Kult drveta i biljaka u verovanju starih Srba

Za novogodišnje i praznične dane za vas smo pripremili serijal tekstova o narodnim običajima, o Deda Mrazu, kićenju novogodišnje jelke, Božiću, krsnoj slavi i o mnogim drugim verovanjima vezanim za mit i religiju kod starih Srba i drugih naroda. Pred vama je priča o novogodišnjem ili božićnjem drvetu – jelki.

U religiji i verovanju starih Srba, čuveni etnolog i istoričar religije, Veselin Čajkanović, smatra da kult drveta i biljaka zauzima važno mesto:

– Kod nas se hrast po pravilu uzima za badnjake i zapise. Gde se pored crkve nalazi hrast ili hrastov gaj, to su verovatno sveta drveta preostala još iz vremena paganizma. I običaj da se pod hrastom održavaju zborovi i vrše suđenja starinski je i u vezi sa religijskim uvaženjem toga drveta.

Širok je spektar magijskih delovanja drveta i biljaka, ističe Čajkanović u svojoj knjizi “Mit i religija u Srba”. U tom smislu, drveta možemo podeliti na “dobra” i “zla”, odnosno na “srećna” i “nesrećna”. Na primer, leskina šibljika može ispuniti svaku čovekovu želju, njome se može ubiti đavo, čovek pretvoriti u životinju itd. U ostala sveta, “dobra” drveta spada lipa, hrast, tisovina, ali jednim delom i glog, koji je snažan utuk protiv zlih demona. Drveta ove vrste valja posmatrati kao stan, privremeni ili stalni, nekakvog božanstva. Sveta drveta, poput hrasta i gorenavedenih, jesu zapravo najprimitivniji hramovi u kojima stanuju božanstva.

Bor, jela i javor, takozvana “senovita” drveta povezana su sa kultom predaka i onostranim svetom. Zanimljivo je to, kako navodi Čajkanović, da se u našim narodnim pesmama hajduk moli Bogu pod zelenom jelom, što će reći da jela nije bila vezana samo za mrtvački kult, nego je poprimala svojstvo hrama u kome se nalazi božanstvo.

Može se pretpostaviti da se novogodišnja jelka ili božićno drvo, bilo ono smrča ili bor, i dan danas u kuću unosi kao simbol večnosti i besmrtnosti. Čini se da se sa jelkom u kuću unosi “malo božanstvo” (nasleđen paganski kult), koje treba da doprinese boljitku i zdravlju članova porodice ne bi li se i sledeća godina dočekala u zdravlju i sreći. Na takvu tvrdnju navodi kružno shvatanje vremena, koje se svake godine ponavlja u vidu godišnjih doba i ustaljenih praznika.

V. Milojević