Jelena Mijailović, direktora Gerontološkog centra: Za lepše treće doba

U Kruševcu je 17. decembra 1986. godine zaključen samoupravni sporazum o osnivanju Radne organizacije Doma za penzionere i druga stara lica „Kruševac”. Na sednici Zbora radnika doma u proširenom sazivu, održanoj 19. aprila 1991. doneta je odluka o promeni naziva ustanove u Gerontološki centar Kruševac. U Gerontološkom centru trenutno ima osamdesetak zaposlenih lica, a u njemu trenutno boravi 220 korisnika

Piše: Ognjen Milićević

O tome koje se sve aktivnosti sprovode u domu, koji su koraci preduzeti kako bi se poboljšao kvalitet boravka starijih ljudi u domu i drugim pitanjima razgovarali smo sa direktorom Gerontološkog centra Kruševac Jelenom Mijailović.

U odnosu na ranije godine, koje ste korake preduzeli kako biste poboljšali kvalitet boravka starijih ljudi u domu?

– U cilju unapređenja kvaliteta i uslova života korisnika, tokom prethodnog perioda realizovan je niz investicija i nabavki. Nabavljene su savremene mašine za pranje i sušenje veša i unapređena oprema u kuhinji, čime su poboljšani higijenski i nutritivni standardi. U vešernici je ugrađena nova ventilaciona oprema, radi boljih uslova rada i bezbednosti. Takođe, izvršena je nabavka i ugradnja modernijeg sistema dojave požara, čime je dodatno unapređena bezbednost korisnika i zaposlenih. Uređenje unutrašnjeg prostora obuhvatilo je krečenje zajedničkih i smeštajnih prostorija, oplemenjivanje prostora postavljanjem novih zavesa, ugradnjom novih laminata, što je doprinelo prijatnijem i humanijem ambijentu za boravak starijih lica. Izvršena je nabavka televizora i frižidera za sobe korisnika, čime su poboljšani komfor, dostupnost informacija i osećaj privatnosti korisnika. Izgrađeni su letnjikovci kao prostori za boravak i druženje korisnika na otvorenom. U cilju unapređenja rehabilitacije i očuvanja pokretljivosti korisnika, izvršeno je moderno opremanje fizio – sale. Takođe, izvršena je nabavka novih kreveta, dušeka i posteljine, čime su dodatno unapređeni komfor, higijena i kvalitet svakodnevnog života korisnika. Nabavkom savremenih medicinskih aparata unapređen je kvalitet zdravstvenih usluga, povećana bezbednost korisnika i omogućena pravovremena reakcija zdravstvenog osoblja u skladu sa potrebama starijih lica. U okviru unapređenja uslova boravka, izvršena je ugradnja klima – uređaja u zajedničkim prostorijama i stacioniranim delovima ustanove, čime su obezbeđeni prijatniji i bezbedniji uslovi tokom letnjih i zimskih meseci, uz poseban značaj za očuvanje zdravlja starijih i hronično obolelih korisnika. Stručni rad i terapije značajno su poboljšali kvalitet boravka korisnika, jer doprinose očuvanju mentalnih i fizičkih sposobnosti, smanjenju osećaja izolovanosti i jačanju socijalnih kontakata. Kroz redovne aktivnosti i individualnu podršku, korisnici su aktivnije uključeni u svakodnevni život ustanove, što pozitivno utiče na njihovo raspoloženje, samostalnost i opšte blagostanje.

Koje službe su priključene Gerontološkom centru Kruševac?

– U Gerontološkom centru Kruševac u skladu sa važećim pravilnikom i organizaciji i sistematizaciji poslova, programske aktivnosti ustanove na zaštiti korisnika smeštaja realizuju sledeće službe: Služba za socijalnu zaštitu, Služba za zdravstvenu zaštitu, Služba računovodstveno – finansijskih poslova, Služba za opšte i pravne poslove i Služba dnevnih usluga „Pomoć u kući”.

Koliko ste unapredili bezbednosni sektor rada (zaštita od požara i vremenskih nepogoda)?

– Bezbednosni sektor rada je značajno unapređen kroz planske, organizacione i tehničke mere koje su dovele do većeg nivoa zaštite korisnika, zaposlenih i imovine ustanove. U oblasti zaštite od požara unapređenja se ogledaju u redovnom održavanju i kontroli protivpožarne opreme (PP aparati, hidrantska mreža, nov sistem dojave požara), ažuriranju planova evakuacije i postupanja u vanrednim situacijama, obuci zaposlenih za postupanje u slučaju požara, boljoj kontroli rizičnih tačaka (kuhinja, vešeraj, elektroinstalacije). U oblasti vremenskih neprilika unapređenja su ostvarena kroz organizovanje dežurstava i jasnih procedura u zimskim i vanrednim uslovima, pravovremeno čišćenje snega i leda sa prilaza, staza i ulaza u objekte, bolju koordinaciju službi održavanja, portirske službe i rukovodstva.

Šta očekuje buduće korisnike?

– Buduće korisnike ustanove očekuje poboljšani kvalitet boravka u prijatnom i bezbednom okruženju. Takođe, kvalitetna i kontinuirana zdravstvena i medicinska nega, uz stručno vođenje programa fizikalne terapije. Organizuju se radionice za izradu ručnih radova, čestitki, kolaža, mozaika, dekupaža, nakita, posuđa i drugih predmeta. Organizovaće se tribine i predavanja na aktuelne teme. Priredbeno će se obeležavati važni datumi i praznici, kao i rođendani korisnika. Biće organizovanih odlazaka na pozorišne predstave, izložbe, postavke u muzeju. Nastaviće se sa kontinuiranim radom horske sekcije. Korisnici će redovno provoditi vreme u klubovima i dvorištu ustanove igrajući raznolike društvene igre. Organizovaće se poetske večeri, izložbe na neku od tema u saradnji sa Istorijskim arhivom grada. Za korisnike će se organizovati izleti do obližnjih manastira i banja u okolini, kao i poseta drugih gerontoloških centara. Stručni rad zaposlenih osigurava individualni pristup potrebama svakog korisnika. Podržava očuvanje fizičkih i mentalnih sposobnosti, unapređuje funkcionalnu samostalnost i doprinosi boljem zdravstvenom stanju. Ustanova se posvećuje da boravak korisnika bude bezbedan, podržavajući i profesionalan, sa fokusom na očuvanje zdravlja i kvaliteta života.

Da li se u ustanovi priređuju kulturno – zabavne aktivnosti?

– Tokom kalendarske 2025. godine realizovane su brojne aktivnosti, kao što su priredbe, radionice, nastupali su članovi plesnih škola i kulturno – umetničkih društava, članovi Društva pesnika „Poezija SRB” su čitali svoju poeziju, održani su nastupi vokalnih solista i muzičara povodom obeležavanja važnih datuma i rođendana korisnika. Međunarodni dan starijih lica, prvi oktobar, obeležen je pripremom gulaša. Organizovan je odlazak korisnika na priredbe i radionice u vrtićima i školama, Pozorištu i Kulturnom centru Kruševac. Korisnici su učestvovali u „sportkskim igrama” koje su organizovane u Gerontološkom centru Niš. Realizovane su posete manastiru Žiča, Sveti Luka u Bošnjanu, Sveti Roman i manastir Pokrova Presvete Bogorodice u Đunisu i manastiru Naupare. Organizovani su izleti korisnika u Vrnjačku Banju, Aleksandrovac na Župsku berbu, kao i obilazak muzeja, parka Bagdala, Sajma cveća. Održane su tribine o mentalnom zdravlju, sezonskom gripu… Svakog poslednjeg petka u mesecu organizovana je proslava rođendana korisnika rođenih u tom mesecu. U saradnji sa Istorijskim arhivom grada Kruševca realizovana je izložba starih zanata kruševačkog, aleksandrovačkog i trsteničkog kraja. Oformljena je horska sekcija, održane su psihoterapijske čitaonice „Zlatni krug priča”. Korisnici se versko i duhovno okrepe prisustvovom liturgijama i Svetim tajnama pričešća. Obeleženi su verski i državni praznici, kao i literarni – likovni konkursi.

Kolike su cene korišćenja usluge, na koji se način plaća, ko može da aplicira?

– U ustanovi se pruža usluga domskog smeštaja za lica sa navršenih 65 godina života koja usled ograničenih sposobnosti, imaju teškoće da žive samostalno i bez nadzora. Takođe i sa navršenih 26 godina života koja usled fizičkih, intelektualnih ili teškoća u psihičkom funkcionisanju imaju potrebu za intenzivnim i celodnevnom podrškom. Zahtev za smeštaj može da podnese odraslo i starije lice koje ispunjava uslove za smeštaj. Lično ili uz pomoć nadležnog Centra za socijalni rad, član porodice i srodnik, staratelj ili zakonski zastupnik.

U slučajevima ugroženosti, zanemarivanja, bolesti, samoće ili nemogućnosti samostalnog života, zahtev podnosi Centar za socijalni rad po službenoj dužnosti ili na predlog trećih lica. Način plaćanja smeštaja može biti različit:
1.Korisnik u celosti snosi trošak smeštaja iz sopstvenih prihoda.
2.Član porodice ili srodnik u potpunosti preuzima obavezu plaćanja troškova smeštaja.
3.Deo troškova plaća korisnik, a razliku doplaćuje korisnik.
4.Korisnik učestvuje u plaćanju u skladu sa svojim mogućnostima, dok se preostali deo finansira iz budžeta Republike Srbije na osnovu rešenja Centra za socijalni rad.
5.Troškovi smeštaja se u celosti finansiraju iz budžeta Republike Srbije, kada korisnik nema prihode ili su oni nedovoljni, u skladu sa zakonom i rešenjem nadležnog centra.

Pamtenik: „Jedna seoska srpska svadba“ u Majdevu 1911. godine