„Grad Urfu“ – nova zbirka pesama Srbe Đorđevića

Lirski glas Srbe Đorđevića već četiri i po decenije prisutan u srpskoj poeziji i da je od početka u svom radu imao neku svoju unutrašnju zakonitost, poetiku

U njegovom odnosu prema svetu postoji stalna borba sa vetrenjačama, ali pri tom je žrvanj mleo i njegovo srce. U njegovoj poeziji ima ironije, parodije, cinizma, mitova, legendi, univerzalnih sintagmi, a unosi i nove forme – kaže o Srbinom stvaralaštvu pesnik Ljubiša Đidić.

Kruševački pesnik Srba Đorđević predstavio je svoju najnoviju zbirku pesama „Grad Urfu“. -Promocija je održana u Čitaonici Narodne biblioteke Kruševac U ime organizatora publiku je pozdravila direktorka ove ustanove mr Snežana Nenezić, podsetivši na stvaralački opus autora i portrete književnih kritičara Gordane Vlahović, članice Upravnog odbora UKS i Ljubiše Bate Đidića, istaknutog pesnika nacionalnog ranga. Stihove iz knjige kazivao je Mika Nestorović, srednjoškolski profesor književnosti u penziji.

U recenziji knjige dr Milovan Gočmanac je napisao: – „Njegova poezija nadrealističkog podsvesnog intuicionizma je poezija postnadrealizma ovoga vremena, sa osloncen na altruizam i kosmopolitizam koje izražava kao humanista i rodoljub.

I ova zbirka pesama Srbe Đorđevića, kao novi inovirajući beočug u njegovoj ukupnoj poeziji i značajan doprinos od značaja za ukupni razvoj srpske književnosti, je daroviti suštinski nadrealizam kome se pesnik priklonio u sferi umetničke vrednosti čiste poezije“.

Gordana Vlahović je istakla latentnu emotivnost stvaralaštva Srbe Đorđevića, kao i cilj autora da dosegne „orfejski zlatni glas“ u svom stvaralaštvu. Inspirisan zagonetnim gradom sa zapada Turske – Urfu, u koji su Adam i Eva proterani iz raja i odakle potiče Avram, pesnik se vraća biblijskom prapočetku, kao i onim „izabranima“ koji bi da menjaju svet.

-U svojoj knjizi pesnik meditativno zalazi u sfere prolaznosti, zaborava, tragova godina, neizvesnost budućnost (pri tome ne odričući je se). Prisutan je i sakralni motiv o Božjoj moći i gospodarenju našim životima. Pesnik dotiče i motiv onostranosti tumaranjem po zemlji mrtvih. Demistifikuje istoriju uz ironičnu poentu (o Ramzesu trećem, npr.). Moram pomenuti „Baladu o Maći“, potresnu pesmu o različitosti i nespremnosti da se prihvati različitost i epilošku pesmu „Carstvo nule“ o velikom mitu ciklične obnove.

-Lirski glas Srbe Đorđevića već četiri i po decenije prisutan u srpskoj poeziji i da je od početka u svom radu imao neku svoju unutrašnju zakonitost, poetiku. U njegovom odnosu prema svetu postoji stalna borba sa vetrenjačama, ali pri tom je žrvanj mleo i njegovo srce.

U njegovoj poeziji ima ironije, parodije, cinizma, mitova, legendi, univerzalnih sintagmi, a unosi i nove forme. Iako je književna kritika Srbu Đorđevića prihvatila kao pesnika nadrealizma, njegovo pozno pesništvo se sve više traži u postmodernizmu, u smiraju „umnog melanholika, lucidnog posmatrača i zagovornika kultivisanog iskaza“ (Srba Ignjatović).

Đorđevićeva pesma ima svoju malu narativnu, deskriptivnu formu, stih je slobodan, ritam prati isključivo unutrašnje stanje pesme, bez imalo sklada i uglađenosti, jer je najvažnija u kompoziciji formula koja će razrešiti ideju pesme i tako poetsko narativna filozofema u svojoj umetničkoj košuljici ima svoje jasno simbolično značenje, rekao je na promociji LJubiša Đidić.

Srba Đorđević (73) je po profesiji ekonomista, nekada je radio u „Jugobanci“ Kruševac (danas „Komercijalna banka), po vokaciji pesnik, živi i stvara u svom rodnom gradu Kruševcu i obavlja funkciju predsednika Književnog kluba „Bagdala“. Dobitnik je Vidovdanske plakete Kruševca i priznanja UKS „Blagodarje“ za Savindan 2014. godine.

Zastupljen je u nekoliko antologija srpske poezije, a zatim u Belorusiji i Litvaniji… Do sada je objavio zbirke pesama: „Poljubac zemlje“ (1970), „Lice u travi“ (1974), „Mesec u stolici za ljuljanje“ (1978), „Sjaj Atlantide“ (1982), „Cipele tesne za leve pesme“ (za decu, 1984), „Koža reči“ (1986), „Povratak u budućnost“ (grčko – srpsko izdanje, 1994), „Godine kiselih kiša“(1995), „Gli anni delle pioge aciede“ (Italija, 1996), „Linija prava jednako je kriva (za decu, 1996), „Godы kislotiы dozdeй“(Rusija, 2000), „Pogled zlog oka“ (2000), „Nulta tačka“ (2004), „Pevanje iz kaveza“ (2007), „Stranac u grlu“ (2010) i „Kuća bez krova“ (2013), kao i dramu „Orevuar Pariz“ (1991).

Na kraju promocije prikazani su video klipovi na kojima je snimljena poezija Srbe Đorđevića i muzika legendarne Edit Pjaf, što je publika vrlo lepo primila. U kratkoj besedi autor je podsetio na svoj stih, možda i njegov životni moto: „Kad seješ dušom, žetva će ti biti bogata“ (iz pesme „Svadba u Kani“).

Živomir Milenković