Kada je pravo vreme za uključivanje dece u kućne poslove?

Jedna od čestih roditeljskih dilema je kada je pravo vreme za uključivanje dece u kućne poslove. Iz želje da ih zaštite, straha da će se povrediti, nedostatka strpljenja ili procene da su još uvek mali, roditelji mnoge stvari obavljaju umesto dece. Odlaganjem ili isključivanjem iz kućnih obaveza,  nesvesno se remeti pravilan razvoj deteta.

U kom periodu života decu treba prvi put uključiti u kućne poslove, šta bi trebalo da budu njihove prve obaveze, da li i na koji način ih treba nagraditi za obavljene zadatke i zbog čega greše roditelji koji decu sklanjaju od kućnih obaveza, za portal KruševacGrad govori psihološkinja Jelena Čukarić.

Ona kaže da se, prilikom pominjanja kućnih poslova i uključivanja dece u njihovo obavljanje, najčešće prvo pomisli na decu školskog uzrasta.

–To je pogrešno, jer dete već sa navršene dve godina života, može aktivno učestvovati i biti podstaknuto da obavlja određene kućne poslove. Naravno, u pitanju su neki najprostiji zadaci i aktivnosti. Posebno važan faktor uključivanja deteta u obavljanje kućnih poslova jesu roditelji pre svega, ali i ostali članovi porodice koji su posredno uključeni u brigu i čuvanje deteta, poput starije braće, sestara, baka, deka…-  savetuje naša sagovornica.

O tome na koji način dete treba pripremiti za neke prve obaveze, Čukarić kaže:

–Da bi se dete uspešno i adekvatno pripremilo za svoje prve “ obaveze” poželjno je da roditelj dok, recimo skuplja igračke, ili se bavi pospremanjem detetovog prostora razgovara sa detetom i objašnjava mu šta to radi i zašto. Vremenom, roditelj može predstavljati detetu i druge lakše poslove koje ono na tom uzrastu može da razume, poput vraćanja nekih stvari na svoje mesto, ređanja obuće, veša… Ovo je jako važno, bez obzira što nam se čini da ono najčešće ne razume šta mu govorimo ili da je nezainteresovano.

Da je na početku potrebno veliko strpljenje, te da je jako važno da to uključivanje detetu izgleda zabavno, ističe psihološkinja.

–Kad smo kod interesovanja deteta za kućne poslove, važno je napomenuti da nije svako dete podjednako zainteresovano da ih izvršava, a posebno dok uči kako to treba da radi. Zato, kad odlučimo da svoje dvogodišnje dete počnemo učiti i uključivati u obavljanje kućnih poslova, moramo biti veoma strpljivi i prilagođavati se raspoloženju deteta i, što je bitno, sve to treba u početku raditi tako da detetu izgleda zabavno. Kako ono odrasta, roditelj pred njega postavlja i uči ga složenijim zadacima koje treba prilagoditi uzrastu deteta – navodi ona.

O najčešćim razlozima zbog kojih roditelji sklanjaju decu od kućnih obaveza, kaže:

–Iako potpuno nepotrebno, veliki broj roditelja ne dozvoljava svojoj deci da se bave kućnim poslovima. Razloga za takvo postupanje ima puno, od najbanalnijih, da ono to ne ume da uradi, da je još mali/mala, da će se povrediti, da će dosta raditi kad poraste, da treba samo da se igra, pa sve do toga da roditelj preuzme na sebe sve poslove koje može dete samo da obavi, jer će to on (roditelj) uraditi brže i kvalitetnije, a neretko i izostanak strpljenja da se kroz zabavu i igru deca uključuju u kućne poslove.

Svi ovi razlozi, prema rečima naše sagovornice,  remete i štete pravilnom razvoju deteta

–Isključivanjem iz kućnih poslova, roditelji onemogućavaju svom detetu da se ono svojim odrastanjem nauči pre svega obavezama da brine o sebi, svojim stvarima, te da bude deo zajednice gde se obaveze dele. To je nešto što je neophodno za buduće aktivnosti dece koje nisu vezane samo za porodicu, kao primarnu društvenu zajednicu, nego i za druge, sekundarne zajednice – ističe ona.

Prema njenim rečima, uključivanje u kućne poslove u najranijem uzrastu, izuzetno je značajno za pravilan razvoj dece.

-Kroz ove aktivnosti dete uči pre svega da brine o sebi, o svojim stvarima, ali i stvarima koje se tiču porodice. Pre svega, kroz ova tri aspekta, ono nastavlja da razvija osećaj odgovornosti za sebe i svoju porodicu, što se dalje može preneti i na kasniji period, kad su obaveze deteta sve veće, kad ono bude deo kolektiva, prvo u vrtiću, kasnije u školi. To takođe utiče i na uspeh u školi, jer kad naučimo dete odgovornosti prema svemu što se njega tiče, ono će lakše savladati obaveze i van porodice, a posebno obaveze koje se tiču škole. Dalje, razvijaće se kod deteta ta zdrava potreba da deli zadatke sa drugima, u početku sa porodicom, kasnije i sa vršnjacima, što će mu pomoći u timskom radu da kvalitetno i odgovorno pristupa postizanja različitih ciljeva – kaže ona.

Čukarić savetuje kako se dete koje se buni može motivisati da se se pridruži u kućnim poslovima:

–Postoji više načina. Opet, jako je važno da roditelji pokažu strpljenje u tim prvim “lekcijama”. Deca na najranijem uzrastu brzo gube interesovanje za mnoge stvari. Kad rešimo da ih uključujemo u kućne poslove, važno je osmisliti način, kao i to da se sa detetom u početku radi onda kada je ono raspoloženo. Obaveze prilagoditi uzrastu i pratiti detetovu motoriku, interesovanje, pažnju. Davati jasne smernice. Prvi dani uključivanja treba da se isplaniraju, da obaveze ne budu zahtevne i dovoljno je jednom dnevno dete uključiti u obavljanje kućnih poslova. Dobro je koristitti muziku, pričati sa detetom, uz kratke i jasne zadatke, kako bi ono razumelo šta se od njega očekuje.

Kada je u pitanju nagrađivanje nakon ispunjenih zadatka, savetuje:

–Ne treba nagrađivati stalno, posle svakog izvršenog zadatka, materijalnim stvarima, jer ono će naučiti da za sve što bude uradilo, mora dobiti neki poklon. Suština je da da se dete kroz obavljanje kućnih poslova nauči odgovornosti, da se nauči tome da je aktivno i deo zajednice gde poslove i obaveze treba deliti. Naravno, zagrljaj, poljubac, pohvala pa ponekad i neki slatkiš, ili nešto od hrane što deca posebno vole, je poželjno.

Zadaci u koje uključujemo svoju decu, mogu podeliti na lične, kućne i zajedničke.

-Lični zadaci podrazumevaju sve one zadatke pomoću kojih će dete naučiti da brine o sebi i o svojim stvarima, od toga da zna gde mu stoje stvari, da zna da se brine o njima i da su mu uvek dostupne kada mu je to potrebno. Kućni zadaci podrazumevaju one koji će ga naučiti da je ravnopravan i aktivan član porodice, kao i  da svojim učešćem  doprinosi da se poslovi brže završe. Ovi zadaci se preklapaju sa zajedničkim, jer se kućni zadaci i realizuju u prvim godinama života uz roditeljsku pomoć i podsticanje. Svakako, zajedničkim zalaganjem u početku u porodici, potom u vrtiću i u školi, omogućiće detetu da kroz timski rad i saradnju sa drugima brže dolazi do cilja– poručuje Jelena Čukarić, psihološkinja.

J. Pavlović

Foto: Pixabay, privatna arhiva