Kuća Simića: Sakupili više stotina igračaka, fotografija i tekstova o igrama Kruševljana – izložba na jesen

Na stotine dečijih igračaka,18 tekstova o zaboravljenim zabavama iz detinjstva i brojne fotografije koje ilustruju kako su se Kruševljani igrali kao deca, sakupljeno je u okviru pripreme izložbe “Više od igre – dečije igre nekad i sad”,koja će, kako saznajemo, biti otvorena u septembru. I “premijera” neobične postavke će,kao i “sakupljački” deo koji joj je prethodio tokom epidemije, biti prilagođen prilikama. Ipak, i u vanrednim okolnostima, ispostavilo se da je interesovanje za učešće Kruševljana u pripremi neobičnog projekta bilo izuzetno, a muzejski “saradnici” su se rado prisećali dana kada su igrali žmurke, hula-hop, školice, jelečkinje-barjačkinje, klikere

– Priprema izožbe se praktično poklopila sa pandemijom virusa i imali smo dilemu i u vezi s tim kako će muzeji funkcionisati – govori za portal Kruševacgrad Zorana Kovačević, kusost Kuće Simića.

– Počeli smo da radimo “online” i tako smo i nastavili. Ispostavilo se da je cela priprema izvedena putem društvenih mreža, a kada su muzeji krajem aprila počeli da rade, igračke su počele i da stižu na našu adresu. Dobili smo divne tekstove o detinjstvu Kruševljana i saznanja o pomalo ili sasvim zaboravljenim igrama za koje novije generacije verovatno da nisu ni čule.

Uspešnu “online” komunikaciju primetili su i stručnjaci, jer je o pripremi izložbe tekst objavio i Nacionalni komitet ICOM Srbije u okviru problematike muzeja u pandemiji. Evolucija igračaka može se pratiti od najstarijih do najmlađih eksponata, a priče o igrama donose posebnu draž. Jednu od njih napisala je Kruševljanka Gordana Simić.

– U proleće i jesen bi najčešće pravili kolače od blata, a zimi sneška, tunele od snega, sankali se i grudvali ili se tociljali (klizali). Mnogi su pravili sličuge od drveta, oštrog pleha i kanapa za vezivanje. Leti smo vozili trotinete i rolšue, sve dok se ne bi upalila ulična rasveta – pribeležila je Gordana.[stl_cyr][/stl_cyr]

Rade Radović iz Čikaga poslao je priču o tome kako je 70-ih godina u svemirskom brodiću sa točkićima od dečijih kolica, sa pogonom na raketice pokušao da sa bratom Milutinom odleti na Mesec i tako se kao dečak ozbiljno uključi u svemirsku trku između Sovjetskog Saveta i Amerike.

Radetov brat je imao plan da se napravi orbita oko Meseca i braća vrate kući, taman na večeru.

    – Plan je bio da se lansiramo iz male ulice iza naših kuća gde su se nalazile garaže. Obojica smo znali da u svemiru nema kiseonika, ali mislim da je moj plan bio da zadržavamo dah što duže možemo… – zapisao je Rade Radović, uz napomenu da u svemir nisu smeli da krenu po noći, jer ih je majka slala na spavanje sa prvim mrakom.

Vesna Bogdanović autor je priče o prvim igrama koje su bile praksa na Bagdali u toku dana: jurke, zaleđeni deda, šuge.

– Kasnije smo se igrali loptom:između dve vatre, neka-bije-neka bije, odbojka između dečaka i devojčica – sedoči Vesna. –Tako su se rađale i prve simpatacije. U popodnevnim satima, obično posle ručka, kada je vreme za odmor, da ne galamimo mnogo, delili smo se u grupice. Dečaci su igrali klikere u nečijem dvorištu, a devojčice su se obične igrale lastišom.

Deca iz Vesninog komšiluka gotovo nikada nisu bila bolesna, a od “višesatnog igranja i zdravog načina života nisu ni imala kada da se razbole”. Nisu znala za dečiji dijabetes, celulit, gojaznost. Ovo je napisala Vesna, a danas pamte samo stariji. Šta je pored dobrog zdravlja bilo magično u detinjistvu Kruševljana pre 30,40 i 50 godina, biće predstavljeno na jesen.

I.R.