JKP „Vodovod“ u godini jubileja: Zaštita sistema „Ćelije“

JKP „Vodovod-Kruševac“ u ovoj godini proslaviće dva značajna jubileja –  35 godina Fabrike vode u Majdevu i 40 godina od izgradnje brane na jezeru Ćelije. O integralnom upravljanju vodama i zaštiti jezera „Ćelije“ razgovarali smo sa Vladimirom Milosavljevićem, generalnim direktorom ovog javnog preduzeća.

– Voda ne poznaje granice – teritorijalne jedinice za upravljanje vodama jesu voda i slivna područja kao hidrografske i privredne celine. Granice administrativno- teritorijalnih jedinica ne mogu biti smetnja za integralno upravljanje vodama na tim područjima zato integralno upravljanje vodama  čini skup mera i aktivnosti usmerenih na održavanje i unapređenje vodnog režima, obezbeđivanje potrebnih količina voda zahtevanog kvaliteta za različite namene, zaštitu voda od zagađivanja i zaštitu od štetnog dejstva voda – kaže Vladimir Milosavljević, generalni direktor JKP „Vodovod Kruševac“.

Prema njegovim rečima,održivi razvoj podrazumeva razvoj upravljanja vodama na način da se potrebe sadašnjih generacija za vodom zadovoljavaju tako da se ne ugrožavaju mogućnost budućih generacija da zadovolje svoje potrebe, odnosno mora se obezbediti korišćenje voda zasnovano na dugoročnoj zaštiti raspoloživih vodnih resursa, po količini i kvalitetu.

Principi na kojima se zasniva održivi razvoj su u osnovi procesi koji neće narušiti prirodni tok vode i njenu povezanost i međuzavisnost sa priobalnim ekosistemom – načelo celovitosti; procesi koji uvažavaju jedinstvo vodnog prostora i postizanje ekonomskih i socijalnih efekata na pravičan način – načelo jedinstva vodnog sistema; princip da se stanovništvo i imovina štiti od voda uz uvažavanje prirodnih procesa – načelo zaštite od štetnog dejstva  voda.

Osnovni principi su i da ,,korisnik plaća“ – svako ko koristi vodno dobro kao što je akumulacija, kao dobro od opšteg interesa ima obavezu da za to korišćenje plati nadoknadu; kao i da ,,zagađivač plaća“ –  ko svojim aktivnostima prouzrukuje zagađenje vode, jezera dužan da snosi troškove mera na otklanjanju tog zagađenja.

Direktora Milosavljevića smo pitali zašto se formiraju sanitarne zone zaštite izvorišta i kako se treba ponašati u ovim zonama kada posetimo jezero.

– Izvorište jeste prostor (izvor, deo reke ili jezera, akumulacija ili njen deo) na kome se zahvata voda za razne korisnike zdrave vode za piće. Da bi se sačuvala od štetnog dejstva ljudske aktivnosti u neposrednoj blizini izvorišta uspostavljaju se sanitarne zone zaštite. Zona sanitarne zaštite izvorišta  je prostor oko vodozahvatnog objekta, na kom se prati izgradnja i delatnost izgrađenih objekata i vršenje drugih aktivnosti, koje mogu da izazovu promenu prirodnog sastava vode unošenjem patogenih mikroorganizama i/ili promenu fizičkih i hemijskih svojstava vodnog tela.

Zonu sanitarne zaštite izvorišta čini površinska i potpovršinska oblast sliva i određuje se procenom uticaja nastalih usled aktivnosti na slivu i zavisi od hidrogeoloških karakteristika sliva, vrste izvorišta i njegovog okruženja, količine vode koja se zahvata iz izvorišta i drugih činilaca koji utiču na izdašnost izvorišta i prirodni sastav vode na izvorištu.

Prvu zonu naše akumulacije površinske vode obuhvata jezero iz koga se zahvata voda za javno vodosnabdevanje, uključujući vrh brane i priobalno područje akumulacije čija širina iznosi 10 metara u horizontalnoj projekciji od nivoa vode pri najvišem nivou vode u jezeru.

Prva zona jezera obuhvata i nadzemne pritoke duž celog toka i područje sa obe strane pritoke čija širina iznosi najmanje 10 metara u horizontalnoj projekciji mereno od nivoa vode pri vodostaju pritoke koji se javlja jednom u 10 godina. Na ovu prvu zonu se nastavlja druga koja se prostire 500 metara u horizontalnoj projekciji od granice prve zone. Treba znati da se posle ove druge zone nalazi i treća zona zaštite koja obuhvata čitav sliv reke Rasine od njenog izvorišta do granice druge zone zaštite.

Milosavljević napominje da su ove zone uspostavljene kako bi se jezero zaštitilo od ljudskih aktivnosti koje mogu da u većoj ili manjoj meri stvore supstance koje su štetne po ljudsko zdravlje ili akvatički ekosistem i koje se putem vode akumuliraju u jezero. Prilikom posete jezeru treba poštovati prirodne procese koji su tu vremenom uspostavljeni i težiti da svojim prisustvom ne narušavamo uspostavljeni sklad vode i okruženja. A evo šta smo ga još pitali:

*Kako očuvati dobar ekološki i hemijski status jezera ?

– Jezero Ćelije je opredeljeno da se posle procesa prečišćavanja, sirova ujezerena voda koristi za dobijanje vode za piće stanovništva Rasinskog okruga. Zato je na nama obaveza da se očuva dobar ekološki i hemijski status akumulacije Ćelije.

Dobar ekološki status podrazumeva da se razvijaju takvi biološki procesi koji omogućuju rasprostranjenost mikrooganizama, algi, vodenih makrofita, vodenih beskičmenjaka i riba, koji su karakteristični za zdrav jezerski ekosistem.

Dobar hemijski status podrazumeva da zagađujuće materije budu u granicama koje ne mogu da naruše uspostavljene biološke procese u akumuliranoj jezerskoj vodi, koncetracije zagađujućih materija moraju biti u skladu sa propisanim ciljevima životne sredine.

Na našem jezeru je uspostavljena periodična kontrola koja prati ekološki i hemijski status, dosadašnji rezultati kontrole pokazuju da nije došlo do promene uspostavljenog ,,dobrog ekološkog i hemijskog statusa“, ali i da se moraju preduzeti mere koje treba da omoguće dugotrajnost dobrog statusa.

*Šta treba konkretno uraditi u cilju zaštite i očuvanja jezera i voda uopšte?

-Kada bi svako od nas vodio računa o životnoj sredini i vodenim površinama, sigurni smo da bi zagađenje bilo na nižem stepenu nego sada. Evo koje sitnice možete da uradite i smanjite zagađenje vode:

1. Smanjite upotrebu plastike. Poznato je da se plastika veoma teško razgrađuje. Najveći deo plastike koju koristimo nađe svoj put do reka ili jezera, odakle ju je još teže očistiti. Ako je moguće, preporučuje se da se smanji upotreba plastičnih predmeta i time u velikoj meri pomogne okolini.
2. Recikliranje. Uvek birajte ambalaže koje se lakše recikliraju. Staklene flaše su, na primer, po tom pitanju zahvalnije od plastičnih boca.
3. Ne prosipajte ulje u sudoperu. Iako nema potrebe da smanjite upotrebu različitih vrsta ulja u svakodnevnom životu, važno je ne prosipati ih u odvode. Svaki višak ili neupotrebljenu količinu ulja bi trebalo sakupiti u bočice i baciti u kantu.
4. Ne sipajte hemikalije za čišćenje u odvode. Slično ulju, kućna hemija je rizična kada nađe svoj put do izvora vode.
5. Nikada ne bacajte lekove u kanalizaciju. Čak i ako imate čitava pakovanja lekova koji vam više nisu potrebna, preporučuje se da ih se oslobodite povraćajem u apoteci.
6. Ne koristite pesticide. Pesticidi i herbicidi su u velikoj meri štetni za životnu okolinu. Preko zemljišta, spirane od strane kiša koje padaju, ove hemikalije nalaze svoj put do podzemnih voda i kasnije do reka ili jezera.
7. Redovno održavajte automobile. Kamioni, automobili ili druga prevozna sredstva jedni su od najvećih zagađivača vazduha. Redovnim održavanjem ovih mašina može se drastično smanjiti procenat zagađenja živone sredine. Zagađenje vazduha direktno je povezano sa zagađenjem vodenih površina.
8. Ako imate odvode koji su povezani sa vašim podrumom ili septičkom jamom, nikako ih ne smete direktno povezivati sa kanalizacijom. Oni mogu izazvati tešku štetu i zagađenost čitavog sistema.
9. Ne bacajte smeće. Pri boravku u oblastima u čijim se neposrednoj blizina nalazi reka, jezero,  ne treba bacati bilo kakvu vrstu smeća. Čak i ambalaža bačena na plažu posle određenog vremena može da dospe do vode i zagadi jezero. Dobro bi bilo i organizovati akcije čišćenja priobalnih oblasti, i podići svest zajednice o važnosti nezagađivanja okoline.
10. Zasađujte biljke u blizinama jezera i reka. Ako živite u blizini  reke ili jezera, poželjno je obogatiti floru u neposrednoj blizini. Drveće je, takođe, od velike pomoći u očuvavanju ekosistema i smanjenju zagađenosti. Time se reguliše nivo ugljendioksida u vodi, što direktno utiče na odnos nivoa pH vrednosti.
11. Zaustavite isticanje hemiklija. Važno je zustaviti oticanje svih štetnih hemikalija u vode. Bilo da su u pitanju fabrike ili pojedinci koji ispuštaju hemikalije, šteta po vodeni sistem je enormna.

Direktor Milosavljević ističe i da se izgradnja vodne infrastrukture (vodni objekti u smislu Zakona o vodama i objekti komunalne infrastrukture u oblasti voda) mora vršiti iz različitih izvora (fondova za vode, izvornih prihoda jedinica lokalne samouprave, cene vode, IPA i drugih fondova, sopstvenih sredstava, investitora i kredita), čiji međusobni odnos zavisi od značaja, veličine i namene objekata.

Živomir Milenković