Gledaj da te vide!

Upotreba bicikla u svakodnevnom životu stanovnika Republike Srbije, pa i na teritoriji cele Republike Srbije je u porastu. Na kraćim relacijama, upotreba bicikla skraćuje vreme putovanja, a zbog lakoće parkiranja bicikl ima i dodatnu pogodnost. Pravilna upotreba bicikla i svetloodbojnog prsluka u noćnim uslovima i uslovima smanjene vidljivosti je naročito bitna kako bi se broj nezgoda u kojima učestvuju vozači bicikala smanjio.

Važan faktor koji doprinosi nastanku saobraćajnih nezgoda je loša uočljivost. U zavisnosti od doba dana (da li je dan ili noć), različita je i ugroženost učesnika u saobraćaju. Naime, u noćnim uslovima vozač automobila će pre uočiti pešaka u tamnoj odeći nego biciklistu u istoj takvoj odeći.

U uslovima smanjene vidljivosti i noću, događa se više saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima, nego danju. Noću se dogodi skoro trećina saobraćajnih nezgoda sa teško povređenim licima. Takođe, više saobraćajnih nezgoda se događa u sumrak nego u svitanje zbog većeg broja biciklista u kasnim poslepodnevnim satima, odnosno ranim večernjim satima.

Jedna od najugroženijih kategorija učesnika u saobraćaju su vozači bicikala. U 2023. godini je poginulo 46 biciklista, što čini 9% od ukupnog broja poginulih lica, dok je u 2022. poginulo 37 biciklista, što znači da je došlo do povećanja za oko 24%. Drugim rečima, u proseku, godišnje u Srbiji život izgubi nešto manje od 50 biciklista i bude povređeno oko 1.400 biciklista. Ovi podaci dobijaju na težini kada znamo da su biciklisti procentualno najmanje zastupljeni u saobraćaju.

Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization) proglasila je pešake, bicikliste, vozače i putnike na motociklima i mopedima ranjivim kategorijama učesnika u saobraćaju, s obzirom na povećanu verovatnoću da budu teško povređeni ukoliko dođe do saobraćajne nezgode, u odnosu na vozače i putnike u putničkim automobilima, autobusima, teretnim vozilima i drugim kategorijama motornih vozila. Dakle, ranjivi učesnici u saobraćaju čine 44% poginulih lica u saobraćaju u Republici Srbiji.

Biciklisti u najvećem broju stradaju od maja do oktobra i zato je Agencija za bezbednost saobraćaja Republike Srbije, u saradnji sa Olimpijskim komitetom Srbije, DDOR osiguranjem i EKO Serbia, pokrenula kampanju posvećenu bezbednosti biciklista u Srbiji, čiji je slogan „Gledaj da te vide, vozi se biciklom“.

Prema podacima iz 2023. godine, u Republici Srbiji procenat upotrebe zaštitne kacige od strane biciklista je svega 15,7%, odnosno 84,3% biciklista ne koristi kacigu (na uzorku većem od 5.500 biciklista), dok je taj procenat u 2021. godine iznosio 3,7%. Najveći procenat upotrebe je evidentiran u beogradskim opštinama. Samo u poslednje tri godine značajno je povećana upotreba kaciga kod biciklista, čemu su doprinele dosadašnje kampanje posvećene većoj bezbednosti biciklista.

Kada posmatramo način na koji su nastradali biciklisti u saobraćajnim nezgodama, uočava se da u najvećem broju slučajeva (65%) biciklisti poginu tako što ih vozilo “sustigne“. Najveći broj biciklista pogine u vreme sumraka i prvog mraka, od 16 do 21 časova. U većem broju zadobijaju smrtne posledice na državnim putevima, gde su i veće dozvoljene brzine kretanja vozila, dok lakše i teže povrede češće dolaze u naselju, tj. u nezgodama koje se događaju na ulicama u naselju.

Agencija za bezbednost saobraćaja Republike Srbije apeluje na bicikliste da se, u cilju povećanja svoje i bezbednosti ostalih učesnika u saobraćaju, pridržavaju sledećih saveta i preporuka:

 Zakopčana zaštitna kaciga na glavi, u slučaju pada sa bicikla, može vam spasiti život ili vas zaštititi od povreda glave.
 Vozite ispravan bicikl koji vam po svojim dimenzijama i drugim karakteristikama odgovara. Ručice na upravljaču treba da su čvrste i pravilno podešene.
 Sedište treba biti podešeno na odgovarajuću visinu tako da stopala obe noge budu u stanju da dodirnu zemlju (odnosi se na mlađe i neiskusne bicikliste), ili kada vozač sedi na biciklu koleno mora biti ispravljeno u situaciji kada je stopalo jedne noge na pedali u najnižem položaju.
 Kočnice moraju da budu ispravne. Pneumatici na točkovima bicikla treba da budu napumpani pod odgovarajućim pritiskom.
 Svetla (belo svetlo na prednjoj i crveno na zadnjoj strani bicikla) moraju biti ispravna i postavljena na odgovarajuće položaje.
 Zvonce ili sirena moraju biti ispravni.
 Kada prelazite preko kolovoza, trudite se da se ponašate kao da ste pešak. Pogledajte pažljivo levo, desno, levo. Kada procenite da je bezbedno započnite prelazak kolovoza, gurajući bicikl pored sebe.
 Koristite ručne signale da upozorite druge učesnike u saobraćaju i/ili im date obaveštenje o nameri koju želite uraditi (skretanje, promena položaja na kolovozu i sl.). Proveri, gledaj i signaliziraj pre nego što napraviš neki manevar.
 U noćnim uslovima i kada je smanjena vidljivost, osim što bicikl mora biti osvetljen, nosite na sebi obučenu svetlu odeću i odeću sa retroreflektujućim materijalima.
 Kada vozite bicikl kolovozom, krećite se u širini od najviše jedan metar od desne ivice kolovoza, ali ne uz sam ivičnjak. Ukoliko se udaljite na bezbedno i dozvoljeno rastojanje od ivičnjaka bićete uočljiviji za vozače motornih vozila i izbećićete slivnike, poklopce od kanalizacije i različiti otpadni materijal koji se može naći uz samu ivicu kolovoza.
 Brzinu kretanja bicikla prilagodi tako da uvek možeš da usporiš ili se zaustaviš na vreme.
 Kada voziš ne koristi mobilni telefon.
 Poštujte saobraćajnu signalizaciju i pravila saobraćaja.
 Budi svestan saobraćaja oko sebe i budi spreman da reaguješ u slučaju potrebe.