Iznenadna smrt jutjuberke skrenula pažnju na sajber nasilje među mladima: Virtuelno je stvarno!

-Četvrtina dece koja se obrati psihologu u Službi za zdravstvenu zaštitu dece i omladine Kruševac, to učini zbog pretrpljenog nasilja u digitalnom prostoru – naglašava Vojislav Đinđić, psiholog i psihoterapeut. Edukacija roditelja i dece prvi korak ka prevenciji, podseća Andrijana Kocić, aktivistkinja Alternativnog centra za devojke

Smrt poznate jutrjuberke Kristine Kike Đukić, iznova je aktuelizovala temu sajber nasilja među mladima. Mlada influenserka preminula je pod, još uvek, nerazjašnjenim okolnostima, ali se u medijima od početka spekulisalo da je bila svakodnevno izložena najrazličitijim vidovima sajber nasilja od jutjub komentara do objava na društvenim mrežama.

Sajber nasilje je svaki vid nasilja koji se izvrši posredstvom informaciono-komunikacionih tehnologija, te je zbog toga najrsprostranjenije i gotovo ne poznaje granice. Mlađe generacije, zbog intenzivnog korišćenja najrazličitijih društvenih mreža, prepoznaju se kao naročito ranjiva grupa kada je u pitanju ovaj vid nasilja.

Neprimereni komentari, uvrede i pretnje sa kojima se omladina, ali i oni stariji, susreću u digitalnom prostoru moraju biti shvaćeni ozbiljno, jer upravo takva vrsta komunikacije na interenetu može imati ozbiljne posledice po mentalno zdravlje onih kojima je upućena. Bilo kakva komunikacija koja za cilj ima da nekog ponizi, uvredi ili mu nanese bilo kakvu štetu jeste digitalno nasilje

-Potrebno je da ljudi razmisle pre nego što nekome upute komentar ili pozovu druge ljude da napadnu neku osobu iz bilo kog razloga. Pored toga što je takav vid „komunikacije“ krivično delo, on može da izazove promene u ponašanju kod osobe kojoj je upućen – kaže Andrijana Kocić, aktivistkinja Alternativnog centra za devojke.

Dominantan oblik digitalnog nasilja kod srednjoškolaca, uglavnom, se prepoznaje u muško-ženskoj relaciji, dakle reč je o rodno zasnovanom nasilju. Dečaci su, u većini slučajeva, oni koji posredstvom informacionih tehnologija  na brojne načine diskredituju svoje devojke, drugarice ili poznanice.

-Pretnje, ucene, omalovažavanje i ono što većina društva prepoznaje kao „osvetničku pornografiju“ je najdominantniji vid digitalnog nasilja kod dece školskog uzrasta. Osvetnička pornografija obuhvata svaku zloupotrebu ličnih podataka, svega onoga što može da vas oda – objašnjava Andrijana.

Mladi u većini slučajeva nisu svesni posledica koje njihovo ponašanje na društvenim mrežama može da ima po njih.

-Mladi često iz nekog čudnog razloga vole da obeležavaju mesta na kojima se nalaze i ljude sa kojima su. Na taj način omogućavaju velikom broju da prate njihove dnevne aktivnosti. To se naziva „digitalni trag“ ili „digitalni otisak“. Preko toga, možemo u svakom trenutku da znamo gde se ko nalazi, jer mladi često obeležavaju lokaciju, a naš je apel da je isključe, jer nikada ne mogu da znaju ko će sve na taj način pokušati da dođe do njih i kakve su mu namere – naglašava ona.

Niko od nas nema pravo da bilo koga fotografiše, snima i obeležava, te da takav sadržaj dalje distribuiramo bez izričite dozvole onoga ko je na fotografiji ili snimku. Upravo ovaj segment upotrebe digitalnih uređaja omogućava najeksplicitniji vid nasilja, a koji se često rasprostranjen među mladima.

-Kada su mladi u svojim prvim vezama, kada još uvek imaju neograničeno poverenje, a veze traju kratko, onda dolazi do zloupotrebe onoga što se saznalo tokom trajanja te veze. Ovde je jako važno da se doda da je u partnerskim odnosima digitalno nasilje često isprepleteno sa ostalim vrstama nasilja, odnosno da onog trenutka kada se okonča neka veza, pretnje se upućuju preko informacionih tehnologija, te se obistinjuju u životu – dodaje naša sagovornica.

Kada govorimo o prevenciji bilo koje vrste nasilja, moramo, pre svega, da budemo svesni šta nasilje jeste. U tom smislu, neophpna je dodana edukacija dece, ali i roditelja koji često nisu na nivou digitalne pismenosti kao deca. Shodno tome, naša sagovornica naznačila je da se mladi, koji su se susreli sa nekom vrstom digitalnog nasilja, u većini slučajeva prvo obrate osobama od poverenja – drugovima, drugaricama.

Prepoznaje se čitav niz ljudi koji mogu da pomognu mladoj osobi da se izbori sa problemom u kom se našla. Tu se pre svega misli na roditelje. Roditelji su ti koji moraju deci da ukažu poverenje da bi se deca njima poverila. Pored roditelja, veliku ulogu mogu da odigraju nastavnici, direktor i PP služba škole.

-U pitanju je vrlo delikatan posao koji zahteva pažnju svih ljudi iz škole. Mladi se često plaše ponovnog nasilja, odnosno verovatnoća da ako prijave bilo kom nadležnom, da može da dođe do pojačanog pritiska na njih. Potrebna nam je edukacija da shvatimo da nije kriva osoba koja trpi nasilje, te da postoje institucije koje nas štite od takvog oblika ponašanja. Policija zna kako da reaguje, pa su tužilaštvo i policija takođe u tom lancu – objašnjava Andrijana.

Vojislav Đinđić, klinički psiholog i psihoterapeut Službe za zaštitu dece i omladine, takođe naglašava da je digitalno nasilje sve rasprostranjenije u društvu.

-Čini mi se da smo nekada slepi za tu vrstu nasilja zbog stalne izloženosti savremenoj tehnologiji. Naša praksa je pokazala da se tu uglavnom radi o omalovažavanju preko društvenih mreža i vajber grupa.

On navodi da deca izložena digitalnom nasilju vrlo često iskazuju zabrinutost za bezbednost, te posramljenost jer se deo sajber nasilja bazira upravo na težnji da se eksponira neki deo privatnosti žrtve. Izloženost takvim smeranjima, može, kako navodi on, da vodi povlačenju u sebe, anksioznosti i depresivnosti.

-Ja sam se najčešće susretao sa pretnjama jedan na jedan. Zatim, učestali su i vidovi sajber nasilja u kojem je određena osoba targetirana od strane jedne grupe koja nad njom vrši nasilje. Takođe, ne smemo zaboraviti i onaj oblik sajber nasilja kom su deca izložena od strane odraslih ljudi, koji je ujedno i najekstremniji – dodaje Đinđić.

-Problem u ukupnoj zaštiti dece je nedovoljna kordinisanost službi koje se brinu o njima. Mi veoma malo znamo o tome šta rade drugi. Mi konkretno imamo tim koji prati slučaj deteta koje nam se obratilo i reagujemo u skladu sa opaženim – ukazuje Vojislav Đinđić.

Za kraj, potrebno je naglasiti da sajber nasilje nije nešto imaginarno, što ostaje zapisano u digitalnom prostoru. Ono se preliva u realan svet, a osoba izložena ovoj vrsti torture trpi nesagledive posledice.

S.M.