Jezero Ćelije u “okovima” našeg nemara: Od plastičnih boca do uginulih životinja
Postavljeno: 09.12.2018
Sve nas povremeno zapanji slika površine jezera bukvalno “okovane” otpadom koji smo “pozaboravljali” na njegovim obalama i raznim smetlištima koja smo napravili duž rečnih tokova. Akcije čišćenja koje periodično organizuju ovdašnja komunalna preduzeća, uz podršku udruženja i građana, sa priobalja i površine vode uklone i po nekoliko stotina vreća otpada, a vozila JKP Kruševac odvezu ga na deponiju u Srnju. – Prinuđeni smo da branimo, spašavamo naše vodotokove od nesavesnih korisnika –kaže za GRAD direktorka JKP Kruševac, Snežana Radojković
Sa Snežanom Radojković razgovaramo o tome koliko je jezero napadnuto komunalnim otpadom i šta JKP Kruševac može uraditi za njegovu odbranu. Premda kruševački Vodovod osim periodičnih akcija čišćenja već više godina organizuje i javne radove tokom kojih angažuje radnike da čiste obale, JKP Kruševac je nezaobilazan partner u ovim aktivnostima, jer sve što se prikupi odlaže se na deponiju u Srnju ili u rerciklažni centar ovog preduzeća.
– Jezero je veoma ugroženo komunalnim otpadom, ali moram da podsetim da je to karakteristično za naš odnos prema svim vodotokovima. U oktobru i novembru smo u saradnji sa Gradom organizovali čišćenje naših potoka i reka. I tada smo se suočili sa enormnim količinama otpada svake vrste koji smo sakupili u njihovim koritima. Mi, ustvari, prvenstveno branimo i spašavamo naše reke od nesavesnih meštana, nesavesnih korisnika – kaže Snežana Radojković.
Jezero je, kaže Radojkovićka specifično, jer ima mnogo različitih korisnika, turiste, kupače, ribolovce, potom i meštane priobalnih naselja, a tu je, naravno, i otpad koji stiže iz gornjeg toka Rasine, pre svega sa područja Brusa i Blaca.
U toku ove godine ekipe JKP „Kruševac“ su u tri navrata radile na čišćenju okoline i priobalja jezera Ćelije. U februaru su prikupljali krupno i kabasto smeće od brane do Zlatara. U maju su učestvovali u združenoj akciji čišćenja priobalja, a u avgustu je petoro radnika ovog preduzeća bilo angažovano na sakupljanju smeća i čišćenju jezera na potezu od Ćelija do Kupaca.
U priobalju i vodi jezera, baš kao i kod drugih vodotokova na teritoriji grada najviše ima pet ambalaže, ali i drugih, mnogo opasnijih vrsta smeća, kako kaže naša sagovornica.
–Pet ambalaža svakako je veoma štetna, počev od činjenice da zagušuje vodotokove i izaziva njihovo izlivanje, pa preko činjenice da je vreme njenog poluraspada veoma dugo, ali ono što je još strašnije jeste kada u našim vodama plutaju, a to nije retkost, leševi životinja, kante od pesticida, goriva… Takve stvari nalazimo i na jezeru u akcijama čišćenja – navodi Snežana Radojković, dodajući da naši sugrađani moraju da razumeju da sve što bace u prirodu na kraju završi u vodama i čini nenadoknadivu štetu zagađujući ih.
– Taj nivo neodgovornosti prema nečemu što je naše teško je objasniti. Jezero je nama od životne važnosti, mi nemamo alternativni izvor vodosnabdevanja, a nismo ni svesni koliko smo bogati što ga imamo – dodaje Radojkovićka.
Podseća i da je JKP Kruševac poslednjih godina proširio uslugu organizovanog prikupljanja i odnošenja komunalnog otpada na gotovo čitavu teritoriju grada, te da se intenzivno rešavaju problemi onih naselja koja imaju uske saobraćajnice u koje vozila Javnog komunalnog ne mogu da uđu. Među takvima su i zaseoci na obali jezera.
– U ovom trenutku se radi na pripremama da se ista takva usluga obezbedi za zaseoke Tufegdžići, Vasići i druga koja se nalaze u priobalju jezera. Nadamo se da ćemo uspeti da te pripreme okončamo i da naredne godine i ove zaseoke obuhvatimo. U toku je izrada projektne dokumentacije i pratimo konkurse i konkurišemo za potrebna sredstva jer je reč o nepristupačnim terenima sa uskim i strmim putevima i tehnološki nije izvodljivo da se naša vozila koja su gabaritna kreću po tim saobraćajnicama, naročito u zimskom periodu kada ima i nanosa snega i poledice.
Predstavnici JKP „Kruševac“ iz RJ čistoća, sa Komunalnom inspekcijom i predstavnicima Mesnih zajednica, obišli su teren i sačinili zapisnik gde su određene lokacije sabirnih mesta za iznošenje smeća gde ne postoji mogućnost ulaska komunalnog vozila – autosmećara. Takođe su i precizirane ulice u kojima će se usluga iznošenja smeća izvršavati organizovano pomoću kanti. To su lokacije gde autosmećar nesmetano može da obavlja uslugu. Potpisani su ugovori sa MZ-a i čeka se njihova saglasnost kako bi ekipe JKP „Kruševac“ počele sa vršenjem usluge odvoženja smeća.
– Da bi JKP „Kruševac“ ovom uslugom pokrilo i teritoriju mesnih zajednica kod jezera Ćelije potrebno je i da se ispune još neke tehničke mogućnosti. Za pokrivenost ove teritorije potrebno je da se nabave dva nova autosmećara. Nadamo se da od GIZ-a kroz projekte dobijemo ta dva vozila. Naše ekipe trenutno odvoze smeće iz kontejnera koji se nalaze na glavnom putu od Golovoda do jezera Ćelije (Stepoš, Šavrane, Šogolj, Kupci), kod škola i mesnih zajednica.
Javno komunalno je, prema direktorkinim rečima, uključeno u prjekat ”Podrška lokalnim samoupravama na putu ka EU“ usmeran na očuvanje i zaštitu jezera Ćelije i produžetak njegovog roka eksplatacije, kao jedinog izvora pijaće vode za veći broj opština u Rasinskom okrugu. Projekat sprovodi Grad u partnerstvu sa Stalnom konferencijom gradova i opština i uz podršku Vlade Švedske.
– Mi kao javno preduzeće pratimo sve zadatke koje projekat zaštite jezera stavlja pred nas, imamo veliki oslonac u gradskoj službi za ekologiju i veoma smo zadovoljni saradnjom sa osnivačem. U budžetu za ekologiju uvek se planiraju sredstva i za naše potrebe, ali je važno da i sami nađemo nekog partnera kako bismo mogli da ubrzano unapređujemo naše kapacitete. Zato se trudimo da pratimo projektne pozive i da budemo spremni da na njih odgovorimo – dodaje naša sagovornica. I pitanje regionalne deponije, dodaje, još uvek je u fazi projektnog planiranja koje vodi Grad.
Kruševački Regata klub akcije uklanjanja čvrstog komunalnog otpada sa površine jezera Ćelije, kaže za kruševacgrad Dragiša Ranković, član ovog kluba, organizuje još od devedesetih godina.
– Najpre smo to radili sami, jer kad dođu velike vode iz Brusa i Blaca, površina jezera se bukvalno nije videla od pet ambalaže i raznog otpada. Prikupljali smo i do 400 vreća, bilo je tu svega, čak i boca od ulja i otrova – navodi Ranković, koji je do skoro bio i predsednik Regata kluba.
– I sada redovno učestvujemo u akcijama koje zajednički organizuju Vodovod i JKP, a priključuju im se i građani i druga udruženja. Mi sa našim plovilima čistimo površinu vode, rukavce i zalive do kojih je teško stići a u kojima se najviše ovog otpada zadržava. Sada je situacija mnogo bolja nego ranije, ali i dalje se količine otpada mogu meriti tonama – kaže Ranković.
On podseća da bukvalno sve što je bačeno u prirodu na kraju završi u vodi i apeluje na sve nas da menjamo svoje navike i da čuvamo jezero jer je ono izvor pitke vode za ceo okrug.
Regata klub, inače, radi u okviru Ribolovačkog društva “Rasina”, ima tridesetak čamaca i do sada je, po Rankovićevim rečima, 40-tak puta učestvovala u čišćenju jezera i drugih vodotokova u našem kraju.
N.Budimović