Kruševačka Narodna biblioteka danas – Riznica rasinskog pisanog blaga

– Pored već tradicionalnih događaja kao što su tribine sa piscima, radionice, izložbe i seminari, koji obogaćuju kulturni život grada, jedan od ključnih ciljeva u ovoj godini biće i reorganizacija digitalnog fonda u novim, savremenijim formatima za korišćenje, reči su direktorke Narodne biblioteke u Kruševcu, mr Snežane Nenezić. Pored toga Biblioteka planira da unapredi svoje usluge u infrastrukturi, uključujući uvođenje novih tehnoloških rešenja poput sterilizatora knjiga, koji će omogućiti njihovo čuvanje i bezbedno korišćenje

Piše: Marija Janković

Narodna biblioteka Kruševac, kao mesto čuvanja književnog blaga i žive književne reči, prošle godine je bila domaćin brojnih književnih dešavanja, na kojima su eminentni književnici imali prilike da promovišu svoja dela i neposredno komuniciraju sa čitaocima.

Na dan Čitališta, 8. februara, u Narodnoj biblioteci je održana promocija romana „Pesma o tri sveta“ čuvenog spisatelja i upravnika Narodne biblioteke Srbije, dr Vladimira Pištala. Ova njegova knjiga bila je, ove godine, u najužoj konkurenciji za dve prestižne nagrade – „Beogradski pobednik“ i „NIN-ova nagrada“. U punoj E-čitaonici o knjizi je, pored autora, govorio Nenad Šaponja, direktor Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski“ i osnivač izdavačke kuće „Agora“ i Selimir Radulović, upravnik Biblioteke Matice Srpske.

Po rečima direktorke Snežane Nenezić, tokom cele godine posetioci mogu da očekuju ovakve književne “bisere”, najmlađi mogu očekivati brojne radionice i literarne temate, a bibliotekari stručne seminare na kojima mogu usavršavati svoja znanja.

– Prošle godine smo održali prvu Konferenciju iz digitalne humanistike, koja se bavila i digitalizacijom kulturnog nasleđa u bibliotekama, arhivima i muzejima. Ove godine planiramo još jednu takvu konferenciju, u septembru, imaćemo pomoć Narodne biblioteke Srbije u realizaciji, a očekujemo i veći broj domaćih učesnika, kao i goste iz Makedonije i Bugarske. U junu ćemo održati okrugli sto povodom 110 godina izbijanja Prvog svetskog rata, organizovaćemo i niz tradicionalnih aktivnosti. Početkom marta uvek raspisujemo Vidovdanski literarni konkurs, za učenike osnovnih i srednjih škola. Tradicionalno obeležavamo Nacionalni dan knjige – 28. februar, kao i 2. april – Dan dečije knjige, kada ćemo organizovati izložbu i manji okrugli sto o književnom delu našeg zavičajnog pisca za decu Mome Dragićevića. Dan autorskih prava, Svetski dan knjige takođe će biti obeleženi, a tada će biti i pojačana saradnja sa školama za čas u Biblioteci, koji će biti posvećen stvaralačkim opusima velikana svetske literature – Šekspiru i Servantesu. U maju će biti održane kaligrafske radionice, zbog obeležavanja Dana Ćirila i Metodija. U 2024. godini izaći će i dva broja časopisa „Savremena biblioteka“ – najavljuje Nenezićka.

Digitalne inovacije

Zavičajno odeljenje Narodne biblioteke Kruševac osnovano je 1973. godine sa ciljem da prikuplja svu građu (knjižnu i neknjižnu) koja govori o kruševačkom kraju, dela autora rođenih na ovom području (bez obzira gde su objavljena) i sve publikacije koje su izdate u Kruševcu i okolini, danas čini oko 9. 000 knjiga, 103 naslova novina, 57 naslova časopisa i mnoštvo službenih dokumentacionih materijala, kataloga, turističkih vodiča, fotografija, razglednica, plakata, pozivnica, rukopisne i zvučne građe, pres kliping i drugi lokal-artefakti.

Godine 2003. na odeljenju je pokrenut projekat digitalizacije neknjižne zavičajne građe, pionirski poduhvat u tom domenu u unutrašnjosti Srbije. Digitalizovana zbirka razglednica, anzist karti, kataloga i plakata bila je najposećenija je stranica ovog sajta. U toku je reorganizacija digitalne biblioteke.

– Mi smo prva javna biblioteka u zemlji koja je započela digitalizaciju, a u ovom trenutku, po projektu Ministarstva kulture, mi radimo reorganizaciju digitalne biblioteke, koja će biti organizovana preko zasebne aplikacije i kojoj će se pristupati sa našeg sajta u aplikaciji ResCarta. Uskoro će naša digitalna biblioteka ponovo biti dostupna 24/7 korisnicima. Ona je jako značajana i popularna, prošle godine smo samo na sajtu imali preko 80 hiljada jedinstvenih veb poseta, a pregledano je 500 hiljada stranica. Zato smo u narednom periodu i planirali da intenziviramo poslove na daljinskim, virtualnim uslugama. Digitalna biblioteka pored postojećih imaće i nove sadržaje, a za sada imamo preko sto hiljada skeniranih stranica, što je jedno pravo kulturno bogastvo, jer to su materijali koji se odnose na Kruševac, a koji su besplatni i dostupni svima širom sveta. Posebno je bila atraktivna građa vezana za Drugi svetski rat, koju je Biblioteci predao Kuzman Nikolić, i koja se koristi najviše u naučne svrhe na fakultetima i institutima – navodi direktorka Biblioteke.

Od 2020. godine Narodna biblioteka Kruševac pokrenula je sajt pod nazivom „Kruševljani“ na kome se iz vrlo bogatog zavičajnog fonda formira elektronska baza podataka, čija su tema znamenite ličnosti, Kruševljanke i Kruševljani. To je svojevrstan podsetnik na sve one ljude koji su ostavili značajan trag u istoriji grada. Cilj je da baza vremenom raste i postane značajna referenca u bibliotečkim, ali i drugim istraživanjima koja se odnose na Kruševac i njegove stanovnike. Ova elektronska baza omogućava korisnicima pretragu na više načina i po više kriterijumima, čineći je izuzetno fleksibilnom i pogodnom za brze rezultate.

Od 2017. godine u svojoj organizacionoj strukturi Biblioteka ima i Mobilnu biblioteku. U Biblioteci postoje i interaktivan wi-fi uređaj, tzv. „interaktivni kiosk“, koji je prošle godine nabavljen sredstvima Ministarstva kulture, a kupljen je i najmoderniji sterilizator knjiga.

– Novi uređaji odlično funkcionišu, preko njih može da se pogleda elektronski katalog, sajt Biblioteke, preporuka knjiga… Kupili smo i sterilizator knjiga, koji će nam biti od izuzetnog značaja za sterilizaciju knjiga, koje će biti podvrgnute tretmanu sterilizacije nakon što ih čitaoci vrate. Reč je o UV uređaju, koji može da steriliše šest knjiga, koje će za manje od minut biti higijenski bezbedne. Kupovinu ovog uređaja sponzorisala je Trayal korporacija, a on stiže u našu biblioteku za manje od mesec dana – najavljuje Nenezićka.

Od Čitališta do Biblioteke

Jezgro čitalačke kulture grada u kontinutitetu reprezentuje Narodna biblioteka, koja svoje korene vuče još od 19. veka. U ta vremena, Srbi koji su živeli i školovali se u Austro-Ugarskoj monarhiji, vraćali su se u Srbiju i otvarali čitališta, radi demokratizacije znanja i „po radi druženja i saobraženija“, u kojima se uglavnom čitala dnevna štampa. Jedno takvo Čitalište je osnovano u Kruševcu 8. februara 1857. godine, na inicijativu nekoliko viđenih varošana, te je već te godine upisano prvih 50 čitalaca.

Uz novine, u Čitalište su počele da stižu i knjige, međutim, status Čitališta nije bio rešen, i bilo je potrebno odobrenje tadašnjeg Ministarstva prosvete – „Popečiteljstva prosveštenija “. U narednim godinama, često menjajući nazive i lokacije, biblioteka je odražavala dinamiku čitalačke zajednice, posebno vezujući se za aktivnosti Gimnazije koja je osnovala svoju biblioteku 1865. U okviru Gimnazijske biblioteke fond knjiga je služio kao javna biblioteka, a došlo je i do spajanja sa Čitalištem.

„Digitalna biblioteka pored postojećih imaće i nove sadržaje, a za sada imamo preko sto hiljada skeniranih stranica, što je jedno pravo kulturno bogastvo, jer to su materijali koji se odnose na Kruševac, a koji su besplatni i dostupni svima širom sveta“.

Knjižnica Trgovačke omladine, kao godinu osnivanja beleži 1911. Pominje se i 1919. kao zatvorena, staleška, a 1929. godine, usled iskazanih potreba građanstva, prerasla je u knjižnicu otvorenog tipa. Između dva rata imala je oko 1 000 knjiga i bila uređena po svim tada važećim bibliotečkim pravilima. Korišćenje knjiga plaćalo se, a u Kruševcu je razvila živ kulturno-prosvetni rad i bila na dobrom glasu. Drugi svetski rat donosi razaranje i gubitak dela fonda, uz osnivanje Frontovske biblioteke.

Narodni front je preuzeo knjižni fond Trgovačke omladine i organizovao akciju sakupljanja knjiga od građana. Najveći broj pozajmljenih knjiga je posle rata vraćen biblioteci. Bio je to njen početni fond, zajedno sa knjigama Knjižnice Državne trgovačke akademije. Taj fond je bio smešten u trgovačku radnju „Braće Rajković“.
Nakon rata, biblioteka se širi kroz osnivanje raznih ogranaka u selima oko Kruševca. Pod nazivom Narodna biblioteka Kruševac, ova institucija se smestila1967. godine u centar grada, na Trg kosovskih junaka, postajući kulturno srce zajednice.

Današnja biblioteka nalazi se na dva sprata zgrade Doma sindikata, a od 2017. je dobila i elektronsku čitaonicu, na trećem spratu. Inače, broj knjiga u fondu biblioteke na kraju godine iznosio je 185 859, a E-čitaonicu posetilo je i koristilo 1 276 korisnika. Broj korisnika na godišnjem nivou je ustaljen i kreće na oko 6 400.

U protekloj godini za fond Narodne biblioteke pibavljeno je 6 269 publikacija, čija se ukupna vrednost procenjuje na 4,2 miliona dinara. Od tog broja putem otkupa Ministarstva kulture prinovljeno je 1 847 publikacija u vrednosti od 1,3 miliona dinara, a putem poklona pribavljene su 1 872 publikacije u vrednosti oko milion dinara, dok je kupovinom pribavljeno 2 550 publikacija čija se vrednost procenjuje na 1.9 miliona dinara.