Godinu dana rada Kovid bolnice – Ostaje poslednji bedem koroni

Prve pacijente Kovid bolnica u Kruševcu primila je 21. decembra prošle godine. Za godinu dana kroz nju je prošlo skoro šest hiljada pacijenata. Deo njih je, posle višednevne, u nekim slučajevima i višemesečne borbe, izlečen, a mnogi su, na žalost, preminuli. Tokom proteklih godinu dana mladi lekari, medicinske sestre i tehničari, pomoćno osoblje, ali i oni iskusni,  stekli su teško, ali neprocenjivo životno i profesionalno iskustvo, boreći se svakodnevno protiv epidemije i deleći sa pacijentima i njihovim porodicama potresne trenutke. Napred su ih vodili to što su mnoge uspeli da spasu te saznanje da su svojim radom omogućili da se njihove kolege u drugim zdravstvenim ustanovama bave lečenjem nekovid pacijenata.  

O počecima rada, izazovima organizovanja tercijarne ustanove van sedišta kliničkog centra, borbi sa pikovima i ubrzanim popunjavanjem kapaciteta, obuci mladih medicinara i profesionalnoj i emotivnoj  podršci, koja im je bila potrebna, o teškim i lepim trenucima za portal KruševacGrad govori dr Vladan Cvetanović, koji od početka rukovodi ovom zdravstvenom ustanovom

* Godinu dana je prošlo od otvaranja Kovid bolnice. Kako Vam sada izgleda početak rada?

-To je bio  veliki podruhvat i jednistven po tome što mi formacijski pripadamo Kliničkom centru Niš, a udaljeni smo od njega 85 kilometara.  To je naročito bio veliki izazov zbog organizacije i planiranja.  Deo koji se odnosi na osoblje je možda bio još veći izazov. Skoro 600 mladih lekara, sestara i tehničara, koji su došli bez skoro ikakvog iskustva, trebalo ih je obučiti i čitav sistem staviti u funkciju da, pre svega, pacijenti budu zbrinuti. Osim toga, morali smo da razmišljamo kako proći kroz emotivne trenutke osoblja, jer mnogi od onjih nikada nisu bili u crvenoj zovi pre toga, nisu videli tu vrstu pacijenata. Zaista je bilo teško, bilo je hiljadu različitih stvari o kojima smo morali da razumišljamo u trenutku.

*Kako vidite godinu koja je za Vama?

-U nekoliko rečenica Kovid bolnica danas, posle godinu dana, ima  osoblje koje bih nazvao iskusnim vukovima. Oni su imali ubrzani kurs, ne samo profesionalni već i životni. NJihov posao nije samo da budu pored pacijenta, daju mu lek, jer smo mi u tim trenucima izolacije jedini kotakt sa realnošću. Nije to bila samo profesionalna već i životna edukacija u kojoj su naši radnici morali da čuju, vide, nose, mnogo životnih priča koje su se loše završile. Srećom, videli smo i mnogo lepih i srećnih priča. Imamo pacijente koji nam šalju pisma, zahvalnice, uramljene stvari, zahvaljuju celoj bolnici. Profesionalno su danas svi ti ljudi porasli, stasali, naučili mnogo novih stvari. Ponosan sam na sve ljude koji ovde rade, koji su dali svoj ljudski i profesionalni maksimum, govorim o svom osoblju, ne samo medicinskom, jer bez higijeničara, bez domara, bez ljudi koji održavaju gasnu stanicu, kotlarnicu, bolnica ne može da funkcioniše. U ovom velikom sistemu svako je bitan.

* U početku su u Kovid bolnicu dolazili iskusni lekari i medicinske sestre iz Niša. Kakva je sada situacija, koliko je ljudi angažovano?

-Kada govorimo o doktorima specijalistima koji dolaze iz Kliničkog centra Niš i drugih bolnica iz okruženja, koje gravitiraju ka nama, nije se mnogo promenilo, oni i dalje dolaze, u zavisnosti od toga koji broj pacijenata imamo. To je konstantna podrška jer mladi lekari ne mogu da budu samostalni u radu, dok nisu specijalisti. Svi su mnogo napredovali, ali moramo da zadržimo određene postulate. Mi stalno imamo specijaliste u  crvenoj zoni, jer samo oni mogu da donesu odluke koje se odnose na terapiju, kiseoničnu potporu. Veliku podršku smo imali što se tiče srednjeg kadra, a nju smo sada sveli na minimum, imamo nekolicinu iskusnijih kolega koji dolaze sa strane. Broj osoblja koji dolazi zavisi od broja pacijenata.

* Koliko radnika danas zapošljava Kovid bolnica?

-Ukupno imamo više od 700 radnika, oko 460 medicinskih sestara i tehničara, 130 lekara, oko 130 nemedincinskih radnika. To su stalno zaposleni, a tome treba dodati lekare specijaliste i srednji kadar koji dolazili iz Kliničkog centra i bolnica iz okruženja.

* Kada je bila najteža situacija? Kada ste imali najviše, a kada najmanje pacijenata?

-Karakteristična su dva pika koja smo imali, prošlog marta i aprila, posle tog incijalnog početka, a potom ovaj sadašnji pik. Tokom leta smo imali pad broja pacijenata, malo relaksiranije za sve, a onda avgust koji nas je donekle iznenadio jer smo takav rast očekivali krajem tog meseca, a on se desio sredinom. Vrlo brzo smo imali 50 do 60 odsto popunjenosti i ubrzano se peli ka punom kapacitetu. Od sredine avgusta mi smo u piku, ali je danas situacija znatno bolja nego što je bila pre mesec dana. Sada smo na oko 170 pacijenata, odnosno oko 30 do 40 odsto kapaciteta, u zavisnosti od broja prijema i otpusta. Ovaj pik je za celu bolnicu bio najizazovniji jer smo imali brzi i stalan prliv, veliki broj teških, najtežih pacijenata.

* Koliko je bilo najviše pacijenata?

-Najviše je bilo 460 pacijenata u bolnici, to je optimum za funkcionisanje. Kada bi primili 500 pacijenata tada bi došli u situaciju da moramo nekoga da otpuštamo ranije nego što bi trebalo. Uspeli smo da držimo broj na tom optimumu, kao rezervu, ako nekome treba da hitno prebaci pacijenta kod nas. Taj broj je bio krajem septembra. Imali smo po više od 50 prijema u danu, u ovom zadnjem talasu, to je najveći dnevni broj prijema. Kroz bolnicu je do sredine decembra prošlo oko 5.800 pacijenata, a kompletne brojeve, među kojima je i broj preminulih, pripremaju epidemiolozi iz bolnice, pravimo analizu baš za godinu dana rada.

* Kakvi su planovi za ovu bolnicu, šta će biti kada prođe epidemija korone?

-Mi smo zadnji bedem korone, to je puni potencijal specijalizovanih kovid bolnica u Kruševcu, Batajnici i Novom Sadu. One treba da budu bedem koji će zaštititi nekovid pacijente, da se zdravstveni sistem vrati adekvatnom lečenju tih pacijenata, to je krajnji cilj postojanja ovakvih bolnica. Nije u pitanju samo broj pacijenata već i kvalitet njihovog zbrinjavanja, ove ustanove su građevinski i organizaciono prilagođene lečenju kovid pacijenata.

* Kruševljani su se nadali da će Kovid bolnica nakon završetka epidemije biti pretvorena u manji klinički centar, ustanovu tercijarne zaštite?

-To su sve otvorena pitanja, šta će biti kada se završi, a završiće se jednog dana. Iskreno, letos je ličilo da će biti tako, razmišljali smo šta ćemo dalje, imamo veliki broj osoblja. Međutim, desio se novi pik. Opcije su otvorene, što se tiče prenamene ove bolnice, ali se, na žalost, još uvek ne vidi kraj epidemije.

* Kada vam je bilo najteže kao lekaru i  čoveku, a kada kao menadžeru?

-Kao lekaru su mi najteži bili trenuci kada smo gubili mlade pacijente, bilo je pacijenata koji su bili po 50 dana na intenzivnoj nezi, a na kraju smo ih izgubili. Kao nekome ko vodi bolnicu najteže situacije su mi bile na početku rada bolnice i sada, sredinom avgusta kada je počeo ovaj pik, jer je malo uspeo da nas iznenadi, a trebalo je brzo pokrenuti sistem, vratiti ga u optimum funkcionisanja.

*Šta, na osnovu skoro dvogodišnjeg iskustva u borbi protiv korone, poručujete građanima?

-Vakcinacija je jedini način da se vratimo našim normalnim životima, da završimo sa kovdiom, da ne pričamo više o kovidu. Opet smo zastali sa vakcinacijom, a sada je tajming ponovo, jer je veliki broj onih koji su bili zaraženi sada u tom vremenskom okviru u kome mogu da se vakcinišu. Apelujem na mlađu populaciju jer su nam, u tom uzrastu rezultati vakcinacije veoma loši.

Među hospitalizovanima u našoj bolnici je između 10 i 20 odsto vakcinisanih. Ima i onih koji su bili vakcnisani, a preminuli su. Reč je o pacijentima starije životne dobii koji su, osim kovida, imali mnoštvo drugih komorbiditeta, odnosno oslabljen imunitet. Takođe, oni koji su vakcinisani, mlađi su, bez drugih oboljenja, a njihovo stanje je zahtevalo hospitalizaciju, uspevali su da se izbore. Dakle, vakcinacija,  vakcinacija  i jedino vakcinacija!

______________________________________________________________________

Psihološka podrška za medicinare i pacijente

-Mnogo je izazova, pogotovu u uslovima kada radite sa najtežim pacijentima koji se bore za kiseonik, za život. Zbog toga smo pre šest meseci zaposlili psihologa koji je podrška zaposlenima, jer ljudi „izgore“ u ovakvi situacijama. Zaposlenima je to zaista potrebno, puno je mladih koji svakodnevno gledaju teške slike.  Na to se nadovezala i podrška koju je naš psiholog počeo da pruža pacijentima, kojima inače podršku pružaju svi zaposleni u crvenoj zoni. Imamo, takođe, neuropsihijatra, koji dolazi po potrebi, dakle to je sistemska podrška. Imali smo pacijente koji su po više od tri meseca proveli ovde, izolovani od svoje porodice, to su stvarno teške priče…

________________________________________________________________________

Podsećanje

Izgradnja Kovid bolnice u Kruševcu počela je 10. avgusta 2020. godine. Prve pacijente bolnica je primila četiri meseca kasnije, a napravljena je na lokaciji nekadašnje kasarne Rasina. Opremljena je respiratorima, hajflou aparatima, ima najsavremeniji skener, veliki broj pokretnih rendgen aparata, stabilni rendgen, najsavremeniju laboratoriju, aparate za dijalizu, opremu za urgentnu gastroskopiju, angio salu, dve operacione sale, odnosno opremljena je za zbrinjavanje svih hitnih stanja.