Izložba ratnih fotografija novinara Radeta Stankovića

Na fotografijama koje je Stanković uslikavao dok su još padale bombe, dok se još vidi dim, odbljesak eksplozije i garež, vide se svi bolovi na licima ljudi, vidi se cela Srbija – naglasio je književnik Ljubiša Đidić , uz tvrdnju da te fotografije predstavljaju veliku dragocenost za našu istoriju

Na dan kada se navršava 20 godina od početka bombardovanja Srbije od strane NATO pakta, u foajeu Kruševačkog pozorišta otvorena je izložba fotografija pod nazivom “Nato zločini u Rasinkom okrugu”, novinara Radeta Stankovića.  Stravična svedočenja ratnih zbivanja tokom 78 dana bombardovanja ilustrovana su kroz više desetina fotografija, nastalih u toku ili neposredno nakon zločinačnih napada.

Izložbu koja je kod Kruševljana probudila duboke emocije, kroz fotografije koje svedoče o teškim trenucima kroz koje je srpski narod prošao  tokom te 1999. godine, otvorila je Vesna Lazarević, pomoćnica gradonačelnice.

– U ime grada mira i slobode i u ime svih gradova koji su te 1999. godine prošli isto kao i mi, gde je točak civilizacijskog napretka jedne male Srbije vraćen unazad, gde je došlo do veliko urušavanja infrastrukture i gde su najveće žrtve zabeležene u ljudskim životima i dušama, pod motom da se nikada ne zaboravi, otvaram ovu izložbu – reči su kojima je Vesna Lazarević, pomoćnica gradonačelnice, u prepunom foajeu Kruševakog pozorišta otvorila izložbu ratnih  fotografija novinara Radeta Stankovića, dopisnika lista “Politika” iz Rasinkog okruga.

Na fotografijama nastalim tokom bombardovanja jedne male evropske zemlje od strane najmoćnije svetske sila, a pod plaštom milosrđa i humanosti, posetioci su imali prilike  da vide jezive slike ljudskih stradanja od NATO bombi na Varvarinskom mostu, ugljenisano telo na mostu u Trsteniku, ruševine u pogonima IMK “14.oktobar”, Gradskoj toplani i Trajalu, porušen most u Jasici, Bivolju…

Sve to u misiji bombardovanja NATO agresora, nazvanoj “Milosrdni anđeo”. Kako je na otvaranju izložbe kazao književnik Bata Đidić, još dok su bombe padale, okupljali  su se kruševački istoričari, profesori, pisci, slikari, umetnici, građani i deca, pokušavajući da pronađu lepu srpsku reč za “Milosrdnog anđela”.

– Iza te reči, dolazi neko ko to predstavlja u obliku fotografije i to postaje jedna istorijska komponenta koja se ne može drugačije objašnjavati, jer je fotografija  i ono što se dogodilo u objektivu Radeta Stankovića poslednja istina. Na fotografijama koje je uslikavao dok su padale bombe, dok se još vidi dim, odbljesak eksplozije i garež, vide se i svi bolovi na licima ljudi, vidi se cela Srbija. Ovako zabeležena, fotogarfija Stankovića pripada istorijskom trenutku koji je dragocenost za naš grad, celu Srbiju i svet, jer je njena unutrašnja istina nezamenljiva, a prošlost se ne može izbirisati– rekao je na otvaranju izložbe književnik Bata Đidić,  autor “Prkosne knjige”, ratnog izdanja “Bagdale”.

Da nije bilo lako napraviti ovakve  fotogarfije, te da je bilo trenutaka kada nije imao snage da gleda leševe ljudi , kazao je autor izložbe, Rade Stanković.

– Emotivno najteži deo je bio odlazak u Varvarin gde nas je dočekala jeziva slika. Nisam mogao da gledam očima, ali sam mogao da gledam kroz objektiv. Morali ste da gazite po delovima ljudskih tela , na napravite fotografije  mrtvih ljudi, fotogarfije užasa koji se vidi na licima preživelih. Tog dana, kada su se NATO agresori nakon pet minuta od prvog napada vratili kako bi ponovo bombardovali most u trenutku dok su ljudi pokušali da pomognu povređenima, smrtno je stradalo desetoro a teško povređeno 40 ljudi – opisao je Stanković  užas u Varvarinu koji se dogodio 30. maja 1999.godine, na Svetu Trojicu kada je zbog ovog verskog praznika puno ljudi bilo na mestu bombardovanja.

Prema svedočenju autora izložbe, dolazak na mesto zločina u trenutku ili neposredno nakon bombardovanja, pratile  su brojne prepreke, a mnogo puta novinari su rizikovali i svoje živote, kako bi se zabeležili trenutak.

– Tog 12. aprila kada je bombardovan “14.oktobar”, policija nam nije dala da uđemo, iz bezbednosih razloga, jer se nije znalo da li će biti novog udara. Insistirao sam da uđem, tadašnji načelnik policije Rade Savić koga sam poznavao lično,  na kraju je pod pritiskom prijateljstva popustio i mi smo se našli u “14.oktobru” koji je još goreo, o čemu svedoče i fotografije – rekao je Stanković, dodajući da nije bilo lako ni prilikom fotografisanja porušenog mosta na Zapadnoj Moravi, jer se u trenutku dok je bio pored mosta čuo zvuk aviona i nije se znalo da li će biti novog napada.

Stanković nikada neće zaboraviti ni 30.april, kada je u Trsteniku na mostu na Zapadnoj Moravi, smrtno stradala jedna osoba.

– Stigli smo u trenutku kada su iznosili telo stradale osobe koje je bilo ugljenisano. Iako sam pokazao legitimaciju policija mi nije dozvolila da priđem, pa je dopisnica Večernjih novosti Zorica Avramović zagovarala istražnog sudiju, a ja sam morao da bežim policajcima kako bih uslikao telo uglenisane žene koja je je, kako su kazali tada NATO zločinci, bila kolateralna šteta – opisuje Stanković još jednu situaciju u kojoj se našao kao ratni reporter.

A ratni reporter je  postao na poziv kolega iz Večernjih novosti, što je prihvatio iako je u to vreme imao drugi posao.

– Bila je to moja dobrovoljna, patriotska dužnost,  da zabeležim sve ono što se dogodilo tokom NATO zločina. O tom vremenu svedočio sam objektivom kamere, a perom je svedočila Zorica Avramović, tadašnja dopisnica “Večernjih novosti”. Da fotografije ugledaju svetost dana pobrinuo se fotograf Predrag Simić koji je brzo razvijao filmove, a dok je novinarka Zorica slala izvešataj, ja sam odlazio na Bagdalu, kod tada mladog  fotografa Darka Radovanovića koji bi uvek se pobrinuo da internet vezom te fotogarfije stignu do redakcije – kazao je Stanković, naglašavajući da u ovom trenutku veliku zahvalnosti duguje i našem sugrađaninu Bratislavu Gašiću,kao finansijskom pokrovotelju i fotogarfija na izložbi i onih koji će ostati Istorijskom arhivu kao svedočanstvo o zločinu NATO pakta.

– Hvala vam što se ovde i što ćete svedočiti pomenu koji je važan kao istorijsko pamćenje da nam se ovako nešto više nikada ne dogodi, ali i da imamo i bolje i više razrađene taktike za krizne situacije, jer nikad se ne zna – poručio je na kraju  Stanković.

Izložba ratnih fotografija “Nato zločin u Rasinkom okrugu”, autora Radeta Stankovića, koju je priredio Istorijski arhiv u saradnji sa Kruševačkim pozorištem, biće otvorena u naredne dve nedelje.

Podsećanja radi, vazdušni napadi NATO saveza na Jugoslaviju počeli su 24.marta 1999. godine i trajali narednih 78 dana. U toku agresije poginulo je oko 2.000, a ranjeno više od 6.000 civila i vojnika. Potpuno je uništeno 119 a ozbiljno oštećeno 907 objekata. Na početku, glavni ciljevi bili su objekti PVO i radarske stanice, da bi kasnije NATO agresori otpočeli da gađaju i civilne ciljeve.