Istražujemo poreklo imena sela: Teška sudbina žitelja Trebotina

Ime sela Trebotin, koje spada u stara naselja, potiče iz vremena stradanja od „čume” (kuge), kada je opaka bolest sve živo „trebila”. Prvobitno selo postojalo je u vreme Nemanjića i po predanju se nalazilo severno od današnjeg naselja, u šumi ka selu Mačkovcu.

U svojim zapisima, Zdravko Kostić navodi podatak da je raniji naziv sela bio „Staro”. Nastalo je u doba Nemanjića i kneza Lazara, a nalazilo se u šumi, bliže Mačkovcu.

Putem za Župu, Turci su uvek išli u velikim kolonama – karavanima, nemilosrdno otimajući harač. Iz Azije su doneli kugu, od koje je stradalo mnogo meštana. Oni koji su se spasili odlaskom u planine, novi dom su pronašli u Krivoj Reci na Kopaoniku i u Rakljama, na putu za Mitrovo Polje.

„Događalo se, prema pričanju babe Paune iz Globodera, koja je živela 126 godina, da potpuno zdrava porodica večera zajedno, polega da spava, a preko noći sve pomre i niko ujutru živ da otvori vrata” zapisao je Kostić.

Narod je kugu tada nazivao „čuma”, zamišljajući je kao staru babu koja noću i danju nevidljivo dođe i podavi svu čeljad. Pošto je kuga – čuma „trebila” naselje, daveći narod, smatra se da je zbog toga Staro selo preimenovano u Trebotin.

U početku, selo je imalo osam porodica: Simiće iz Cerove, Todosijeviće iz Vučaka, Uroševiće iz Pepeljevca, Kovandžiće i Marinkoviće iz Donjeg Stupnja, Milosavljeviće i Vučiće iz Mačkovca, te Milanoviće i Todoroviće iz Jablanice.

Inače, Trebotin je ratarsko-stočarsko i vinogradsko seosko naselje zbijenog tipa, na levoj dolinskoj strani Pepeljuše. Udaljeno je 13 kilometara od Kruševca, a površina atara iznosi 1.199ha.

J. Aksentijević