Kada je i zašto 1. april postao Dan šale?

Poreklo Dana šale, koji se obeležava na današnji dan, nije sasvim jasno, ali postoji nekoliko teorija kada je nastao ovaj međunarodni praznik. Jedna od najpoznatijih teorija se vezuje za reformu kalendara tokom 16. veka, dok druga čak datira još od biblijskih dana…

S obzirom da ne postoji tačan odgovor od kada i zašto se 1. april smatra Danom šale, postoje samo mnogobrojne teorije. Jedna od najstarijih se vezuje za biblijski potop, odnosno da se praznik šale slavi od kada je Noje prvi put pustio golubicu da proveri da li se voda povuka. Da se to desilo prvog aprila, potvrđeno je u Hebrejskoj Bibliji, kao i u 71. suri Kurana.

Kako ističe Nacionalna geografija, a prenosi Danas online, šale koje su se odvijale 1. aprila takođe datiraju iz vremena drevnog Rima. Smatra se da su Rimljani i Kelti praznovali festival šala u vreme prolećne ravnodnevnice koja se događa blizu Dana šale.

Takođe, postoji i drevni rimski mit koji govori o bogu Plutonu i njegovoj otmici Proserpine, boginje žita i žetve. Proserpinina majka je mogla samo da čuje glas svoje ćerke i uzalud je za njom tragala po ogromnim prostranstvima podzemnog sveta.

Ipak, najpoznatija teorija se vezuje za reformu kalendara tokom 16. veka. Pre same reforme, Nova godina se slavila od 25. marta, praznika Blagovesti, pa sve do 1. aprila. Nakon reforme kalendara koju je papa Grgur XIII sproveo 1582. godine, Nova godina se proslavlja 1. januara.

Međutim, mnogi su odbili da se povinuju ovoj novotariji, te su nastavili da slave Novu godinu oko 1. aprila. Oni su zbog toga bili ismevani i nazivani ,,aprilskim budalama” od strane onih koji su prihvatili novi kalendar.

Jedna od teorija dolazi iz Velike Britanije i potiče iz XIII veka. Vezuje se za izvesnog britanskog kralja koji bi svaki put kojim bi prošao, proglasio javnim dobrom. Jednom prilikom je 1. aprila želeo da prođe kroz deo grada u Notingemširu. Kada su čuli planove kralja, lokalno stanovništvo je odlučilo da mu ne dozvoli ulazak u grad.

Kralj je zbog toga poslao vojsku, kako bi kaznio neposlušne građane, ali kada je vojska stigla, ceo grad se upustio u budalaste aktivnosti, kao što je davljenje ribe na suvom. Kada je čuo kako su se ponašali stanovnici ovog grada, kralj je proglasio grad suviše glupim za kaznu.

Što se tiče Srbije, takođe nije poznato kada je 1. april počeo da se obeležava kao Dan šale. Ipak, možemo pretpostaviti da je običaj opšte prihvaćen tokom 19. ili početkom 20. veka, s obzirom da u tom periodu Srbija prolazi kroz tranziciju od ,,turske kasabe” do moderne evropske države.

N.L.