgovaraju o svojim problemima koje imaju mimo posla, traže savet, a ponekad im je potrebna i pomoć oko odlaska kod lekara, ili kada treba da rade neku papirologiju….Svaki put kada je moguće izađemo im u susret. Znaju da, ukoliko treba, mogu da nas pozovu telefonom i mimo radnog vremena – kaže on.
Stručni tim upoznat je sa njihovim potrebama i interesovanjima:

– Zovu nas u goste, idemo u kućne posete. To je nama jako važno jer dolaze iz različitih porodica, a neki od njih žive sami.

Za radnike se, dodaje, povremeno organizuju aktivnosti mimo firme.

– Idemo organizovano u bioskop, pozorište, pravimo izlete, posećujemo manastire, obeleležavamo različite svetske dane, trudimo se da im poboljšamo kvalitet života. Da verovatno uspevamo, potvrđuje nagrada koju smo dobili kao najbolja stručna služba u kategoriji tih preduzeća, kojih je preko 40 u Srbiji – navodi Vukčević.

Zaposlenima u „Metaloplastici“ je na raspolaganju i stručno lice, angažovano na pružanju profesionalne asistencije. Taj posao u ovoj firmi već 17 godina obavlja Ivana Ivanović, defektolog-logoped.

– Preko 60 odsto zaposlenih u firmi su OSI, a važno je da ta lica imaju potpuno isti status kao zaposleni bez invaliditeta. Ovde su svi jednaki, rade iste poslove i šanse za napredovanje su svima iste. Da li će neko postati poslovođa ne zavisi od toga da li je osoba sa invaliditetom ili ne, već isključivo od njegovih sposobnosti, zainteresovanosti i postignutih rezultata – ističe ona.

Navodi da je većini njih potrebna pomoć kada treba da odu kod lekara, da nešto overe i slično:

– Često im je potrebna pomoć u komunikaciji i koordinaciji sa NSZ, RFZO, PIO fondom… Trudimo se svaki put da budemo uz njih, da obezbedimo znakovnog prevodioca, za one radnike kojima je to potrebno.

Kaže da je za rad sa osobama sa invaliditetom potrebno da volite svoj posao i da ste spremni da date maksimum. Potvrđuje da ima i teških trenutaka, te da je važno da razumete njihove potrebe i da u situacijama kada se osećaju povređenim, reagujete na pravi način.

– Svi oni su dobri radnici, vredni, požrtvovani i umeju da cene to što smo uvek uz njih kada imaju neki problem koji ne mogu da reše sami. Kada imate takav kolektiv, onda imate želju da budete bolji u svom poslu – poručuje Ivana Ivanović.

D.Pavlović

Ove smo svi jednaki!

Radmila Stevanović, direktorka „Metaloplastike”, firme u Starom Trsteniku koja se bavi proizvodnjom plastične ambalaže, kaže da su glavni cilj i misija tog preduzeća osposobljavanje i zapošljavanje osoba sa invaliditetom:

– Pokazalo se i dokazalo da je ovo ambijent u kome oni najbolje funkcionišu i koga vrlo brzo prihvataju i usvajaju kao svoj. Posao im donosi sigurnost, mogu da planiraju i organizuju život ništa drugačije nego svi ostali. Od rukovodstva i stručne službe imaju potpunu podršku i saradnju, ne samo na poslu već i privatno.

Direktorka Stevanović podseća da su i istraživanja u svetu pokazala da su osobe sa invaliditetom lojalni radnici, da ređe izostaju sa posla, te da se maksimalno trude da korektno obavljaju svoje radne zadatke.

„Metaloplastika“ trenutno upošljava 41 radnika, 26-oro je sa invaliditetom. Većinom su gluve i intelektualno ometene osobe.

– Imamo tri stručna lica koja rade na poslovima pružanja profesionalne asistencije, potom savetnika za integraciju na radnom mestu, te instruktora praktične nastave. Njihove uloge su veoma važne za rehabiliatciju, integraciju i zapošljavanje OSI – kaže ona.

Obuka je obavezna pre zapošljavanja. Ovo preduzeće ima odobrenje resornog Ministarstva za obuku plastičara i sito štampara, a polaznici nakon završene obuke dobijaju diplome.
Naša sagovornica podseća da Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji predviđa da ovakva preduzeća moraju među zaposlenima da imaju najmanje polovinu osoba sa invaliditetom te pomenutu stručnu službu.

-„Metaloplastika“ je danas jedino preduzeće u Rasinskom okrugu koje nosi ime Preduzeće za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje OSI, Industrija palstične ambalaže Metaloplastika d.o.o sa šifrom delatnosti 8899 – ostala nepomenuta socijalna zaštita bez smeštaja – napominje direktorka.

Inače, proizvodi „Metaloplastike“ obeležni su znakom Fer proizvod, što je kolektivni žig preduzeća za profesionalnu rehabiliatciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Kupovina te robe zapravo je podrška OSI koje su zaposlene i aktivne. Bez obzira na strukturu zaposlenih, proizvodnja funkcioniše po tržišnim zakonima. Zadovoljni kupci, od kojih su većina u međuvremenu postali prijatelji preduzeća, najbolji su dokaz kvaliteta svega što se proizvede u „Metaloplastici“.

Tradicija duga skoro šest decenija

„Metaloplastika“ postoji od 1965. godine, kada je u okviru CZS osnovana zaštitna radionica sa skromnom proizvodnjom, opremom i tehnologijom za preradu plastičnih granulata.

Tri decenije kasnije izvršena je integracija sa preduzećem „Panonija“ u okviru koje je „Metaloplastika“ poslovala do 2004. godine.

Preduzeće je privatizovano godinu kasnije, kada je izgrađen novi prostor u industrijskoj zoni Starog Trstenika.

Od 2010. godine „Metaloplastika“ je preduzeće za profesionalnu rehabiliatciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Danas je regionalni lider u proizvodnji plastične ambalaže. Od 2015. godine „Metaloplastika“ je član Kluba prijatelja UNICEF-a, čime se ovo preduzeće uključilo u pomoć najmlađima.

O projektu

„Ljudskim pričama protiv predrasuda“ je projekat koji redakcija lista „Grad“ i portala KruševacGrad sprovodi u okviru Konkursa za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja namenjenih osobama sa invaliditetom, koji finansijski podržava Ministarstvo kulture i informisanja.

Naime, na području Kruševca, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, živi 11.630 lica sa invaliditetom, što je oko deset odsto stanovnika u Kruševcu. Prepoznato je da su svesna ili nesvesna diskriminacija, potom zapošljavanje, siromaštvo i arhitektonske barijere, najveći problemi sa kojima se oni suočavaju.

Iako su u određenim oblastima izvesni pomaci učinjeni osobe sa invaliditetom i dalje su gotovo nevidljive za većinsku populaciju. Ideja je da kroz projekat „Ljudske priče protiv predrasuda“ skrenemo pažnju na sugrađane sa invaliditetom i doprinesemo smanjenju predrasuda prema njima te njihovom uključivanju u javni život grada.