Kruševljanin Dalibor Nakić izabran za predsednika Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine – O Kruševljanino,o sikavno Dalibor Nakić, birome si za predsedniko thare Nacionalno saveta thare romani nacionalno manjina

U romskoj zajednici poznat kao aktivista za bolji položaj romske manjine, a u školi, gde radi kao učitelj, prepoznat kao vredan i pouzdan saradnik, Kruševljanin Dalibor Nakić, nedavno je izabran za predsednika Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine. U razgovoru za kruševacgrad on navodi da će se Savet zalagati za punu primenu afirmativnih mera pri upisu romske dece u srednje škole i fakultete te sprečavanje zloupotreba u toj oblasti. Najavljuje da će svake godine biti organizovan Sajam zapošljavanja kako bi mladi, obrazovani Romi lakše došli do posla. Potvrđuje da bi Savet voleo da država uvede afirmativne mere, slične onima u obrazovanju, u oblast zapošljavanja obrazovanih Roma i Romkinja. Savet će se, takođe, zalagati i za uvođenje u škole izbornog predmeta Romski jezik sa elementima nacionalne kulture, potom za osnivanje nacionalne institucije Zavod za kulturu Roma te za uvođenje romskog jezika u službenu upotrebu tamo gde postoje preduslovi

Četvrti Saziv Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine formiran je krajem novembra, nakon što su početkom tog meseca održani neposredni izbori. Na njima je lista Sveevropski romski pokret dobila 32 od ukupno 35 mandata. Za predsednika Romskog nacionalnog saveta je na konstitutivnoj sednici, održanoj 26. novembra u Pančevu, jednoglasno izabran Kruševljanin Dalibor Nakić, inače učitelj u osnovnoj školi “Jovan Popović”.

U razgovoru za kruševacgrad Nakić je kazao da analiza postignutih reultata u četiri prioritetne oblasti: obrazovanje, stanovanje, zdravstvo i zapošljavanje, koje su bile obuhvaćene Dekadom Roma, pokazuje da je u obrazovanju načinjen najveći napredak.

– Znatno  veći broj romske dece završava osnovne i srednje škole, a poslednjih godina imamo i sve veći broj diplomaca na višim školama i fakultetima. Tome je doprineo niz državnih mera. Može se reći da su mere afirmativnog upisa romske dece u srednje škole i fakultete urodile plodom. Snažna podrška romskim srednjoškolcima i studentima pružena je kroz njihovo stipendiranje. U današnje vreme za školovanje je potrebno mnogo novca tako da mnogi Romi bez stipendija ne bi mogli uspešno da završe svoje školovanje. I sam sam bio korisnik stipendije i znam koliko je mojoj porodici i meni značila tokom  mog studiranja – kazao je Nakić.

On je napomenuo da značajnu ulogu u procesu unapređenja obrazovanja Roma imaju pedagoški asistenti.

– Pedagoški asistenti su veza između roditelja romskih učenika i obrazovnih institucija i unapređuju saradnju na toj relaciji. Ispostavilo se da što je ta saradnja bolja to su bolji i rezultati koje učenici postižu. Romi u pedagoškom asistentu vide osobu od poverenja koja im pomaže u savladavanju svakodnevnih školskih obaveza. Ono što je svakako veoma značajno to je da je obrazovanje kod Roma prepoznato kao osnovni uslov za poboljšanje socio – ekonomskog i kulturnog statusa – rekao je on.

To, kako je dodao, međutim,  još uvek nije dovoljno i neophodno je dalje raditi na unapređenju obrazovanja Roma. Podsetio je da je, i pored toga što je osnovno obrazovanje po Zakonu o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja obavezno, značajan broj romske dece još uvek van sistema predškolskog i osnovnoškolskog obrazovanja i vaspitanja. Velika je, dodao je, stopa drop auta, odnosno osipanja romskih učenika iz obrazovnog sistema, što je najizraženije u višim razredima osnovne škole.

– Ne treba zaboraviti ni to da su obrazovna postignuća romskih učenika u celini gledano znatno slabija od postignuća drugih učenika. Sve ovo ukazuje da je obrazovna inkluzija Roma dugotrajan proces koji se adekvatnom obrazovnom politikom može podstaći, ubrzati i usmeriti u željenom pravcu. Nacionalni savet romske nacionalne manjine će državnim institucijama biti konstruktivan i pouzdan partner u tom procesu – poručio je Nakić.

U planu Sajam zapošljavanja za obrazovane Rome

Govoreći o planovima Nacionalnog saveta Roma Nakić je najpre podsetio da se Savetu, prema Zakonu, poveravaju javna ovlašćenja da učestvuje u odlučivanju ili da samostalno odlučuje o pojedinim pitanjima iz oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma, a u cilju ostvarivanja kolektivnih prava nacionalne manjine na samoupravu u tim oblastima.

– U skladu sa tim u oblasti obrazovanja zalagaćemo se za poštovanje i punu primenu zakonskih odredbi koje se tiču obrazovanja romske dece u Srbiji, sa posebnim akcentom na punu primenu afirmativnih mera pri upisu romske dece u srednje škole i fakultete. Oformićemo posebnu radnu grupu koja će imati unapred zakazane termine po okruzima, i u saradnji sa koordinatorima za romska pitanja, pedagoškim asistentimKruševljanin Dalibor Nakić izabran za predsednika Nacionalnog saveta romske na i zdravstvenim medijatorima, izdavaćemo potvrde za upis dece u srednje i visoke škole i tako sprečiti zloupotrebe pri realizaciji afirmativnih mera. Izradićemo centralnu bazu podataka o upisanim učenicima i studentima i pratiti njihovo školovanje – naveo je Nakić neke od planova.

Najavio je da će Savet u saradnji sa resornim ministarstvom svake godine organizovati sajam zapošljavanja kako bi mladi Romi koji su završili školovanje lakše došli do posla.

– Imajući u vidu da afirmativne mere koje postoje pri upisu romske dece u srednje škole i na fakultete daju dobre rezultate Savet bi voleo da država uvede slične afirmativne mere pri zapošljavanju obrazovanih Roma i Romkinja. Primeri Romkinja i Roma koji su se školovali i na taj način povećali svoju mogućnost za zaposlenje značajani su za celu romsku zajednicu jer šalju poruku da je njihov trud imao smisla. U suprotnom dolazimo u situaciju da im sunarodnici govore da im to što su se školovali ništa ne znači jer su u pored toga bez posla – objasnio je Nakić.

Savet će, takođe, nastojati da se u svim školama u kojima postoje uslovi uvede izborni predmet Romski jezik sa elementima nacionalne kulture

Osnivanje Zavoda za kulturu Roma

– U oblasti kulture Nacionalni savet će se  će se zalagati za osnivanje institucija koje će moći u punom kapacitetu da iznesu kulturne aktivnosti romske zajednice na nacionalnom nivou. Tu pre svega mislim na  formiranje Kulturnog centra Roma tj. Zavoda za kulturu Roma. Osnivanje ove institucije biće jedan od prioritetetnih ciljeva Nacionalnog saveta – najavio je on.

Posebnu pažnju Savet će posvetiti jačanju romskih udruženja koja se bave kulturnim aktivnostima poput folklora, glume, slikarstva, književnosti i muzičkog stvaralaštva.

– Kultura je nevidljiva veza koja spaja ljude, razbija predrasude i gradi mostove prijateljstva i poverenja među nacionalnim zajednicama. Želimo da sa svim narodima u Srbiji živimo složno i srećno i da radimo na zajedničkom prosperitetu – napomenuo je Nakić.

Uvođenje romskog jezika u službenu upotrebu

Nakić je podsetio da prema Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina Romi imaju pravo na službenu upotrebu jezika i pisma. Najavio je da će Nacionalni savet utvrditi tačan broj opština i gradova u kojima se može inicirati uvođenje romskog jezika u službenu upotrebu.

– Insistiraćemo da se precizno definiše pojam službene upotrebe jezika i pisma što do sada nije bio slučaj. To znači da treba navesti da se pored organa vlasti na svim nivoima službena upotreba jezika i pisma odnosi i na obrazovne ustanove, medije, privredna preduzeća i javne ustanove svih vrsta – objasnio je Nakić.

Rekao je i da će Savet insistirati na poštovanju zakonskih odredbi koje se odnose na informisanje na romskom jeziku.

– U štampanim i elektronskim medijima širićemo kulturu o manjinskim pravima, međuetničkoj toleranciji i multikulturalizmu kao osnovnim tekovinama demokratskog društva. Zalagaćemo se za više termina na televizijama sa nacionalnom frekvencijom u kojima će biti zastupljen romski jezik. U planu je i pokretanje Youtube kanala na kome će se on-line učiti gramatika romskog jezika – naveo je Nakić deo planova.

 Integracija da, asimilacija ne!

Nakić je napomenuo i da, nažalost, u današnje vreme integracija Roma neretko podrazumeva i asimilaciju, dodajući da je neophodno negovati svoj, romski jezik, tradiciju i kulturu, kako se to ne bi desilo.

– Narod bez pomenutih obeležja gubi svoj nacionalni identitet i vremenom nestaje. Svi uspešni narodi pre svega neguju svoju kulturu i jezik, a zatim upoznaju i uvažavaju  kulturu i tradiciju drugih naroda. Kultura i jezik su ono što ljude odvaja od drugih živih bića i čini pojedinca da bude čovek. A reč Rom upravo to i znači – čovek – poručio je Nakić.

Ane romani zajednica poznato sago aktivista za majlačo položaj e romengo, a ane sikavni, an savi  radil sago sikavno,pinđardo si sago vredno i pouzdano radniko. O Kruševljanino o Dalibor Nakić, od skoro si birome za o presedniko tharo Naionalno savet thare romani nacionalno manjina. Ano razgovoro za o FORO vov phenel kaj o Savet ka trudilpe the e afirmativne mere primenimpe kana trubun e romane čhara the upisonpe ane srednje sikavne i pe fakultetura. Najavil kaj svako breš ka vel organizujime o Sajam za o zapošljavanje sar bi e terne, obrazovane Roma majloćhe avena đi ka bući. Potvrdol kaj bi o Savet mangela the e država anel afirmativne mere, ano oblast za o zapošljavanje za e obrazovane Roma i Romnja

Štarto Savezo tharo Nacionalno saveto thare romani nacionalno manjina formirime si po krajo tharo novembar, pala goda kana po početko thar goda čhon održosajle e neposredne izborura. Pe gola izbora e lista Sveevrpsko romano pokreto dobisada 32 thare ukupno 35 mandata.

Za o presedniko tharo Romano nacionalno savet pe konstitutivno sednica, savi sesa održome 26 novembar ano Pančevo, jednoglasno si izaberime o Kruševljanino Dalibor Nakić, savo si inače sikavno ane osnovno sikavni „Jovan Popović“.

Ano razgovoro za listo FORO o Nakić phenda kaj e analiza thare postignutime rezultatura ane štar prioritetne oblastura: obrazovanje, stanovanje, zadravsto i zapošljavanje, save sesa obuhvatime sa e Dekada Roma, pokažisada kaj ano obrazovanje si majlačho napretko.

– Baro brojo thare romane čharaa završon osnovne i srednje sikavne, a ane poslednje breša si amen  samajbaro brojo diplomcura sa uče sikavne i fakultetura. Gothe dikhelpe o doprinos thare državne mere. Šhaj phenelpe kaje e afirmativne mere za e romane čhara za o upiso ane srednje sikavne i pe fakultetura dije plodura. Bari podrška za e romane sredjoškorcura i studentura pružime si lenđe kroz  o stipendiranje. An kava vreme za o školovanje trubul but pare geja kaj but Roma bez e stipendija ne bišaj the završon po šklovanje. I me korkoro sema korisniko thare stipendija i đanav kozom mor porodicaće i manđe značisada kana studirisadem – phenda o  Nakić.

Vov napomenisada kaj značajno uloga ano proceso the unapredilpe o obrazovanje thare Roma silen e pedagoške asistentura.

– E pedagoške asistentura si veza maškar e roditeljura thare romane čhara thare obrazovane institucije i unapredin e saradnja pe goja relacija. Ispostavisaljo kaj so majlačhi si goj saradnja, geja si mlačhe i rezultatura save e učenikura postignon. E Romane pedagoške asistentura dikhen osoba an savi silen poverenje i savi pomosoralenđe the savladin pe sikavne obaveze save silen svako

 đe. Kova so si veoma značajno si goda kaj o obrazovanje ka Roma si prepoznajime sago uslovo the poboljšolpeo socio-ekonomsko i kulturno statuso – phenda vov.

Goda, sar dodaisada, još uvek naj dovoljno i nepohodno si te i dalje ćerelpe bući the unapredilpe o obrazovanje thare Roma. Podsetisada, kaji paša goda kaj si o osnovno obrazovanje po Zakono thare e osnovura tharo sistemo za o obrazovanje i vaspitanje obavezno,značajno brojo thare romane čhara još uvek naj uključime ano sistemo tharo predškolsko i osnovnoškolsko obrazovanje i vaspitanje. Bari si e stopa, o brojo thare čhara sve inkljen tharo obrazovano sistemo,a majbut izrazime si ane uče razredura ane osnovne sikavne.

– Ni trubul ni te bistrelpepe goda kaj si e obrazovane  rezultatura thare romane učenikura ane celina kana dikhlpe znatno majcikne thare rezultatura thar aver čhara. Sa kava sikavel kaj si e obrazovano inkluzija Roma jek baro proces savo sa adekvatno obrazovano politika šaj the postignolpe,ubrzolpe i the usmerilpe ano pravco savo mangas. O Nacionalno savet thare romani naionalno manjina za e državne institucije ka avel konstruktivno i pouzdano partneri  an goda proceso – poručisada o Nakić.

Ano plano o Sajmo za e obrazovane Roma

Dok ćerda svato thare planura tharo Nacionalno savet thare Roma o Nakić podsetisada kaj e Savetose, prema o Zakono, poverinpe javne ovlašćenjura the učestvujil ano odlučivanje ili the samostalno odlučil thare pojedine pitanja andar e oblastura tharekultura, obrazovanje, obaveštavanje i službeno upotreba thare čhib i lila, a ano ciljo the the ostvarinpe e kolektivne prava thare nacionalno manjina pe samouprava an gola oblastura.

– Ano sklado sa goda, ano oblast tharo o obrazovanje ka mangas poštovanje i pherdi primena thare zakonske odredbe savesi vezime za o obrazovanje thare romane čhara ane Srbija,sa posebno akcento pe pherdi primena thare afirmativne mere kana e romane čhara upisonpe ane srednje sikavne i fakultetura. Ka formiris jek posebno radno grupa savi ka vela unapred zakazime terminura pe okrugura i ane sardanja sa e koordinatora za e romane pitanjura, pedagoške asistentura i sa e zdravstvene medijatora, ka izdajis potvrde za o upis e čharengo ane srednje, uče sikavne i faklutetura i geja ka sprečis the avel đi ka zloupotreba kana reliznpe e afirmativne mere. Ka izradis jek centralno baza podatkura thare učenikura i studentura i ka pratis lengo školovanje – navedisada o Nakič, nesave thare planura.

Najavisada kaj o Savet planiril the svako breš ane sardanja sa o resorno ministarsvo svako breš organizujil sajam zapošljavanja sar bi e terne Roma save završosade po školvanje majloćhe avena đi ka posla.

– S obzirom pe goda kaj e afirmativne mere save već postojin kana upisonpe e romane čhara ane s

rednje sikavne i fakultetura den lačhe rezultatura, o Savet bi mangela the e država anel slične afirmativne mere kana trubun the zaposlinpe e obrazovane Roma i Romnja. E primera thare Roma i Romnja save školujisalje pe goda načino i barade po mogućnost the zaposlinpe, značajno si za sasti romani zajednica jer bičhalen lil kaj lengo trudo sasale smisao – objasnisada o Nakić.

O Saveto, ka mangel te an sa sikavne an save postojil uslovo the anelpe o izborno premeto Romani čhib sa elementura thare nacionalno kultura.

The osnujilpe o Zavodo za e kultura e Romđi

-Ano oblasto thare kultura o Nacionalno saveto ka mangal the osnujinpe institucije save ka šaj ano pherdo kapaciteto the inkhalen e kulturne aktivnosti thare romani zajednica po nacinalno nivoo. Gothe pre svega misliv po formiranje Kulturno centntro e Romengo, odnosno Zavodo za e kultura e Romenđi. The osnujilpe kaja institucija ka vel jek thare prioritetne ciljura tharo Nacionalno savet – najavisada vov.

Posebno pažnja o Saveto ka posvetil the zuralenpe e udruženjura save bavinpe sa e kulturne aktivnostura sago kaj si folklor, glume, slikope,književnost i muzikako stvaralaštvo.

– Kultura si neviljivo veza savi spajil e manušen, pađel e predrasude i ćerel mostura tharo amalipe i paćape maškar e nacionalne zajednice. Mangas the sa sa narodura ane Srbija živis, bahtale, složne i the radis po zajedničko prosperiteto – phenda o Nakić

The  anelpe e romani čhib ane službeno upotreba.

O Nakić podsetisada kaj prema o Zakono thare zaštita tharo hakaji sloboda thare nacionalno manjina, e Romen silen hakaj po službeno upotreba thare čhib i lil. Najavisda kaj o Nacionalno saveto ka utvrdol tačno brojo thare opštine i fora an save ka šaj the inicirilpe the anelpe  e romani čhib ane službeno upotreba.

– Ka insistiris the precizno definišilpe o pojam thare službeno upotreba thare čhib i lil so đi akana ni sesa slučajo. Goda značil kaj trubul te navedilpe kaj paša e organura thare vlasti pe sa nivoura sližbeno upotreba thare čhib i lil odnosilpe i pe obrazovne ustanove,medije, privredne preduzećura i javne ustanove thare sa vrste – objasnisada o Nakić.

Phenda kaj o Savet ka insistiril the poštujinpe e zakonske odredbe save odnosimpe po informisanost phe romani chib.

– Ane štampane i elektronske medija ka širos e kultura thare manjinske haka, međuetničko tolerancija i multikulturalizam sago osnova thare tekovina tharo demokratsko društvo. Ka mangas majbut terminura pe nacionalne televizije sa frekfencija an savi ka vel e romani čhib. Ano plano si the pokrenolpe i Youtube kanali pe savo ka sićolpe on-line romni gramatika – navedisada o Nakić deo thare planura.

Integracija va, asimilacija na!

O Nakić napomenisada i kaj, nažalost, ano danjašnje vreme e integracija e Romenđi, na geja reko podrazumil i asililacija.dodajisada kaj si neophodno the negujis amari čhib, romani čhib, tradicija i kultura, the goda nebi desilape.

– O narodo bez e obeležja save pomenusadam hasarel po nacionalno identiteto i sar nakel o vreme nestajil. E narodura save si uspešne angla sa negujin pi kultura thare čhib, a napal pinađaren i uvažin e kultura i tradicija thare aver narodo. E kultura i e čhib si goda so e manušen odvojin thar aver đuvde bićura i ćeren e pojedinco the avel Rom. A o alav Rom goda upravo i značil – rom – poručisada o Nakić.

Prevedisada E Tamara Asković

J.Božović