Ljiljana Pavlović Ćirić među laureatima

Žiri Brankovog kola (Nenad Grujičić, Ivan Lalović i Rastko Lončar) doneo je jednoglasnu odluku da ovogodišnja nagrada „Stražilovo“, za ukupno pesničko delo, pripadne Andreju Jeliću Mariokovu, a za najbolje knjige objavljene u Brankovom kolu – Ljiljani Pavlović Ćirić za zbirku poezije „Vez“ i mladom pesniku Dimitriju Nikoliću za prvenac „Sentimentalitet“

Ljiljana Pavlović Ćirić (rođena 1983. godine u Kruševcu, živi i radi u Varvarinu i Stalaću) dobila je nagradu „Stražilovo“ za šestu po redu knjigu poezije, „Vez“, koja donosi ogrlicu gustih bajalačko-gonetajućih minijatura i red dužih pesmama u zvuku i metru srpskog narodnog lirsko-epskog blaga.

Trideset tri pesme u knjizi u znaku su anđeoskog broja koji najpresudnije utiče na kreativnost i duhovno prosvetljenje predstavljajući simbol univerzalne ljubavi. Knjiga „Vez“ Ljiljane Pavlović Ćirić donosi poeziju koja želi na originalan način da interpretira srpsku baštinu, sa mnogo stvaralačke radosti i igre.

Ona poseduje moć artikulisanja zatomljenih i novostvorenih leksema, te sposobnost transformisanja znakova i amblema tradicije u novi stepen izraza kroz prerastanje metafora u simbole. Obilje muzičke supstance u ovim duhovnim tvorevinama podiže stilsko-jezički izraz na visoku stepenicu pevanja u srpskom jeziku, kaže se u obrazloženju stručnog žirija.

Prestižna nagrada „Stražilovo postoji već pola stoleća i uživa ugled priznanja sa najlepšim imenom u savremenoj srpskoj poeziji i književnosti. Među dosadašnjim dobitnicima ove nagrade nalaze se Pero Zubac, Krstivoje Ilić, Danko Popović, Luko Paljetak, Slobodan Pavićević, Draško Ređep, Vojislav Despotov, Božidar Mandić, Anđelko Anušić, Todor Bjelkić, Ranko Čolaković, Dragoslav Dedović, Valentina Milačić, Aleksandra Marilović, Boris Lazić, Milan Rakulj i drugi.

Ovogodišnja nagrada „Stražilovo“ svečano će biti uručena 9. septembra, na „rajskom Stražilovu“ kod spomenika Branku Radičeviću (rad vajara Jovana Soldatovića), na 52. Brankovom kolu, koje će trajati od 8. do 18. septembra u Sremskim Karlovcima, na Stražilovu i u Novom Sadu.

– Poeziju pišem od najranijeg perioda školovanja i nagrađivana sam još kao dete na mnogim literarnim konkursima. Objavila sam šest knjiga (pet knjiga poezije i jednu dramu u stihu). Međutim, moje intenzivnije bavljenje književnošću počinje od prošle godine. Tada je, moja knjiga ,,Blago carice Radovanice“ , nagrađena književnom nagradom ,,Srboljub Mitić“. Osim poezije, pišem i drame, prozu i eseje. Moji tekstovi u oblasti kritike objavljivani su u kvalitetnoj književnoj periodici tokom poslednje dve godine, intenzivnije. Ove godine imala sam to zadovoljstvo da dve moje nove knjige budu objavljene. Za knjigu ,,Bez povezače“ zahvalnost dugujem izdavaču Dejanu Spasojeviću (Izdavačkoj kući ,,Asoglas“ iz Zvornika) kao i saradnicima: jereju Stevanu Stefanoviću, pesnicima Veroljubu Vukašinoviću, Nebojši Lapčeviću i kolegi, Aleksandru Đorđeviću – ističe Ljiljana Pavlović Ćirić.

Za drugu knjigu poezije gospođa Ćirić je zahvalna izdavaču Nenadu Grujičiću (Brankovo kolo, Sremski Karlovci) na prepoznatom talentu i odluci da njen rukopis ,,Vez“ postane deo Brankovog kola.

– Zanimljivo je to da su obe knjige iz štampe izašle istoga dana, te sam obe sa radošću držala u rukama već na ,,Jefimijinim danima“ u Trsteniku. Najpre sam bila mišljenja da nije dobro da dve knjige dođu u istoj godini, ali, pokazalo se drugačije: Zbirka ,,Vez“ donela mi je nagradu ,,Stražilovo“ za najbolju knjigu Brankovog kola u ediciji Savremena poezija. Ova knjiga ima ukupno trideset i tri pesme; podeljene su u tri ciklusa, na jednak broj pesama, a sve to viši, simboličko značenje (o ovome je sjajan pogovor napisao upravo Nenad Grujičić). Pesme karakteriše kratka forma, jezički su vrlo inovativne (uspele kovanice i jesu odlika moje poezije), a počivajuće na našoj tradiciji.

Ljiljana veruje da je žiri imao zaista težak zadatak: uprkos svim lutanjima i strujama u našoj savremenoj poeziji, i da ima i dalje izuzetno kvalitetne poezije i dobrih (autentičnih) pesnika.

– Velika mi je čast najpre biti deo Brankovoga kola, a potom i saznati da je moja knjiga ,,Vez“ ponela laskavo priznanje koje već pola veka sjaji nad imenom Branka Radičevića – Stražilovo! Veliko mi je zadovoljstvo, s jedne strane , ali i zadatak, sa druge strane, da i u budućnosti nastavim da opravdavam radom, trudom i zalaganjima u književnosti trajanje dobre i kvalitetne pesničke reči. Vremena su promenljiva i nimalo laka, ali zadatak pravog pesnika je odoleti književnoj (pa i poetskoj) eroziji koja preti neodrživom, nepostojanom i slabom… Kao što sam rekla u jednoj svojoj pesmi (iz neobjavljenog rukopisa): ,,Poezija je autoimuna bolest…“. Dakle, leka, najverovatnije, nema; simptomatika je vrlo različita, a od individualnog imuniteta zavisi hoćemo li (i kako i koliko) odoleti. Biti, postojati….trajati. Uprkos vetrovima, strujanjima, prolaženju – zaključuje Ljiljana Pavlović Ćirić.

Ž. Milenković