Istražujemo poreklo imena: Legenda o Jastrepcu, Moravi i Rasini

Pred vama je dirljiva priča o ljubavi i časti, lepoj Jastri i hrabrim proscima Rasu i Moru, koji su bili inspiracija za nastanak imena Jastrepca, Rasine i Morave. Legenda je izvedena na osnovu drame „Jastra” Dragoslave Šaulić.

„Nekada, davno, u stara vremena, na mestu gde se danas Rasina uliva u Moravu, živelo je jedno slobodno pleme, na čijem čelu beše starešina po imenu Panon. Imao je Panon lepu kćer Jastru kojoj su se svi divili.

Kad je Jastra stigla za udaju, razglasi Panon da će je udati za mladića koji se pokaže najhrabrijim, najmudrijim, najpoštovanijim. I dođoše hrabri, pošteni, mudri da se nadmeću za ruku lepe devojke. Među njima isticala su se dvojica: jedan se zvao Ras, drugi Mor. Jastra nikako nije mogla da se odluči koga da izabere za muža.

Očekujući izbor ćerke, otac Panon je pošao sa velikom pratnjom u obližnju planinu da ulovi divljač za svadbenu gozbu svoje kćeri. U tom trenutku, napade jedno porobljivačko pleme Panonov narod sa željom da ugrabi lepu Jastru i oduzme mu slobodu. Kad mladići, koji su se nadmetali za ruku Jastre, videše nezaštićen narod, zaboraviše takmičenje i pođoše u borbu protiv otimača slobode. Među prvima u boj uleteše Mor i Ras, ali padoše jedan za drugim pred nadmoćnim osvajačima. Videvši da su pali njeni najbolji prosioci, Jastra zgrabi koplje i jurnu među neprijatelje. Ali je okrutni osvajači brzo posekoše.

U tom trenutku vrati se Panon sa svojim hrabrim pratiocima i pritekoše u pomoć narodu. Ogorčenim jurišem oni poraziše i proteraše neprijatelja, ali na poprištu ostadoše mrtvi najbolji, najhrabriji, najpošteniji mladići. Skrhan od bola za izgubljenom ćerkom i dva najbolja njena prosioca, Panon naredi:

– Sahranite Rasa pokraj one bistre reke što vijuga od juga ka severu da žubor njene vode večito priča o hrabrom mladiću Rasu! Mora sahranite pored one veće reke što teče od zapada ka istoku da narod, koji tu bude živeo, prenosi pokoljenjima hrabrost i lepotu mladića Mora! A moju Jastru zakopajte pod onom planinom koja natkriljuje naše pleme. Neka umesto njene kose rasplete jelove i brezove grane. A kad god zapreti opasnost mome narodu, nek Jastra raširi svoje ruke i primi hrabre, mudre i poštene mladiće i štiti ih dok se bore za slobodu svoga naroda.

Ljudi ispuniše želju svoga starešine. A od toga vremena dve reke dobiše imena: Rasina i Morava, a planina naziv Jastrebac.”

Izvor: Adam Stošić „Pod nebom Kruševca”

Dragoslava Šaulić rođena je 1926. godine u Požarevcu. Studirala je Pravni fakultet u Beogradu i pisala poeziju i drame. Na konkursu Narodnog pozorišta Kruševac nagrađena je za svoj dramski prvenac, dramu „Jastra”.

J. Aksentijević