Kruševački kraj pogodan za proizvodnju voćnih vina

Kvalitetno voće kojim obiluje naše podneblje daje vrhunsko vino, upotrebne mogućnosti su velike, a kruševački kraj ima iskustvo, tradiciju i vredne ljude koji bi mogli da u ovoj oblasti naprave proboj, smatraju stručnjaci

– Kupine i maline daju vino koje sjajno ide uz čokoladne dezerte, borovnica i višnja uz kolač od sira. Voćna vina su sjajan dodatak jelima pri kuvanju, a mogu se koristiti za koktele. Sve su popularnija za piće u razvijenim zemljama i predstavljaju sjajnu izvoznu mogućnost koju treba iskoristiti. Šteta je ne iskoristiti prirodno bogatstvo koje imamo i pretočiti ga u hektolitre kvalitetnog izvoznog proizvoda – kaže Dragana Andrejić, stručna savetodavka u kruševačkoj Poljoprivredno savetodavnoj i stručnoj službi. 

Pod voćnim vinom se, objašnjava ona, podrazumeva proizvod dobijen alkoholnim vrenjem voćne šire ili voćnog kljuka (izmuljano voće), po postupku koji se primenjuje u tehnologiji za dobijanje vina od grožđa. 

– Pojednostavljeno možemo reći da su voćna vina ona koja se dobijaju od voća koje nije grožđe. U stvaranju ovih vina najvažniji je postignuti balans kiselina i šećera. Ako je voćno vino preslatko, ličiće na sok ili sirup, ukoliko je previše suvo imaće oštrinu biće  teško za piće. Hemijski sastav voćne šire nije stalan i pojedini sastojci znatno variraju u zavisnosti od sorte, klimatskih uslova, primenjene agrotehnike, starosti zasada, vremena berbe,  skladištenja plodova. Količina šećera i kiselina  u voćnoj širi od velikog je značaja za kvalitet voćnog vina. Od količine šećera zavisi količina alkohola koju će spravljeno vino imati, dok je sadržaj kiselina značajan za formiranje ukusa, a zajedno sa alkoholom doprinosi boljem čuvanju vina – objašnjava ona. 

Voćna vina se spravljaju od jabuka, krušaka, bresaka, višanja, kupina, malina, jagoda, ribizli, borovnica, šipka i drugog voća pojedinačno ili kao koktel vino od više voćnih vrsta. 

– Za razliku od grožđa koje skoro uvek ima optimalnu količinu šećera za spravljanje vina, razne vrste voća imaju veoma širok raspon sadržaja šećera i kiselina. Ovo nameće potrebu korekcije šećera i kiselina u voćnoj širi. Šećer se uvek koriguje u smislu povećanja njegove količine, dok se količina kiseline, zavisno od vrste voća, povećava ili smanjuje. Randman voćne šire predstavlja količinu šire u litrima koja se dobija od 100 kg voća, kada se ono izmulja i podvrgne ceđenju. Randman okvirno daje informaciju o količini vina koju možemo dobiti od određene voćne vrste – precizira Dragana Andrejić. 

Ona podseća da se vina spravljena od soka voća u Pravilnicima kojima se reguliše njihova proizvodnja i stavljanje u promet ne nazivaju “voćna vina” već “pića slična vinu” ili se svrstavaju u “ostala alkoholna pića”, a Zakon o vinu i rakiji i Pravilnik  o kvalitetu alkoholnih pića propisuju posedovanje neophodne opreme i znanja iz ove oblasti i određuju kvalitet koji pića treba da poseduju u organoleptičkom i hemijskom pogledu da bi mogla biti stavljena u promet.

J.B.