Kruševljanin koji je ušao antologiju haiku poezije

U konkurenciji od nekoliko hiljada haiku pesnika iz celog sveta, dve pesme Kruševljanina Predraga Pere Čikarića uvrštene su u antologiju posvećenu osnivaču japanskog pesničkog stila i najpoznatijeg haiku majstoru na svetu, Macuo Bašoa

“I posle proleća to moja reka isto govori” i “Uz pesmu cvrčka umorni mrav vuče teret teži od sebe”, haiku su čiji je autor naš sugrađanin Pera Čikarić, a koje su uvrštene u Antologiju haiku poezije u Japanu.

Na konkurs pod nazivom “ 7th Yamadera Basho Memorial Museum English Haiku Contest”, organizovan uz podršku Kulturne fondacije grada Yamagata ( grada u kome je i nastala poznata haiku o cvrčku , autora Macua Bašoa ) Čikarića je i ovoga puta prijavila Svetlana Košutić iz Beogarada, veliki poznavalac haiku poezije i neko ko već godinama njegove pesme prevodi sa srpkog na engleski i druge jezike.

-Motiv reke u Perinim haiku je simboličan, s obzirom na njegovu životnu priču… Od nje sve počinje i njoj se uvek vraća. Ovo je još jedan njegov veliki uspeh, još jedno priznanje za njegovo umetničko stvaralaštvo– kazala je Košutićka za novine GRAD, u kratkom telefonskom razgovoru iz Kijeva, gde trenutno radi i živi.

Još jedan u nizu značajnih uspeha jedini haiku majstor iz Kruševca komentariše kratko i jednostavno. Da uđe u antologiju, kako je kazao, nije očekivao, ali mu je drago što je dobio još jednu potvrdu svog stvaralaštva, potvrdu da je kosmos jedinstven.

-Haiku je kratak kao uzdah, to je mikropoezija sa makrodimenzijama– objašnjava Čikarić lepotu i tajnu ove pesničke forme , uz podsećanje da je on lično haiku zavoleo “jer je kratak, efikasan, trenutan, neobavezujući i može da opiše lepotu trenutka u deliću večnosti koja traje…”

Čikarić se poezijom bavi godinama, do sada je napisao više stotina haiku pesama, a prva zvanična potvrda za njegov stvaralački rad stigla je pre nepune tri godine kada je na takmičenju haiku poezije “Kasamakura” u Japanu, u konkurenciji od nekoliko hiljada pesnika iz celog sveta, osvojio drugo mesto i stekao titulu haiku majstora. Nakon toga usledile su brojne nagrade iz celog sveta, a prošle godine Čikarić je izdao i svoju prvu zbirku poezije pod nazivom “Mlađani mesec”.

Činio je Čikarić mnogo i za one koji su kao i on, u invalidskim kolicima. Sa pozicije predsednika Udruženja paraplegičara za Rasinski okrug borio se za prava osoba sa invaliditetom.

Zakone koji štite ovu marginalizovanu grupu poznaje odlično. Njegovo udruženje je trenutno u statusu mirovanja, ali ne i njegove ideje i želja da ponovo pokrene udruženje i da kao reformator nastavi da se bori za prava osoba sa invaliditetom na, kako često navodi, način koji je smislen, opravdan i daje rezultate.

Istrajna borba za opstanak i hrabrost koja mu je za sve to bila potrebna, donela mu je, pored nagrade za pesnički talenat, i brojna druga priznanja- dipolomu počasnog člana jedinstvenog radio kluba za slepe “Luj Braj” za bivšu Jugoslaviju u Zagrebu, zatim Zlatni grb “Filip Višnjić” Saveza slepih, potom diplomu i sertifikat kvantne medicine, diploma amaterskog radio operatera za rad sa svim zemljama sveta “YU 1 XF” i mnoge druge…

Za rezultate postignute u negovanju poetskog stvaralaštva ali i zbog dugogodišnjeg zalaganja za prava osoba sa invaliditetom, Čikarić je prošle godine dobio Vidovdansku pohvalu, priznanje koje Grad Kruševac svake godine dodeljuje zaslužnim pojedincima, ustanovama i institucijama.

Kako je Čikarić već 45 godina potpuno nepokretan (nakon kobnog skoka u reku Rasinu sa nepunih 18 godina život je nastavio u invalidskim kolicima…) a poslednjih 20 i slep, želja da zasluženu nagradu primi lično, rezultirala je time da ostane upamćen i kao prva osoba koja je u invalidskim kolicima “kročila” na prvi sprat Gradske kuće, zdanja koje nema pristup za invalide.

Ostaće upamćen i kao prva osoba sa invaliditetom , dobitnik Vidovdanskog priznanja. Pamtiće se zasiguno i aplauz koji je pratio uručenje te nagrade. Beskonačno dug …

D.P.