Hristos vaskrse!

U Srbiji pravoslavni vernici slave trodnevni praznik Hristovog vaskrsenja po Julijanskom kalendaru. Uskrs, kao najveći i najradosniji hrišćanski praznik označava pobedu života nad smrću i nadu u večni život. Uskrs je u Kruševcu dočekan ponoćnom litijom koja je krenula od crkve svetog Đorđa ulicama grada i liturgijom na kojoj je pročitana poslanica patrijarha Irineja

Po Julijanskom kalendaru Uskrs obeležavaju pravoslavni hrišćani u šezdesetak zemalja sveta, uključujući i Srbiju. Prethodi mu takozvana strasna sedmica, kao nedelja priprema, a  u okviru koje je i Veliki petak, dan Hristovog stradanja koji se obeležava strogim postom i uzdržavanjem od svakog slavlja.

Na Veliki petak se u pravoslavnim hramovima popodne iznosi plaštanica (platno na kome je prikazano polaganje Hristovo u grob), koju vernici celivaju sve do Uskrsa. Na taj dan se u domovima vernika farbaju jaja, pretežno crvenom bojom koja simbolizuje radost, ali i prolivenu Hristovu krv za spasenje ljudskog roda, a prvo ofarbano jaje čuva se do sledećeg Uskrsa i naziva “čuvarkućom” .

Ljudi se za ovaj praznik pozdravljaju sa „Hristos vaskrse“ i „Vaistinu vaskrse“. Cela nedelja praznika zove se Svetla nedelja.

Uskrs je porodični verski praznik, proslavlja se sa ukućanim i bliskim ljudima, ali poslednjih godine sve češće ovaj praznik koriste i političke partije za svoju promociju u javnim prostorima i na štandovima na kojima građanima dele ofarbana jaja.