Intervju sa Ivanom Jeličićem, direktorom JKP “Rasina”: “Godina projekata za očuvanje životne sredine”

Kako bi se približilo  standardima EU u oblasti očuvanja životne sredine, JKP “Rasina“ je u proteklom periodu, u saradnji sa lokalnom samoupravom, Rasinskim upravnim okrugom, SKGO i međunarodnom organizacijama, krenulo sa rešavanjem nekoliko gorućih problema. –Selektivno odvajanje otpada, otvaranje reciklažnog centra, priprema za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i  izmeštanje lokalne deponije na Slavi, aktivnosti su koje su obeležile minuli jednogodišnji periodu u  bruskom komunalnom preduzeću – rekao  je između ostalog direktor Ivan Jeličić

*Uvođenje EU standarda u oblasti zaštite životne sredine je, rekli bi smo na osnovu vaših aktivnosti, cilj od koga  ne odustajete.

-JKP “ Rasina“ je u službi zaštite životne sredine i njenog uređenja i unapređenja. Trudimo se da to pokažemo i da delu. Pored naših svakodnevnih aktivnosti  koje se  pre svega odnose na održavanje higijene javnih površina, odvoženje smeća, uređenje i održavanje zelenih površina, mi činimo napore da rešimo mnogo veće i značajnije probleme od ovih svakodnevnih, koji zahtevaju ozbiljnije angažovanje, sagledavanje situacije,značajna finansijska sredstva, niz aktivnosti i iznad svega mnogo upornosti da bi došli do željenog cilja.

*Prošle godine se počelo sa selektivnim prikupljanjem otpada. Otvoren je i reciklažni centar. Kako to funkcioniše?

-Selektivno odvajanje otpada je bio prvi korak. U saradnji sa GIZ-om  dobili smo odgovarajući broj kontejnera i kanti, vozilo, opremu za reciklažni centar, sve u  vrednosti oko 100 hiljada evra. Organizovanim sakupljanjem otpada pokrili smo 28 od 58 naseljenih mesta. Tokom godine sakupi se više od 4.000 tona otpada od čega je oko 3.992 tone mešovitog otpada a 8 tona pet ambalaže i kartona. Odvajanjem plastike i kartona smanjen je pritisak na postojeću deponiju na Slavi a istovremeno njihovim baliranjem i prodajom  dobili smo još jedan izvor prihoda. U ovom trenutku, istina, skroman ali verujemo da će građani vremenom shvatiti značaj selektivnog odvajanja otpada i pomoći nam u tom smislu.

*Dva puta ste na poziv SKGO, u svojstvu člana Regionalne grupe za zaštitu i održivo korišćenje akumulacije ]elije, boravili u radnoj poseti Švedskoj. Šta nam možete reći o tim posetama?

– Poseta je organizovana u saradnji sa kolegama  iz švedske asocijacije lokalnih vlasti i regiona u okviru programa „Podrška lokalnim samoupravama na putu ka EU“. Osim mene u delegaciji Brusa bio je i pomoćnik predsednika  Opštine Miloš Azdejković. Tokom posete organizovan je niz sastanaka sa predstavnicima regionalne kompanije “Gestrike Vatten AB“ zadužene za upravljanje komunalnim vodama grada Javle i okoline, sa kojima smo razmenili iskustva i mnogo toga naučili. Ovo je bila druga poseta  u domenu uspostavljanja međuopštinske saradnje na polju prečišćavanja otpadnih voda. U februaru delegacija iz Švedske je boravila u Srbiji i tada smo u Kruševcu potpisali Memorandum o razumevanju na zaštiti i održivom  korišćenju akumulacije Ćelije. Pored opštine Brus tu su Grad Kruševac i opštine Aleksandrovac i Blace. To je bio početak sprovođenja velikih i zahtevnih obaveza koje nas očekuju u cilju zaštite i očuvanja jezera Ćelije. Predstoji nam priprema dokumentacije za izgradnju postrojenja za preradu otpadnih voda  na Rasini u Lepencu koje bi trebalo da počne sa radom 2022.godine.

*Pored regionalnog rešenja otpadnih voda, JKP “Rasina“ je postalo deo regionalne priče i kada je rešenje deponije u pitanju?

-JKP „Rasina“ i opština Brus su se uključile u regionalno  rešenje problema deponije. Krajem juna, zajedno sa pomoćnikom predsednika  Opštine Milošem Azdejkovićem, prisustvovao sam prezentaciji deponije u Beogradu gde su pored nas bili predstavnici resornog ministarstva, Rasinskog i Pčinjskog  okruga, Grada Kruševac, opština Aleksndrovac, Varvarin, Ćićevac… Posle toga je održan još jedan sastanak u Kruševcu. Reč je o projektu sređivanja postojeće i izgradnje nove supermoderne deponije u Srnju na površini od 20 hektara sa reciklažnim centrom i fabrikom biogasa.

Realizaciju projekta vrednog više od 20 miliona evra finansijski bi pomogli Republika Srbija i Nemačka razvojna banka (KFW).Nosilac projekta u Rasinskom okrugu bio bi Grad Kruševac.

Prelaskom na regionalnu deponiju Srnje, nama bi se povećali troškovi, ali dobra strana cele priče je da je projektom predviđeno da lokalna komunalna preduzeća dobiju po dva nova smećara i jednu transfer stanicu. Do početka rada nove deponije mi smo prinuđeni da smeće izvozimo na Slavu.

*Pored pomenutih  problema koji se rešavaju na regionalnom nivou, koji su prioriteti na lokalnom nivou?

-Tu je prioritet vodosnabdevanje Brzeća, odnosno dokaptaža nekoliko bezimenih izvora kako bi se povećala količina na Belom izvoru odakle se selo i turističko naselje napajaju vodom. Izdašnost Belog izvora je od 45 do 50 litara u sekundi. Sa brojem gostiju prethodnih godina to je bilo dovoljno. Međutim, prošle zime smo imali problem. Povećana posećenost je dovela do povećane potrebe koju mi, sa postojećim kapacitetom izvora, nismo mogli u celosti da ispratimo, što je dovelo do problema, posebno u udarnim terminima rano ujutru i popodne  kada su se turisti vraćali sa skijanja. To bi trebalo da bude prioritet ne samo JKP već i opštine u narednom periodu, ali pre svega toga je neophodno rešiti imovinske odnose.

*Zahvaljujući saradnji sa Kancelarijom za upravljanje javnim ulaganjima, JKP“Rasina“ bi uskoro trebalo da počne sa realizacijom još jednog važnog i finansijski vrednog projekta?

-Upravo tako. JKP „Rasina“, zbog starosti vodovoda, ima velike probleme sa gubicima vode u sistemu. Kancelarija je odobrila 1,25 miliona evra za rekonstrukciju i adaptaciju vodovoda na potezu Vignjište-Vlajkovci i automatizaciju podstanica na kojima se sada hlor dodaje ručno. Realizacijom projekta ne samo da ćemo sačuvati značajnu količinu vode koju sada bespovratno gubimo, već ćemo i nivo naših usluga podići na viši nivo i unaprediti poslovanje. Ova investicija je od kapitalnog značaja za Komunalno i opštinu Brus.