Kako ćete provesti Vaskrs?

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik, dan koji Crkva slavi kao centralni događaj Hristove pobede nad smrću. Vaskrsenje Gospoda Isusa Hrista je temelj Hrišćanstva, te se ovaj praznik među vernicima ustoličio i kao najradosniji, jer simbolizuje, ne samo Hristovu pobedu nad smrću, već i pobedu svih verujućih ljudi, koji praktikuju hrišćanski način života.

Vaskrs je pokretan praznik, koji se uvek vezuje samo za dan nedeljni, i može pasti u razmaku od 35 dana, od 22. marta do 25. aprila. Uobičajen pozdrav je „Hristos vaskrse – Vaistinu vaskrse“, i on se upotrebljava u toku cele naredne sedmice. Cela nedelja po Vaskrsu naziva se Svetla nedelja, a Crkvene pesme koje se tada pevaju, pune su radosti i veselja, pevaju se čak i u tužnim prilikama, na pogrebu, ako bi se desio te nedelje.

Uskršnji običaji i navike se razlikuju od mesta do mesta, a mi smo pitali sugrađane na koji način proslavljaju Vaskrs i kojih se običaja drže.

– Sprema se trpeza, ukrašavamo sto raznim simbolima i obavezno se nekoliko jaja farba u crveno, a jedno uvek ostavljamo kao „čuvara kuće“ – rekla je Nevena M. (50)

Emilka K. (45) Uskrs povezuje sa odlaskom kod svojih na selo

– Moj muž i ja nekako Uskrs povezujemo sa odlaskom kod mojih u selo. Povedemo decu, moje sestre sa muževima i decom se skupe, roštiljamo, ponesemo šta smo spremile, i to bude baš bogato kad spojimo sva jela. Deca se takmiče čije je jaje jače, još ako je vreme lepo i sunčano, doživljaj je kompletan – rekla je ona.

Jovani Đ. (24) Uskrs vraća lepa sećanja

– Sećam se kad sam bila mala, koliko mi je bilo lepo kod babe u Žunjima. Kad odemo tamo, jedva sam čekala da obiđem sve komšijske kuće sa decom i na kraju dođem kao pobednik sa najjačim jajetom. A danas je to drugačije, ne drži nas ta atmosfera, ali uvek ima puno torti, kolača, dođu nam gosti i tako… –rekla je ova sugrađanka.

Da je Vaskrs neka vrsta radosti i smirenja, istovremeno, mišljenja je Marko T. (35)

– Meni Vaskrs, pre svega, predstavlja neizmernu radost, jer sam završio težak i dug post i podneo jednu malu sitnicu u odnosu na ono što je Isus Hristos podnosio zarad naše vere. Radost i smirenje koje osećam kad dođe nedelja, to je neopisivo – rekao je on.

Rosanda S. (68) drži se nekih starih metoda u farbanju jaja.

– Ja uvek farbam jaja u lukovini, kakve te veštačke farbe, to ne priznajem ništa. Kad se razbiju, samo možeš da ih baciš posle. Prase ili jagnje smo muž i ja pekli, dok smo bili mlađi, sad naručimo pečenje po dva tri kilograma od oba, i dosta. Deca nam ne dolaze više kao pre, svako na svoju stranu, otišli iz Kruševca, ali se čujemo, čestitamo jedni drugima, sve nam se svelo na to – rekla je ona.

S.S. (71) potanko je objasnio kako se nekad slavio Uskrs, te je napravio razliku između sela i grada

– Ne slavi se Vaskrs kao nekad što se slavio, mora da naglasim. Pre je bilo da domaćica rano budi ukućane da se umiju vodom. Rano se odlazi u crkvu, na jutrenje i Vaskršnju Liturgiju, sa sobom nose jaja, jedan deo podeli po crkvi, a drugi posle bogosluženja komšijama, prijateljima, rođacima, pred crkvom. Gde nema crkve ljudi se u selima okupljaju oko „zapisa“. Tu je dolazio sveštenik, tu su se delila jaja, sekao kolač, prvi put mrsilo, a muškarci se dogovarali ο litiji koja se nosi sutradan oko sela.. Kad se završi služba u crkvi, ljudi, žene, deca, svečano obučeni, zaseli bi oko nje ili na obižnjim livadama, ako je lepo vreme. Tu se pored jaja jelo sve od belog mrsa i pečenog mesa. Pila se rakija i vino, igralo, pevalo i veselilo – rekao je ovaj sagovornik.

V.M.