Kako se izvući iz vrtloga negativnih misli i prevazići teške trenutke

Promena perspektive i tačke gledišta je ponekad dovoljan i dobar način za novi početak. Dokaz da se menjamo je kad na istu ili sličnu stresnu situaciju stvorimo drugačiju reakciju

Sigurno znate da ako imate negativne misli privlačite negativnosti u svoj život. Jel tako? Ako imate pozitivne misli privlačite pozitivno u svoj život. Ovo je svakako opšte prihvaćeno i kraće rečeno – Kakve su ti misli, takav ti je život.

Ali zašto, ako znamo ovo, uporno mislimo negativno? Ne znam, to sam se i ja često pitala, i nikako mi nije jasno zašto ljudi više misle negativno nego pozitivno. Možda je tako lakše, nametnuto im je takvo mišljenje, biće kažnjeni ako za sebe žele samo najbolje i najviše, desiće im se nešto ako im crna mačka pređe put, pašće im saksija na glavu ako šiju na crveno slovo.

Negativna energija je destruktivna i kao takva ona razara, deli, odvaja, seče, kida, od svega što je dobro na ovom svetu ona stvara strah. Strah je kod ljudi duboko usađen u genetiku, u misli, nasleđe, kulturu, u državu, u bit čoveka. Strah, osim toga što nas drži u konstantnom grču, čini i da imamo negativnu perspektivu iz koje emitujemo negativno u naš život.

Kako? Ja se bojim skakavca, i kada god vidim skakavca dobijem napad panike. Iz svog straha sam stvorila fobiju, što je drugo ime za strah, i kada god se nađem u okruženju gde je moguće da ima skakavaca, potvrdiću po hiljaditi put da će bar jedan da mi se zamota u kosu, ili skoči na rame, ali ne zato što on to želi, nego zato što sam ga ja prizvala svojim strahom i negativnim osećanjem.

To je zapravo i negativna pretpostavka da će tako nešto svakako da se desi. Ja sam uvek ubeđena da ću imati bliski susret sa skakavcem i da ću dobiti napad panike, biću uplašena i prestravljena, tako da drugi scenario u ovoj priči o meni i skakavcu prosto ne može da postoji. Da li je zapravo tako?

Ovde nastupa promena perspektive posmatranja situacije. Svest o tome da se nečega bojimo baca svetlo na strah, na taj način ga osvetljava i čini da taj strah nestane. Ako postanemo svesni svega, ako isključimo na momenat misli i sve o čemu razmišljamo, i nađemo se u tišini sopstvene duše – strah nestaje. Samim tim nema fobije i nema negativnih misli.

Neka skakavac bude analogija za sve negativne situcije koje možete da navedete kao primer za vaš strah. Negativna energija koju emitujemo je zapravo način na koji se branimo, neka vrsta štita koji smo načinili za sebe da bismo se sakrili od onoga od čega se plašimo. Ali, kao što rekoh, ona je destruktivna, razarajuća, a to onda znači da samo dolivamo ulje na vatru koja nas ionako već peče. Kada upadnemo u vrtlog negativnog razmišljanja, reflektujemo to na realnost i upadamo u zamku straha.

Zbog toga bi trebalo da promenimo perspektivu i da shvatimo da mi možemo imati određenu kontrolu nad onim što nam se dešava u životu. Ovo je možda malo teže svariti – ja kontrolišem svoj život, oblikujem ga i kreiram kako želim – ali dok to ne postane novo verovanje, promena iz negativne u pozitivnu perspektivu je svakako napredak. Postoje dva načina koja je moguće upražnjavati, posebno ili simultano, da bismo to postigli.

To je zapravo i negativna pretpostavka da će tako nešto svakako da se desi. Ja sam uvek ubeđena da ću imati bliski susret sa skakavcem i da ću dobiti napad panike, biću uplašena i prestravljena, tako da drugi scenario u ovoj priči o meni i skakavcu prosto ne može da postoji. Da li je zapravo tako?

Ovde nastupa promena perspektive posmatranja situacije. Svest o tome da se nečega bojimo baca svetlo na strah, na taj način ga osvetljava i čini da taj strah nestane. Ako postanemo svesni svega, ako isključimo na momenat misli i sve o čemu razmišljamo, i nađemo se u tišini sopstvene duše – strah nestaje. Samim tim nema fobije i nema negativnih misli.

Neka skakavac bude analogija za sve negativne situcije koje možete da navedete kao primer za vaš strah. Negativna energija koju emitujemo je zapravo način na koji se branimo, neka vrsta štita koji smo načinili za sebe da bismo se sakrili od onoga od čega se plašimo. Ali, kao što rekoh, ona je destruktivna, razarajuća, a to onda znači da samo dolivamo ulje na vatru koja nas ionako već peče. Kada upadnemo u vrtlog negativnog razmišljanja, reflektujemo to na realnost i upadamo u zamku straha.

Zbog toga bi trebalo da promenimo perspektivu i da shvatimo da mi možemo imati određenu kontrolu nad onim što nam se dešava u životu. Ovo je možda malo teže svariti – ja kontrolišem svoj život, oblikujem ga i kreiram kako želim – ali dok to ne postane novo verovanje, promena iz negativne u pozitivnu perspektivu je svakako napredak. Postoje dva načina koja je moguće upražnjavati, posebno ili simultano, da bismo to postigli.

sensa