Laura Barna predstavila roman „Frau Beta“ o slikarki Beti Vukanović

U e-čitaonici kruševačke Narodne biblioteke književnica Laura Barna predstavila je svoj roman „Frau Beta“ o slikarki bavarskog porekla Beti Vukanović, koji je prošle godine bio u najužem izboru za 72. NIN-ovu nagradu, za roman godine i najužem izboru za nagradu „Beogradski pobednik”

Barna je istražila dokumentarnu građu i pretočila život i karijeru Bete Vukanović u višeslojni roman, ukrštajući priče iz dva ambijenta – gradski svet školovane Betine umetnosti i ruralni svet prirodno talentovane mlekarice Radunke iz Vinče – čije se sudbine susreću kroz zajednički slikarski poduhvat.

Kroz uzbudljiv narativ, roman koji je objavila Izdavačka kuća HERAedu, prati istorijske i kulturne događaje u Srbiji od kraja 19. veka do 1972. godine, kada slikarka umire.

– Dugo sam se bavila različitim ličnostima koji su značajni za ovaj narod što se tiče kulture i umetnosti (Isidora Sekulić, Veselin Čajkanović, Kosta Miličević, Rastko i Nadežda Petrović, Anica Savić Rebac…). Uvek mi je trebalo malo vremena da bih upotpunila važan period razvitka i stvaranja moderne Srbije i uvođenja različitih umetničkih pravaca. Beta Vukanović kao jedna značajna slikarka unela je dosta novina iz svog podneblja. Rođena je 1872, a umrla 1972. godine. Istorijske događaje i ličnosti prikazala sam kroz roman „Frau Beta“, kroz koji je prikazana simbolika neuništivosti umetnosti koja prolazi kroz ratove, navela je autorka.

Osnivač i direktor izdavačke kuće HERAedu Zorica Stablović Bulajić govorila je o novom romanu i stvaralaštvu Laure Barne.

– Knjiga je skrenula pažnju u čitavom regionu zbog višeslojnih književnih poruka. Specifičnost stvaralaštva Laure Barne je u tome što je uspela da sačuva i označi vrednost mnogih naših značajnih slikara i umetnika. Naredne godine biće izdat njen novi roman o slikarki Katarini Ivanović.

Za ovaj roman književnica Laura Barna dobila je nagradu „Svetozar Ćorović“ u Trebinju.

O autorki

Laura Barna je pripovedač, prozni pisac, romansijer i esejista. Rođena je 6. februara 1964. godine u Jazovu (Banat). Školovala se u Herceg Novom, Splitu i Beogradu.

Od 1995. godine objavljuje priče, eseje, studije, likovne kritike i stručne radove iz istorije umetnosti u domaćoj i inostranoj književnoj periodici (preko 270 publikovanih radova). Njene priče, eseji, kao i likovne kritike zastupljeni su u domaćim i inostranim antologijama, zbornicima, almanasima i godišnjacima.

Do sada je objavila romane Protovir (2003); Nevolje gospodina T. Ili suteren (2005); Crno telo (2007, 2010); Moja poslednja glavobolja (2008, 2012); Četiri elementa (2009); Sanatorijum pod belim (2009); Đorđoneova kletva (2011); Pad klavira (2013); Crveni presek (2015). Takođe, objavila je zbirke priča Dijalog o kamenu (2008) i Tamo neka zanimanja (2010).

Dobitnica je mnogih nacionalnih književnih nagrada. Njene priče i eseji prevedeni su na mađarski, slovački, poljski i engleski. Član je Udruženja književnika Srbije.

O. Milićević

Ema Petrović proglašena za glumicu večeri na Festivalu u Rakovici