Evropa u mom dvorištu II

SISTEM

Piše: Nenad Krstić

Mnogo volim kada naši ljudi, koji žive u inostranstvu, dodju u zavičaj na odmor pa ne mogu da se načude kako je ovde te ovako, te onako, pa kada počnu da pričaju kako je tamo sve sredjeno, kako sve funkcioniše, poštuju se zakoni, propisi I raznorazna pravila…kao da nisu nikada živeli ovde. Što je najgore, uglavnom su i u pravu. Naši ljudi su izvesno sposobni da se veoma brzo prilagode, pokažu i dokažu u uredjenim sistemima, kakvi su u evropskim zemljama uglavnom

Kažu da ni ti evropljani nisu baš rodjeni takvi ali da su dobro naučili da ako ne urade nešto kako je propisano, sledi kazna. U evropskim zemljama zakoni moraju da se poštuju a porezi da se plaćaju. Njihova deca se još od malih nogu uče da imaju domaćinski odnos prema državi jer ona brine o svom stanovništvu, omogućuje im pre svega zaštitu i sigurnost, dobro školovanje i lečenje, plus sve ostalo što život u njima čini privlačnim drugima, na primer – nama.

Ovde stvari stoje potpuno drugačije – kada se neki zakon donese, prvo se traži “rupa“ u zakonu i način da se nekažnjeno zaobidju odredbe koje ne odgovaraju. Propise poštujemo samo kada nam zapreti neka kazna. Poreze ne volimo da plaćamo jer njima upravljaju oni u čije poštenje i stručnost nemamo poverenje. Masovna je pojava da gradjani zakidaju i pljačkaju državu koja im, sa druge strane, ne ostaje dužna već otima bez izvinjenja i tako se vrtimo u krug, pa ko koga zzzzz.

Možda svi ovi pregovori sa Evropskom unijom o raznim poglavljima budu uzaludni i besmisleni ukoliko ne shvatimo da moramo svi da počnemo da se menjamo – kako mi kao pojednici, tako i ceo sistem, odnosno naša država. Za sada to deluje kao utopija ali ne treba da zaboravimo da smo kao narod sposobni za velika dela, ukoliko smo pravilno vodjeni I usmereni. Ako hoćemo da živimo bolje moramo da krenemo od sebe, da menjamo naš mentalitet a ne da za svoju sudbinu doveka krivimo druge koji su nam, naravno, uvek i za sve krivi.