In memoriam: dr Milan Savić

Dr Milan Savić (1962-2022), magistar neurologije i dugogodišnji direktor Specijalne bolnice za lečenje cerebrovaskularniih bolesti „Sveti Sava“ u Beogradu preminuo je 21.juna. Detinjstvo i mladost proveo je u Kruševcu gde je završio osnovnu školu i gimnaziju, kojima se u uspomenama i sećanjima sa svojim prijateljima rado vraćao. Čuvajući uspomenu na ovog posebnog čoveka prenosimo govor koji je na sahrani dr Milana Savića održao Jugoslav Cvetković, njegov višegodišnji blizak prijatelj i poslovni saradnik, inače predsednik Udruženja Kruševljana u Beogradu.

Dragi Milane,

Već nekoliko godina unazad, otkako ti je dijagnostikovana teška i neizlečiva bolest, znali smo da će ovaj dan morati da dođe. U isto vreme smo se nadali čudu, priželjkivali da još dugo godina budeš ovde sa nama i među nama, ali, kako je bolest polako napredovala, tako smo pokušavali i da se pripremamo za rastanak. Međutim, svi smo svesni činjenice da čovek nikada ne može da bude spreman za ovakve rastanke od dragih ljudi.

Poslednjih tridesetak godina nas dvojicu su povezivale moderna medicina, za koju si se ti vizionarski zalagao i vrhunska tehnologija, koju sam ja zastupao. Od jedne prosečne bolnice, koja je služila samo za prihvat teških, često beznadežnih pacijenata u terminalnoj fazi bolesti, uspeo si da stvoriš najsavremeniju modernu neurološku klinku, na kojoj i dan danas mogu da nam pozavide velike neurološke klinike koje nešto znače u svetu moderne medicine. Takoše, uveo si napredne i sofisticirane metode dijagnostike i lečenja.

Stručnost i posvećenost poslu koji si beskrajno voleo i u koji si unosio celog sebe bili su samo jedan deo tvoje izuzetne ličnosti. Ako za ikoga može da se kaže da je bio svestran, onda si to ti. Mi koji smo se sa tobom privatno družili, bez ustezanja smo mogli da razgovaramo na bilo koju temu, bilo da je reč o pročitanim knjigama, odgledanim kultnim filmovima, velikim muzičkim legendama, sportskim dešavanjima… Sa tolikom jednostavnošću i lakoćom si nas bogatio i nadahnjivao, gotovo neprimetno oplemenjivao svojim znanjima i saznanjima, a sve to najčešće uz tihe zvuke najlepših džez balada. Muzika je bila neraskidivi deo tebe u tolikoj meri da si jedno vreme sa velikom posvećenošću, a što malo ljudi zna, bio i na poziciji direktora Beogradskog džez festivala.

Sećam se, u nekim intervjuima si spominjao svoju učiteljicu, koja je u tebi začela klicu tog svestranog čoveka kakav si kasnije postao. Kako je ona bila moja majka, dopustio sam sebi da osećam ponos, kao da sam, eto i ja, posredno, učestvovao u tvom uzrastanju i usmeravanju da se izgradiš u tavku ličnost.

Ovih dana, dok prebiram po sećanjima i susretima s tobom, setio sam se kako je jednom prilikom predstavnik firme za prodaju medicinske opreme rekao kako je gubljenje vremena razgovarati o nekakvoj nabavci magneta ili skenera sa tako intelegentnim i načitanim čovekom kakav si bio ti, koji poseduje takvo obrazovanje i znanje, umesto da se povede priča o stvarima koje čine i oplemenjuju život, a o kojima se od tebe moglo toliko naučiti i saznati.
Na poslu si imao svoju drugu porodicu. Gledao si ih kao na svoje, na rođene. Brinuo si se o kolegama, pomagao im kad god se ukaže prilika. Vrata tvoje kancelarije su svima bila uvek otvorena. A ni kolege, ta tvoj druga porodica, nisu te voleli ništa manje. Kada je moja prijateljica pre par godina, u doba korone, došla u bolnicu „Sveti Sava“ da obiđe svog brata koji je tu bio smešten, žena koja je radila na portirnici nije htela da je propusti iako je ona imala propusnicu. Između njih dve je krenula razmena oštrijjih reči, da bi se ubrzo u njihovu komunikaciju umešala jedna medicinska sestra koja se tu zatekla i obratila se mojoj drugarici rečima: „Izvinite, nemojte da zamerite koleginici. Danas je nama svima koji radiomo u bolnici mnogo tužan dan. Danas nam je operisan naš direktor“.

I eto, danas te ispraćamo, beskrajno tužni i sa nekom velikom prazninom u srcima.
Na kraju, dozvolite da se u ime Milanovih najbližih zahvalim svima onima koji su svojim humanitarnim činom pomogli lečenje i produžili Milanu život.