Kovid ambulanta i radiološka služba kroz mesece epidemije – Istrajni u borbi protiv virusa

Kruševac beleži više od hiljadu i sto pacijenata kod kojih je od početka epidemije potvrđena korona. Ovdašnji zdravstveni radnici se, uz junsko i septembarsko zatišje, već osam meseci bore sa virusom koji im je pre samo nekoliko meseci bio potpuna nepoznanica. U ovom periodu u kovid ambulanti urađeno je oko 13 hiljada pregleda, dok je radiološka služba Medicine rada 14. oktobar uradila više od 2.200 snimaka pluća! Potvrđuju da je iza njih naporan i izazovan period, ali i da su se pripremili i organizovali za aktuelni talas

U kruševačkoj kovid ambulanti, smeštenoj u ambulanti 14.oktobar, sada se pregleda stotinak pacijenata dnevno. U toj ambulanti potvrđuju da je, nakon septembarskog zatišja, povećan priliv pacijenata sa respiratornim problemima te onih kod kojih se sumnja na koronu. Navode da su, nakon prolećnog „upoznavanja“ sa odlikama virusa, te letošnjeg prilično nenadanog, a jakog naleta korone, spremni za novu borbu sa ovom bolešću.

– Sada imamo povećan broj pacijenata sa virozama, uobičajenim u ovom periodu, ali kreće nam i povećan priliv kovid pozitivnih pacijenata. Čak smo i među komercijalnim brisevima, koji se rade zbog putovanja, imali neke pozitivne, tako da su oni sada pod nadzorom, u samoizolaciji. Relativno miran period koji smo imali u septembru je prošao – kaže dr Sandra Vesić Veškovac, odgovorna lekarka u Kovid ambulanti.
Shodno razvoju situacije pojačan je i medicinski kadar.

– Od prvog oktobra radi šest lekara i devet medicinskih sestara u tri smene. Jedna sestra je na trijaži, uzima podatke i usmerava pacijente po prioritetu na preglede – navodi ona.
Kovid ambulanta radi od 7 do 20 časova, što je i radno vreme laboratorije, dok radiološka služba trenutno radi osam sati.

– Ukoliko bude povećan priliv pacijenata povećaćemo i kapacitete. Svakog dana, osim subote, radi se PCR testiranje, a rezultati stižu za 48 sati. Pored toga u sklopu Doma zdravlja imamo i komercijalno testiranje svakog dana od 7 do 9 časova, a rezultati stižu istog dana – objašnjava dr Vesić Veškovac.

Julski nalet teži od aprilskog

Posebna kovid služba uspostavljena je 25. marta, a nakon nekoliko dana rada u Bivolju prebačena je u ambulantu 14. oktobar. U tom momentu radila je non – stop, a tokom prve dve nedelje aprila su tu dežurali internisti.
-Posle toga ovde smo ostali mi, doktori iz službe opšte medicine, laboratorijska i radiološka služba. Radili smo u dve smene i imali smo noćno dežurstvo. U smeni su bila po dva lekara, a na dežurstvu po jedan lekar i sestra.

Laboratorijska služba je radila 24 sata dok je radiološka služba radila 12 sati, a preostalih 12 sati po pozivu za hitne stvari. Trenutno nemamo dvadesetčetvoročasovno radno vreme, kovid ambulanta radi od 7 do 20 časova, kao i laboratorija, a radiološka služba osam sati. Sada nam je radno vreme skraćeno na četiri i po sata zbog otežanih uslova rada – objašnjava dr Vesić Veškovac.

A otežani uslovi podrazumevaju „punu ratnu opremu“, odnosno skafander, maske, vizir, rukavice…Sve to su nosili i letos, na temperaturama višim od 30 stepeni, u trenucima kada, baš zbog mogućnosti širenja virusa, ni klima uređaji nisu uključivani. A upravo tada su imali najviše pacijenata.

– Jul i avgust su bili gori i teži od aprila. U aprilu je bilo 1.176 pregleda, što prvih što ponovnih, dok smo u julu i avgustu imali 5.816 pregleda. Imali smo više nego duplo pacijenata, i više nego duplo pozitivnih pacijenata preko leta. U martu i aprilu su nam se uglavnom javljali stariji pacijenti, međutim u julu i avgustu smo imali dosta mladih pacijenata i to sa savim drugačijim simptomima, uglavnom su dominirale gastro – intestinalne tegobe. Bilo je i gužve u kovid ambulanti jer smo nekim danima imali i do 300 pregleda – podseća u razgovoru za GRAD dr Vesić Veškovac.

U martu – susret sa nepoznatim
Proleće, odnosno period u kome počela epidemija, bilo je posebno izazovno jer je to bio susret sa nepoznatim.

– Svima nam je to bila velika nepoznanica, nismo imali ni zvanične smernice za rad, praktično nismo znali šta je kovid, nismo znali šta tražimo kod pacijenata, šta nam je pouzdan simptom. Bilo je ograničeno i testiranje, imali smo mali broj testova, nismo mogli sve pacijente kod kojih je postojala sumnja na kovid da šaljemo na testiranje – priča ona o početku epidemije.

Potvrđuje da su april i mart ona i njene kolege iz kovid ambulante proveli izolovani.

– Mnogi od nas koji radimo u kovid ambulanti imamo starije roditelje i malu decu, tako da smo se svi u tom prvom naletu kovida izolovali. Nismo posećivali rodbinu iz straha da im odavde ne prenesemo virus. To jeste bilo teško za nas koji radimo ovde, ali mislim da smo se solidno izborili – sumira ona.

Cela porodica – u Halu!

Jedan od najtežih trenutaka tokom ove epidemije dogodio joj se upravo u tom prvom naletu:

– Bila je situacija kada je pristigla cela porodica kovid pozitivnih pacijenata, otac i majka i obe ćerke. Svi oni su morali da budu izolovani. U tom trenutku su svi kovid pozitivni pacijenti bili smeštani u bolnicu, na infektivno odeljenje, ili, ako su imali blažu kliničku sliku u privremenu bolnicu u Hali sportova. Tog dana cela porodica je od nas sanitetom odvezena u Halu i to je bio težak trenutak koji je sve nas dirnuo.
Tokom leta dešavali su se kolapsi pacijenata ispred kovid ambulante, jer su se, objašnjava ona, javljali pacijenti sa visokim temperaturama, u poodmaklom stadijumu bolesti.

– U tom periodu smo imali više osoblja, posebna sestra je radila samo na intervencijama zato što sestra koja je na trijaži nije to mogla sama. Imali smo dosta pacijenata koji su morali da budu zbrinuti pre nego što ih pošaljemo na odeljenje – navodi ona.

Radiologija – mala, ali složna služba

Posebnu ulogu u radu sa pacijentima kod kojih se sumnja na korona virus ima radiološka služba jer je snimak pluća deo dijagnostike. Za radiološku službu u Medicini rada 14. oktobar bi moglo da se kaže da je mala, ali dobro organizovana, poput porodice, te da uz timski duh uspeva da iznese višemesečni rad sa kovid, ali i redovnim pacijentima.

U prvom naletu epidemije, za vreme vanrednog stanja, kada je najveća pažnja bila usmerena na kovid pacijente, na tim poslovima radila su tri radiološka tehničara, tri doktora radiologa te glavna sestra Medicine rada, koja im se pridružila kao ispomoć. Uspeli su da, od početka epidemije, urade više od 2.200 snimaka pluća! U službi, inače, radi još jedan radiološki tehničar, a očekuje se da se do kraja godine pojačaju sa još dvoje radioloških tehničara.

– Od početka vanredne situacije, u martu, naša radiološka služba se organizovala kako bi mogla da pomogne sugrađanima obolelim od kovid infekcije. Radili smo punom parom kako ne bi došlo do zastoja, a to što niko iz naše službe nije imao simptome niti je oboleo od kovida potvrđuje da smo poštovali sve predviđene mere zaštite – kaže dr Rada Joksimović Zmejkoski, načelnica službe radiologije u Medicini rada 14. oktobar.

Posebno izdvaja rad radioloških tehničara koji su izloženi zračenju, ali i direktnom kontaktu sa potencijalnim kovid pacijentima. Zato je, dodaje, bilo veoma bitno dobro se organizovati kako bi svi mogli da iskoriste preko potreban odmor da bi spremno dočekali novi nalet virusa. Sada radiološka služba pomno prati frenkvenciju javljanja pacijenata i razvoja infekcije te u skladu sa tim organizuje dežurstva.

Uz kovid vraćanje i redovnim pacijentima

Nakon prvog naleta epidemije i završetka vanrednog stanja rad ove službe je reorganizovan, u kovid ambulanti je opremljena prostorija sa digitalnim rendgenom. To znači da tehničar koji radi na tom aparatu, po protokolu, ne sme da dolazi u kontakt sa ostalim radnicima koji su zaduženi za slikanje non – kovid pacijenata. Na taj način je omogućeno i da se radiološka služba vrati ostalim pacijentima.

– Ne želimo da oboleli od karcinoma budu zapostavljeni. Za svaku pacijentkinju kod koje postoji sumnja na karcinom odmah radimo mamografiju, određujemo prioritete i radimo trijažu po prioritetu dijagnoze. Takođe, apelovali smo na lekare opšte prakse da u ovom momentu, kada raste broj obolelih od kovid infekcije, smanje upute za snimanja za koje ne postoji preka potreba. Prioriteti su povrede, onkološki pacijenti i preoperativne pripreme i za njih se termin ne zakazuje. Na sve ostale pacijente koji imaju potrebe da dođu na snimanje, apelujem da zakažu svoj termin i da se obrate lekaru opšte prakse, a ako je hitno uvek izlazimo u susret – precizira dr Joksimović Zmejkoski.

Kao veoma važno navodi to što je do sada, uprkos vanrednom stanju i epidmiji korone, urađeno 6.900 radioloških pregleda, kojih je tokom cele prošle godine bilo 7.800. Broj ultrazvučnih snimaka se smanjio jer tu postoji direktan kontakt sa pacijetom. Urađeno je, dodaje ona, 890 dijagnostičkih mamografija, oko 600 skrininga, a pored redovnog programa rade se i dijagnostičke i mamografije za Aleksandrovac, Brus, Varvarin i Ćićevac.

– Imajući u vidu celokupnu situaciju zadovoljna sam radom naše službe tokom epidemije – kaže načelnica radiologije.

Oprez zbog drugih i zbog sebe

Potvrđuje da je u početku epidemije bilo bojazni, pre svega da se neko u njenom okruženju zbog nje ne razboli.

– Kako do toga ne bi došlo, držala sam se protokola od početka do kraja. Pre nego što je zvaničan protokol izdat kod nas, prevodila sam američke i kineske, koji su tada bili u opticaju, kako bih zaštitila i organizovala službu. Takođe, obavezna dezinfekcija kada stignem kući, da ne bih zarazila ukućane. Svi imamo osećaj da smo se udaljili od drugih ljudi, ali šta da radimo, to diktira sadašnja situacija i moramo tome da se prilagodimo – kaže ona.

Sve što je radiološka služba uspela da uradi tokom ovog zaista izazovnog perioda pripisuje porodičnoj atmosferi, ali i međusobnom poštovanju koje među njima vlada. Spremni su da tako i nastave…

D.M. – J.B.