Kardiovaskularne bolesti u fokusu

– Alarmantna statistika i besplatni pregledi u okviru „Karavana zdravlja“ –

Kardiovaskularne bolesti (KVB) jedan su od vodećih uzroka smrti u svetu, sa više od 17 miliona žrtava godišnje, što čini trećinu svih smrtnosti. U Srbiji, ove bolesti svake godine odnose najviše života, a posebno zabrinjava sve veća učestalost među mladom populacijom. Kako bi se sprečio dalji porast obolelih, Dom zdravlja Kruševac, u okviru nacionalne akcije „Karavan zdravlja“, organizuje besplatne preventivne preglede za sve radno sposobne građane od 19 do 65 godina. Pregledi obuhvataju merenje krvnog pritiska, EKG, procenu indeksa telesne mase i analizu krvi, a cilj je rano otkrivanje faktora rizika kao što su hipertenzija, gojaznost i visok holesterol. Ove bolesti često napreduju bez simptoma, ali kada se otkriju na vreme, mogu se uspešno kontrolisati uz izmenu životnih navika i adekvatnu medicinsku negu

Piše: Jovana Stefanović

Uprkos značajnom napretku u medicinskoj nauci, broj obolelih i umrlih od kardiovaskularnih bolesti i dalje raste. Ovaj trend je rezultat ne samo starenja stanovništva, već i negativnih faktora koji utiču na srce i krvne sudove, kao što su nezdrav način života, nedovoljna ili loša ishrana koja podrazumeva visoku konzumaciju šećera, masti i ugljenih hidrata, konzumiranje cigareta i alkoholnih pića, nedostatak fizičke aktivnosti i visok nivo stresa. U mnogim slučajevima, faktori rizika su dugoročni i neprimetni, što dovodi do kasnog otkrivanja bolesti, kada su već u naprednim fazama. Činjenica da kardiovaskularne bolesti često prolaze bez značajnih simptoma do trenutka kada već nastupe ozbiljne komplikacije, čini ih posebno opasnim.

– U našoj zemlji, kardiovaskularna bolest je jedan od vodećih uzroka smrti, a o tome se i dalje ne vodi dovoljno računa. Do sada smo imali veoma mali broj mlađe, radno sposobne populacije koja želi da se prekontroliše i povede računa o svom zdravlju i navikama, ali mi moramo na svaki način da se potrudimo da sačuvamo naš podmladak, kako bismo prevenirali sve faktore rizika koji mogu da se jave kod pojedinih osoba mlađe starosne dobi. Pozivamo sve da nas posete čak i kada ne osećaju nikakve tegobe – rekla je dr Marina Kostić, direktorka Doma zdravlja Kruševac.

Nažalost, situacija u zdravstvenom sistemu Srbije, a posebno u gradovima kao što je Kruševac, gde je pristup specijalizovanoj nezi često ograničen, doprinosi rastućem broju obolelih. Naime, u Kruševcu nema stalnog kardiologa u javnim zdravstvenim ustanovama, što znači da se kardiovaskularnim bolestima uglavnom bave izabrani lekari opšte prakse i internisti. Međutim, njihovo obrazovanje često nije dovoljno specijalizovano da bi mogli da se nose sa svim izazovima i problemima koji se mogu javiti kod pacijenata sa srčanim oboljenjima. Ovo može dovesti do grešaka u dijagnostici ili odlaganja neophodnog i ništa bezazlenog lečenja.

Pacijenti koji dobiju uput za specijalistu suočavaju se sa problemom čekanja na termin, koji može trajati i nekoliko nedelja. Za osobe sa srčanim problemima, ovakva čekanja mogu biti izuzetno opasna jer čak i manja kašnjenja mogu dovesti do pogoršanja zdravlja. Dodatno, u Opštoj bolnici Kruševac, pacijenti se često susreću sa nepovoljnom atmosferom. Lekari, kao i medicinske sestre, često ne pokazuju želju da saslušaju pacijente, bazirajući se isključivo na izveštajima lekara opšte prakse. U slučaju da poseduju uput bez termina, pacijenti ne mogu biti primljeni, što dodatno otežava pristup adekvatnoj medicinskoj nezi. Takođe, u čekaonicama nema dovoljno, ili uopšte, mesta za sedenje, pa su svi prisutni prinuđeni da čekaju na nogama, što dodaje stres i nelagodnost svim uzrastima, a posebno starijoj populaciji.

U ovakvim okolnostima, važnost prevencije dobija na značaju. Ministarstvo zdravlja Srbije, u saradnji sa Institutom za javno zdravlje „Batut“, lokalnim samoupravama, domovima zdravlja i bolnicama, pokrenulo je projekat pod nazivom „Karavan zdravlja“, čiji je cilj da edukuje stanovništvo o prevenciji KVB. Projekat posebno naglašava značaj prevencije među mladima, koji su u velikoj meri na meti ovih bolesti zbog nezdravih životnih navika. Dom zdravlja Kruševac aktivno učestvuje u ovom projektu i od početka decembra organizuje besplatne preventivne preglede za radno aktivno stanovništvo uzrasta od 19 do 65 godina, a o tome je prilikom posete Dijagnostičkom centru govorio savetnik ministra zdravlja Zlatibora Lončara za prevenciju, prof. dr Nebojša Tasić:

– Novi preventivni pregledi obavljaju se odmah, bez uputa i čekanja, čak i kod onih osoba koje nemaju zdravstveno osiguranje. Ideja ovih pregleda je, pre svega, da se na vreme otkriju neki problemi koji se još uvek nisu razvili, odnosno da se spreče dalje komplikacije. Poseban apel upućujem svim stanovnicima Rasinskog okruga, ne samo starijem stanovništvu koje često dolazi na preglede i već ima hronične, nezarazne bolesti i koje se često kontroliše, već želim da im mladi ljudi, radno sposobni u svojim 30-ima, 40-ima, 50-ima, 60-ima dođu, provere svoje zdravlje, čak i ako su potpuno zdravi i bez ikakvih simptoma.

Pregledi obuhvataju fizički pregled, merenje krvnog pritiska, elektrokardiogram (EKG), određivanje indeksa telesne mase, laboratorijske analize i procenu faktora rizika. Ovi pregledi su, bez sumnje, važan korak u otkrivanju i sprečavanju kardiovaskularnih bolesti, ali problem ostaje u nedostatku specijalista u javnom zdravstvu. Takođe, kao i u drugim delovima zemlje, potrebna je veća infrastrukturna i kadrovska podrška za efikasnu borbu protiv bolesti.

– Svaki pregled vezan za KVB treba da se obavi tako što pacijent poslednji put jede najkasnije u 18 časova prethodnog dana, zato što rezultati mogu biti lažno pozitivni. Uzima se i anamneza, pa je važno znati informacije da li je neko u porodici imao ovu bolest i otvoreno pričati o sebi i navikama koje se uz malo truda mogu izmeniti i poboljšati zdravstveno stanje čoveka. U saradnji sa Regionalnom privrednom komorom Kruševac omogućeno je svim privrednicima da mogu izostati sa posla radi realizacije pregleda – navela je dr Kostić.

Prevencija KVB ima nemerljiv značaj. Ona ne samo da doprinosi produžetku životnog veka, već i poboljšava kvalitet života i smanjuje troškove lečenja koji mogu narasti ako se bolest otkrije kasno. Redovne kontrole nisu luksuz, već osnovna potreba. Pozitivne promene u ishrani, više fizičke aktivnosti i manji stres mogu napraviti veliku razliku. Zdravlje je, na kraju, društvena odgovornost svih nas, ali da bi ta odgovornost bila ispunjena, potrebno je ulagati u zdravstveni sistem, kako u prevenciju, tako i u poboljšanje uslova lečenja i dostupnost specijalizovane nege. „Karavan zdravlja“ je samo jedan korak ka tom cilju, ali mnogo više je potrebno da bi se stvarno poboljšao pristup zdravstvenoj nezi u Srbiji.