Pamtenik: Kad je Vidovdanski hram predstavljen u Londonu

Vidovdanski hram našao se, kao izraz moći i prkosa Srbije u teškim danima Velikog rata, na izložbi Ivana Meštrovića u Muzeju Viktorije i Alberta u Londonu 1915.

Grandiozni Vidovdanski hram trebalo je da se podigne na mestu Kosovske bitke, na Gazimestanu, i da otelotvori sve naše heroje i ličnosti koje su živele u usmenom predanju, mitovima i narodnim pesmama. I pored početne euforije, nikada nije izgrađen, a i samu maketu je pratila neobična sudbina…

Monumentalna građevina, kombinacija egipatskih, grčkih i rimskih drevnih hramova, snažno inspirisana kosovskim mitom, koja je trebalo da ovaploti i sve naše heroje, ali i ličnosti koje su živele samo u usmenom predanju, mitovima i narodnim pesmama, nikada nije izgrađena, a i samu maketu je pratila neobična sudbina. Nakon što je, sa velikim uspehom, obišla svetske metropole i izazvala ushićenja kritičara, zagonetno joj se gubi svaki trag, da bi krajem šezdesetih – kao na filmu – bila pronađena na nekom skladištu na dokovima Njujorka, a zatim završila u Narodnom muzeju u Kruševcu.

Vajar i arhitekta Ivan Meštrović, autor mnogih naših važnih spomenika (Pobednik na Kalemegdanu, Grob neznanog junaka na Avali, Njegošev mauzolej na Lovćenu) je još u detinjstvu, u Otavcima, slušajući guslare kako pevaju o knezu Lazaru, Milošu Obiliću i Kraljeviću Marku, došao u dodir sa kosovskim mitom. Skulpture kojim je Meštrović ilustrovao svoj doživljaj Kosovske epopeje prvi put su prikazane 1911. na velikoj međunarodnoj izložbi u Rimu, u Paviljonu Kraljevine Srbije, kada je za program Vidovdanskog hrama dobio prvu nagradu. Posle tog velikog uspeha, model hrama izložen je u Veneciji.

“Fragmenti dekoracije Vidovdanskog hrama istovremeno ukazuju na odluku da realizuje nešto veliko i njegovu želju da stvori nacionalno delo. Nikada nije postojao lepši primer čudnovate snage genija, koja nosi čoveka iz senke prema punoj svetlosti, sve do pojave Meštrovića” – fascinirana je evropska štampa tog vremena.

I.R.

Pamtenik: Kralj Milan ustrelio poslednjeg medveda sa Jastrepca