Једна од најгорих година за пчеларство

Због лоших временских и пашних прилика, као и лоше цене меда, ова година била је једна од најлошијих за пчеларе. Како поједини произвођачи кажу, прошла је чак  горе него 2016. На ову и друге теме везане за пчеларство разговарали смо са др Гораном Јевтићем, научним сарадником Института за крмно биље

Зима 2022/23. била је доста блага. Такве зиме су добре за пчеле али лоше за медоносну флору. Или буде касних мразева или падавина. Идеално би било да снег падне у новембру и држи до фебруара. Међутим, то се није догодило. Леска  је цветала у јануару, па је за Божић било изненађујуће видети пуно пчела на овој биљци. После тога цветала је јова, ива, и кајсија релативно рано- почетком марта. Уобичајено је да 45 до 50 дана после цветања кајсије и џанарике цвета багрем. То се ове године није десило. Захлађење је уследило 1. априла, када је пао и снег у време када је цветала шљива, трешња, крушка и врба, па су пчеле прекидале са летом и нису се довољно развијале. Багрем је цветао у оптималном времену, а то је средина маја. Шта се тада догодило, објашњава научни сарадник у Институту за крмно биље Крушевац Горан Јевтић.

–Багрем је наша најважнија медоноша, посебно овде где нема сунцокрета нити пространих ливада. 90 одсто меда добија се од багрема. Ако он потпуно подбаци, то значи да је био потпун побачај, што се и десило-

Принос меда по кошници ове године, био је знатно испод просека.

–Где су пчелари имали нешто меда, то је било од 3 до 5 килограма по кошници, што је јако мало, а ретки пчелари успевали су да са багрема извуку десетак килограма. Било је и кошница које су добиле и 20 килограма на багрему, али шта вреди кад једна донесе толико, ако су осталих педесет донеле по килограм-рекао је Јевтић.

Чак и сејане културе као што су фацелиа, еспарзета и кокотац нису могле да буду искориштене јер је киша упорно падала. У природи је била велика количина влаге са температуром око 27 степени, па је нектар био редак, и све је то допринело да су друштва врло мало могла да га искористе. Чак и у јуну је паша била врло лоша, па се јавио нови проблем- недостатак хране у кошници.

Такве временске прилике утицале су и на појаву многих болести и штеточина.

–Поред Варое, односно крпеља који напада пчелу, велики проблем који се десио ове године је тзв. кречно легло. То је болест легла пчела од којег страдавају само ларве, што друштва ослаби до те мере да више нема смисла да битишу. Пчелари ће наредном периоду морати да обрате пажњу на то да пчелиња друштва сведу на онолико улица колико пчеле могу да покрију, како се не би трошиле. Ја сам велики поборник помоћи пчелама, не само тако што ћемо их хранити, већ кроз садњу вишегодишњег дрвенастог медоносног биља,  кроз сетву једногодишњих медоносних врста (перко,фацелија,кокотац). Сваки пчелар би требало да посади бар десетак лески, јер она доноси први полен пчелама у пролеће. Три до пет  дрена- он је први некатар. Такође и џанарика. У септембру цвета и јапански троскот, врло инвазивна врста, али за пчеле феноменална паша. У последње време код нас, због влажне климе, има све више бршљана који цвета у јесен, па пчеле на њему могу да допуне своје залихе за зиму.Пчеларство много зависи од временских прилика током целе године, а оне су променљиве и тешко предвидљиве, па се стога може рећи да су климатске промене један од највећих проблема у пчеларству- рекао је Јевтић.

Без обзира на овако лошу годину, перспектива пчеларства није угрожена. Већ се гледа у наредну годину, и доста тога ће зависити од припреме сада у јесен, а нарочито на пролеће.

Пчелари имају и проблем са ценама производа, што диктира тржиште. Најпродаванија и најтраженија врста меда са ових простора је багремов, који је много траженији на тржишту од ливадског. Међутим, слаба је потражња из европских земаља, зато што је то тржиште преплављено медом махом из Кине. Пре две године мед је пласиран на европско тржиште по цени од шест и по или седам евра, а сада не може да достигне четири евра. Тренутно се багремов мед не тражи много. Цена је у продаји на велико са пет пала на четити и по, па на четири и питање је како ће бити даље.

-Најбоље би било да ми почнемо да користимо што више меда. Ако је квалитет добар, цена не би требало да представља проблем. Људи треба да схвате да мед не треба да користе само као лек, већ треба да га користе искључиво као храну, а када га тако користе онда је он лек- истиче Јевтић.

Континуирана употреба меда и осталих пчелињих производа подиже имунитет код човека. Најбоље га је користити природно из кошнице- мед у саћу. Међутим то не можемо сви да приуштимо себи, па га можемо користити директно из тегле. Мед се конзумира и у комбинацији са осталим пчелињим производима- поленом, прополисом, матичним млечом, који подижу сам квалитет меда. Меду се може додати и сушено воће (шљиве, смокве, бадеми, лешници и друго). То је топла препорука за коришћење.

Доктор Горан Јевтић на крају истиче важност пчелињих производа.

-Полен је значајан зато што у себи има буквално све- много протеина и све витамине, за старије људе посебно значајан витамнин К, за лечење простате. Што се прополиса тиче, колико је он лековит говори и то да пчеле себе лече њиме. Пчеле комплетно своју кошницу обложе прополисом. Природни је антибиотик, антисептик антимикоцид. Ми га најчешће користимо у алкохолном раствору. Грудвице прополиса треба да користе људи који имају проблема са желуцем, једноставно га прогутају- препоручује научни сарадник у Институту за крмно биље доктор Горан Јевтић.

Мед могу да користе сви људи, чак и дијабетичари али морају водити рачуна о количини унетог шећера из осталих намирница. За оне који имају проблема са алергијама најбољи је багремов мед јер он садржи најмање полена. Деци млађој од годину дана није препоручљиво давати мед.

Рецепт за имунитет: на 1 килограм меда додати од 100 до 250 грама полена и од 30 до 50 милилитара прополиса. У то додати 5 до 10 грама матичног млеча.

Огњен Милићевић