Kako do boljeg obrazovanja i posla za Romkinje i Rome: Da bude pravilo, a ne izuzetak – Sar đi ka majlačho obrazovanje i posla za e Romnja i Roma: Te avel pravilo, na izuzetko
Postavljeno: 23.10.2018
Osnovno obrazovanje u Kruševcu pohađa 529 đaka romske nacionalnosti, u srednje škole ide njih 95, dok se na fakultet godišnje upiše dvoje, troje. Grad Kruševac izdvaja sredstva za obrazovanje i zapošljavanje pripadnika romske nacionalnosti, a za projekte zapošljavanja konkuriše i kod donatora. Nadležni smatraju da bi Zakonom trebalo definisati zastupljenost pripadnika romske nacionalnosti u institucijama sistema, što bi dovelo da veće zapošljivosti obrazovanih Roma i Romkinja. U prvih šest meseci ove godne uz aktivne mere zapošljavanja do privremenog posla došlo je tridesetak osoba romske nacionalnosti
Grad Kruševac, u okviru Strategije za unapređenje položaja Roma, svake godine izdvaja sredstva za obrazovanje, dok se na zapošljavanju pripadnika romske populacije radi kroz projekte koje su prethodnih godina podržavali različiti donatori. Sredstva za zapošljavanje Romkinja i Roma predviđena su i Lokalnim akcionim planom zapošljavanja kroz subvencije za samozapošljavanje i otvaranje novih radnih mesta za teže zapošljive kategorije, u koje spadaju i pripadnici romske populacije. To je u razgovoru sa GRAD kazala Zorana Pavlović, savetnica u Odeljenju društvenih delatnosti Gradske uprave Kruševac.
– Za obrazovanje je ove godine u okviru Strategije izdvojeno 1,7 miliona dinara. Za prevoz srednjoškolaca romske nacionalnosti predviđeno je 600 hiljada dinara, a to pravo je u ovoj školskoj godini ostvario 21 đak. Obezbeđene su užine za 85 đaka osnovnih škola, a za to je do kraja godine predviđeno 500 hiljada dinara, dok je 400 hiljada izdvojeno za prenete obaveze iz prethodne godine. Planirana je i podela 100 poklon paketa hrane i hemije, ukupne vrednosti 200 hiljada dinara – navodi Pavlovićka lokalne mere podrške obrazovanju romske dece.
Napominje da se stalno održavaju inkluzivne radionice sa učenicima srednjih škola, a cilj je razvijanje interkulturalnosti.
Brojke pokazuju da osnovne škole u Kruševcu u ovoj školskoj godini pohađa 529 đaka romske nacionalnosti. Prošle godine ih je bilo 538, a pre dve godine 566. U ovdašnje srednje škole ovog septembra je krenulo 95 mladih Romkinja i Roma, što je skoro isto kao 2014. godine, dok ih je 2015. bilo 79, a prošle 72.
Pavlovićka podseća da tokom zimskih meseci obično opada broj romskih đaka koji dolaze u školu jer njihove porodice privremeno odlaze u inostranstvo.
– Mi u tom periodu radimo akcije podele paketa. To je prilika da sa roditeljima porazgovaramo o značaju obrazovanja, upoznajemo se sa njima. Primetno je da se menja njiho stav kada je u pitanju obrazovanje dece, zainteresovani su, žele da njihova deca budu obrazovanija. Taj proces ide uzlaznom linijom, a primetno je i da su postignuća romske dece u školama bolja nego pre nekoliko godina – kaže ona.
U Gradskoj upravi nemaju podatke o broju Romkinja i Roma koji odluče da nakon srednje škole nastave školovanje, ali, navodi Pavlovićka, prema saznanjima Odeljenja za društvene delatnosti bude ih obično dvoje, troje.
– Mladi koji odluče da studiraju obično dođu kod nas da se raspitaju za afirmativne mere koje postoje pri upisu na fakultete i više škole tako da uglavnom znamo ko od njih se odlučio da studira – objašnjava ona.
Zapošljavanje je jedan od četiri segmenta kojim se bavi lokalna Stategija za unapređenje položaja Roma.
– Kroz nekoliko projekata koji su sprovođeni u Kruševcu tokom prethodnih godina radili smo na zapošljavanju pripadnika romske nacionalnosti koji imaju srednje, više ili visoko obrazovanje. Jedan od tih projekata je Osnažiti, koji je završen krajem prošle godine. U njega su bili uključeni mladi školovani Romi koji su kroz projekat bili obučeni kako da kreiraju određene događaje i da potom rade sa romskom populaciojom. Na taj način njih desetak, mladih i obrazovanih, je postalo vidljivo, stekli su dodatna znanja i kontakte, a nakon projekta nekoliko njih je uspelo da nađe posao – navodi ona jednu od aktivnosti na podsticanju zapošljavanja obrazovanih Roma i Romkinja.
Objašnjava da je učestvujući u više projekata Odeljenje za društvene delatnosti formiralo bazu podataka obrazovanih pripadnika romske zajednice te da ih poziva na obuke, radionice, obaveštava o konkursima koji bi mogli da im budu interesantni.
– U saradnji sa Regionalnom privrednom komorom organizovali smo besplatan kurs engleskog za 20 polaznika među kojima je osmoro romske nacionalnosti. Takođe Grad konkuriše za donatorska sredstva za podršku zapošljavanju Romkinja i Roma – kaže Pavlovićka.
Kao veoma bitnu navodi saradnju lokalnih institucija i razmenu informacija koje omogućavaju da mladi obrazovani pripadnici romske populacije budu obavešteni o svim mogućnostima.
Pavlovićka smatra da bi mere zapošljavanja obrazovanih Roma i Romkinja trebalo da budu definisane zakonom.
– Trenutno u javnom sektoru imamo pripadnike romske populacije zaposlene u Javnom komunalnom preduzeću i to su ljudi sa najnižim obrazovanjem. Generalno je u javnim ustanovama malo pripadnika romske nacionalnosti koji imaju visoku spremu. Njih imamo u školama, ali ih u većini institucija sistema nema. To bi se moglo prevazići donošenjem zakona koji bi predvideo obavezu zapošljavanja određenog broja pripadnika romske nacionalnosti – zaključuje Zorana Pavlović, savetnica u Odeljenju društvenih delatnosti Gradske uprave Kruševac.
Uz aktivne mere zapošljavanja koje zajednički finansiraju Nacionalna služba za zapošljavanje i Grad Kruševac u prvih šest meseci ove godine do određene vrste zaposlenja došle su 33 osobe romske nacionalnosti. Prema podacima kruševačke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje kroz program samozapošljavanje do posla su došle dve osobe romske nacionalnosti, koliko ih je zaposleno i kroz program sticanje praktičnih znanja. Na osnovu programa zapošljavanja lica iz kategorije teže zapošljivih posao je dobilo njih petoro, na javnim radovima angažovano je četrnestoro, dok je u javnim radovima za osobe sa invaliditetom učestvivalo desetoro Roma i Romkinja. U Gradskoj upravi Kruševac navode da u programima aktivnih mera zapošljavanja, koje Grad sprovodi zajedno sa NSZ, nema programa koji su namenjeni isključivo romskoj populaciji, ali da pripadnici romske nacionalne manjine imaju prednost prilikom bodovanja. – Programom samozapošljavanje predviđeno je da prilikom bodovanja zahteva za dodelu subvencija kategrije koje pripadaju teže zapošljivim dobijaju više bodova. Toj kategoriji pripadaju mladi od 30 godina, viškovi zaposlenih, Romi, osobe sa invaliditetom i žene. Za taj program Grad je ove godine predvideo 9 miliona dinara, a NSZ 7,36 miliona dinara – navodi Vesna Anđelić, načelnica odeljenja za investicije Gradske uprave Kruševac. Takođe, ove godine je program novih radnih mesta namenjen isključivo nezaposlenim licima iz kategorije teže zapošljivih. Za taj program Grad NSZ ukupno su izdvojili 12,72 miliona dinara. Pripadnici romske nacionalnosti do privremenog radnog angažovanja, od mesec do četiri meseca, mogli su da dođu i preko javnih radova za koje je ove godine u Kruševcu ukupno izdvojeno 7,27 miliona dinara. Inače, prema podacima kruševačke filijale Nacionalne službe za zapošljavanje, na evidenciji nezaposlenih u Kruševcu je trenutno 389 osoba romske nacionalnosti, među kojima su i četiri visokoobrazovane. Sa četvrtim stepenom stručne spreme ih je 20, dok završen treći stepen ima njih 34. Najviše nezaposlenih ima prvi stepen stručne spreme, odnosno osnovnu školu, ukupno 321 osoba.
– – –
Sar đi ka majlačho obrazovanje i posla za e Romnja i Roma: Te avel pravilo, na izuzetko
Ane osnovne sikavne ano Kruševco đan 529 đakura thare romani nacionalnost, a ane srednje sikavne đan 95, a po fakulteto upisolpe svako breš duj ili trin. O foro Kruševco izdvojil sredstvura za o obrazovanje i zapošljavanje e Romengo, a za e projektura tharo zapošljavanje konkurišil ka donatora. E nadležnura smatrin kaj bi ano Zakono trubula te delpe definicija andaro zastupljenost tare romane pripadnikura ano sistemo thare institucije, so bi anela đi ka goda the zaposlinpe e obrazovane Roma i Romnja. Ane jekte šov čhon uz e aktivne mere tharo zapošljavanje đi ka privremeno posla avile tranda osobe thare romani nacionalnost
O foro Kruševco, ano okviro thare Strategija te unapredilpe o položaj thare Roma, svako breš izdvojil sredstvura za o obrazovanje, a kroz e projektura save podržon razne donatora, radin pe goda te zaposlinpe e pripadnikura thare romani nacionalnost. Sredstvura the zaposlinpe e Romnja i Roma predvidime si i ano Lokalno akcino plano za o zapošljavanje kroz e subvencije za o samozapošljavanje i te putrenpe neve radne thana za e kategorije save phare zaposlinpe, an ssave si i e pripadnikura thare romani populacija. Goda ano razgovoro za o FORO phenda e Zorana Pavlović, e ssavetnica ano odeljenje thare društvene delatnosti thare Foresi uprava Kruševac.
– Za o obrazovanje kava breš si izdvojime 1,7 milionura dinara. Za o prevoz e romane čharengo save đan ane srednje sikavne predvidisade 600 milje dinara, a goda pravo an kava sikavno breš ostvarisada 21 đako. Obezbedime si užine za 85 đakura thare osnovno sikavni, a za goda si di ka krajo tharo breš predvidime 500 milje dinara, a 400 milje si izdvojime za e obaveze andaro predhono breš. Planire mi si i podela 100 poklon paketura tare hrana i hemija, savi ukupno vredil 200 milje dinara- phenel e Pavlovićka lokalne mere thare podrška za o obrazovanje thare romane čhara.
Napomenila kaj stalno održonpe inkluzivne radionice sa se učenikura andare srednje sikavne, a save silen ciljo te razvijolpe o interkulturalnost.
E brojura sikaven kaj ane osnovne sikavne ano Kruševco an kaja školsko breš djan 529 đakura save thare romani nacionalnost. O breš kaj naklo sasa 538, a majanglal duj bres 566. An kala srednje sikavne an kava septembar krenisada 95 terne Romnja i Roma, so si sito sago i 2014. breš, a ane 2015 sasa 79, a breš kaj naklo 72.
E Pavlovićka podsetil kaj ane ivedeske čhona perel o brojo thare romane čhara save aven ane sikavne jer lenđe porodice privremeno đan ano inostranstvo.
– Amen an goda periodo ceras e akcija thare podela paketa. Goda si prilika te sa e roditeljura vaćeras tar goda kozom si vazno o obrazovanje i te upoznajisamen lenca. Primetilpe kaj menjolpe lengo stavo kana si upitanju o obrazovanje thar lendje čhave, zainteresujime si i mangen te lenđe čhara ven majobrazujime. Goda proceso đal sa e ulazno linija, ai primetilpe kaj e postignućura thare romane čhara ane sikavne si majlačhe nego so sesa e breša majanglal– phenel vojda.
Ane Foresi uprava najlen podatkura tharo brojo e Romengo i Romnjengo save kana završon e srednjo sikavni nastavin te školujinpe, ali e Pavlovićka phenel, kaj prem goda so saznajisada o Odeljenje za društvene delatnosti goda obično ve duj ili trin.
– Terne save odlućin te studirin obično aven amende te raspitonpe za e afirmativne mere save postojin kana upisonpe po fakulteto i uče sikavne, geja kaj uglavno đanas ko lendar odlučisada te studiril- objasnil vojda.
O zapošljavanje si jek tare štar segmentura sa save bavilpe e lokalno Strategija te unapredilpe o položaj Romengo.
– Maškar nekoliko projektura save si sprovodime ano Kruševco an kala nekoliko breš ćerdam bući po zapošljavanje tare pripadnikura tare romani nacionalnost save silem srednje, i ućo obtazovanje. Jek tar gola projetura sio projekto „Osnažiti“, savo završosaljo prošlo breš. Pe goda projekto sesa ukljućimje terne orazujime Roma save kroz o projeto nakle sar te organizujin određene događajura i te ćeren bući sa e romani populacija. Pe goda načino deš đene, terne i obrazujime, steknisade nevo đanglipe , postanisade vidljive, a nesave lendar palo projekto arakle posla – navodil vojda jek tare aktivnost po posticaj te zaposlinpe e obrazujime Roma i Romnja. Objasnil kaj golese kaj učestvujisade ane majbut projektura o odeljenje za društveno delatnost ćerda baza podatkura tare obrazujime Roma i akarenlen pe obuke, radionice, i obavestilen tare konkursura save bi šaj te avenlenđe interesantne.
– Ane saradnja sa e Regionalno privredno komora organizujisadam besplatno kurso tare englesko čhib za 20 đene maškar save sesa ohto Roma. O Foro konkurišil za e donatorske sredstvura za e podrška te zaposlinpe e Romnja i e Roma – phenel e Pavlovićka.
Sar but bitno navodil e saradnja tare lokalne institucije i e razmena informacija save omogućin te e terne obrazujime pripadnikura thare romani zajednica ven obavestime tar sa mogućnostura. E Pavlovićka smatril kaj bi e mere tharo zapošljavanje e obrazujime Roma i Romnjan bi trubuna te ven definisime sa o zakono.
– Akana ano javno sektoro si amen pripadnikura tare romani populacija save si zaposlime ano Javno komunalno preduzeće i goda si manuša sa majcikono obrazovanje. Generano ane javne institucije si cikno brojo Romengo save silen uči sprema save radin. Von ćeren bući ane sikavne, ali ane aver institucije naj. Goda bi šaj te rešilpe kana bi analape zakono savo bi phenela kaj si obaveza te zaposlilpe određeno brojo thare Roma – zaključisada e Zorana Pavlović, e savetnica ano odeljenje taro društveno delatnost tar e Foresi uprava Kruševac.
Uz e aktivne mere tharo zapošljavanje save zajedno financirin e Nacionalno služba za o zapošljavanje i o Foro Kruševco, ane jekto thare šov čhon kava breš đi ka jek vrsta bući avilo 33 manuša tare romani nacionalnost. Sar phenen e podatkura thare kruševačko filijala Nacionalno služba tharo zapošljavanje maškar o programo za samozapošljavanje đi ka bući avile duj manuša thare romani nacionalnost agaći si i zaposlime maškar o programo te steknolpe praktično sićope. Pe osnova tharo programo te zaposlinpe e manuša thare kategorija save phare zaposlinpe e bući dobisade panđ đene, pe javne radura si angažujime doštar, a ane javne radura za e manuša save silen invaliditeto sesa deš Roma i Romnja. Ane Foresi uprava Kruševac phenen kaj ane programura za e aktivne mere zapošljavanja, save o Foro zajedno sa e služba NSZ sprovodil, naj programura save si namenime samo za e romani populacija, ali kaj e pripadnikura thare romani populacija dobin majbut bodura – Kola manuša save pripadin ane gupa tar kola save phare zaposlinpe, kroz o programo za samozapošljavanje predvidime si the dobij majbut bodura. An goja kategorija si e terne thare 30 breš, e tehnološke viškura, Roma, manuša sa invaliditeto i romnja. Za goda programo o Foro predvidisada kava breš 9 milionura dinara, a o NSZ 7,36 milionura dinara–phenel e Vesna Anđelić, e načelnica tharo odeljenje za e investicije tharo Foro Kruševco. Kava breš si o programo thare neve radne thana namenime si za e manuša save pripadnin ane grupa savi phare aresen đi ka bući. Za goda programo o Foro i o NSZ ukpnu izdvojisade 12,72 milionura dinara. E Roma đi ka privremeno bući tar čhon đi ka štar čhon, šaj avile i prek e javne radura za save ano Kruševco, kava breš si izdvojime 7,27 milionura dinara. E pokatkura save sila e filijala thare Nacionalno služba za zapošljavanje, pe evidencija thare manuša save najlen bući si 389 pripadnikura thare romani nacionalnost, maškar save si štar save silen učobrazovanje. Biš silen, štarto stepeno thare stručno sprema, trito stepeno silen 34. Majbaro brojo kolen kaj najlen bući, silen jekto stepeno thare stručno sprema, goda znaćil osnovno sikavni, ukupno 321 manuš.
J.B.
Psihičko nasilje - prepoznaj i pruži podršku
