Gde su i šta rade: Zvonko Petrović, bivši igrač i trener FK „Napredak“

I danas sanjam fudbal – izmedju ostalog kaže za KruševacGrad Zvonko Petrović (60) bivši igrač Napretka i trener ovog kluba, koji je počeo karijeru u najpopularnijem timu iz Kruševca 1974. godine

Ostao je u crveno-belom dresu sve do 1986. godine, a u međuvremenu je igrao i za Pelister i Šumarice zajedno sa Slobodanom Filipovićem Rusom, Milunom Sakićem, a trener je bio Vladimir Milosavljević koji nije više sa nama.

-Bili su to lepi fudbalski dani i uživao sam u dresu Napretka. Družili smo se na terenu, ali i uvek kada je bilo vremena van terena. Imao sam ulogu štopera i smatram da sam uspešno obavljao taj posao. Uostalo o tome govori i moj prelazak u Pelister u kome sam proveo tri godine, ali i kasniji odlazak u Švedsku. Kao odbrambeni igrač postigao sam više od 10 golova, što je značajno kada je u pitanju mestu na kome sam nastupa za svoj Napredak. Svi smo bili jedinstveni i druženje nikada nije manjkalo, a u tome je i tajna našeg uspeha u fudbalskoj karijeri – priča Zvonko Petrović.

Za Petrovića je važilo pravilo da lopta može da prođe prema golu njegovog tima, ali ne i igrač. Nije bio grub, ali je na sebi svojstven način vešto zaustavljao rivale.

-U mladosti čovek mnogo više može nego kada dođe u stare dane. Tako je i u mom slučaju. Trudio sam se i imao prilike da učim od dobrih trenera, pa je i to jedan od razloga što mi je bilo lepo u Napretku. Prelazak u Pelister sam iskoristio, poštujući mišljenje ljudi ovog kluba da sam im potreban i nisam se prevario i popustio u igri, a nisam ni obrukao svoj bivši klub.Boravak u Švedskoj, koja je bila kolonija srpskih igrača, ostao mi je u lepom sećanju – ističe naš sagovornik.

Zvonko Petrović je bio i trener FK „Napredak“. Počeo je u Car Lazaru, a okončao trenersku karijeru u klubu u kome je ponikao kao pionir.

-Sve je dobro kada napravite uspešan potez u fudbalu i kada aplaudiraju sa tribina. Međutim, u trenerskom pozivu doživeo sam smenu posle poraza Napretka u Mladenovcu. Nama je trebala pobeda za viši rang, a praksa je, razume se, da je trener uvek spreman za neuspeh sa koferom u ruci. Meni to nije smetalo, jer sam morao da se pomirim sa činjenicom da nismo uspeli da obezbedimo viši rang- objašnjava Zvonko Petrović.

-Posle prestanka igračke i trenerske karijere prionuo sam na porodični biznis. Imam farmu  nosilja i pilića. Doduše, pridružio mi se i sin Vladimir koji je bio priključen prvom timu Napretka, a posle moje smene i sam je morao da napusti klub. Sada je na poslovima na farmi. Sarađujemo dobro i dobro nam ide kao i u fudbalu. Priznajem i dan danas da ponekad sanjam fudbal, ali to je neminovnost jer kad provedete toliko godina u najpopularnijoj sporednoj stvari na svetu, onda vam se tako nešto i dešava. U svakom pogledu sam srećan zbog svog učinka kao igrač, nisam nikada obrukao one koji su mi ukazivali poverenje – zaključuje priču Zvonko Petrović.

Za ovog šezdesetogodišnjaka fudbalska igra je sada samo prošlost, a sve pažnja je poklonjena sinu  Vladimiru koji je uspeo da ga nasledi u privatnom biznisu koji nema dodirnih tačaka sa fudbalskom igrom.

Lj.Marković