Edukacija novinara o pravima pacijenata i osiguranih lica

„Podizanje stručnih kapaciteta lokalnih medija u izveštavanju o kršenjima prava pacijenata i zdravstvenih osiguranika“, naziv je  seminara koji su za novinare lokalnih redakcija sa područja uže Srbije, organizovale novine „Grad“. Polaznici seminara na Jastrepcu , njih petnaest, imali su prilike da se bliže upoznaju sa pravima pacijenata i osiguranih lica i najčešćim kršenjima tih prava, te sa preporukama o pravilnom izveštavanju medija na temu zdravstva koje je Ministarstvo zdravlja izradilo u saradnji sa novinarskim udruženjima

Pravo na zdravlje i adekvatnu zdravstvenu zaštitu jedno je od osnovnih ljudskih prava koje je definisano i zakonima o zdravstvenoj zaštiti i zdravstvenom osiguranju republike Srbije, ali smo u stvarnosti sve češće suočeni sa kršenjem tih prava, te nije preterano reći da su ove ciljne grupe među trenutno najugroženijim, posebno ako se ima u vidu da posledice kršenja tih prava mogu biti fatalne. O ovome, kao i pravima i dužnostima pacijenata, regulisanim Zakonom, te najčešćim kršenjima tih prava, učesnicima seminara govorila je novinarka Danijela Pavlović.

Kršenje prava pacijenata – istine i zablude

– Ministarstvo zdravlja je 2007. godina pokrenulo medijsku kampanju za informisanje stručne i široke javnosti, o pravima pacijenata. Jedanaest godina kasnije, međutim, veliki broj građana i dalje ne poznaje Zakon koji štiti pacijente, a njegovo poštovanje  od strane medicinskih radnika je polovično. Istovremeno, i izveštavanje medija o ovom pitanju je sporadnično i najčešće je usmereno na incidentne slučajeve i afere, bez sistematičnog pristupa temi –  kazala je ona, dodaući da je zato i vrlo važno da se ojačaju kapaciteti novinara lokalnih medija,  kroz sticanje više znanja i veština o pravima korisnika zdravstvenih usluga, zakonskoj regulativi, te najčešćim oblicima kršenja prava i načinu na koji bi mediji trebalo o tome da izveštavaju.

Govoreći o Zakonu koji je usvojen 2013. godine i koji je doneo izvesne novine  odnosu na ranije odredbe Zakona o zdravtsvenoj zaštiti, podsetila je na 19 osnovnih prava  ali i na dužnosti pacijenata koje taj zakon propisuje, te na uvođenje novog mehanizma zaštite na lokalnom novou, a to je  zaštitnik prava pacijenata kome građani u slučaju kršenja tih prava mogu da se obrate za pomoć.

Novinari su imali prilike da razmene iskustva kada su u pitanju kršenja prava pacijenata, a zajednički zaključak je da se gotovo u svim lokalnim zajednicama iz kojih su bili učesnici seminara, pacijenti žale na iste  oblike povrede prava: dugo čekanje na pregled, loš kvalitet zdravstvene zaštite, te neljubazno ponašanje i nekorektno postupanje zdravstenih radnika na prijemu, posebno prilikom traženja određenih informacije. Takođe, učesnici su se saglasili i da su kršenja tih prava najzastupljenija na sekundarnom novou zdravstvene zaštite, približno isto i na primarnom, u manjoj meri i u privatnoj praksi, posebno kod stomatoloških usluga.

Na seminaru je bilo reči i o Integrisanom zdravstveno  informacionom sistemu i problemima sa kojima se i lekari i pacijenti susreću kada je ovaj način zakazivanja pregleda u pitanju, a ono što je posebno interesovalo polaznike seminara je zakazivanje pregleda preko Nacionalnog kol centra, što je u Srbiji zaživelo  2016.godine.

– Građani se često obraćaju medijima za pomoć, zbog nemogućnosti da zakažu  pregled ili dijagnostičku proceduru. Ono što je važno da mi kao novinari znamo je da zakazivanje pregleda preko Nacionalnog kol centra nije jedini put do izabranog lekara. Zakazivanje preko kol centra nije zakonska obaveza već preporuka Ministarstva, zakon ne prepoznaje ovakav način zakazivanja pregleda kao jedini, odnosno, pacijent ima pravo da  zakaže lično, dolaskom u zdravstvenu ustanovu ali i telefonom, pozivanjem timske sestre. Međutim, u praksi to ne funkciniše i na nama je da stalno podsećamo javnost na tu činjenicu – kazala je Pavlović.

Polaznici seminara upoznali su se i sa preporukama za pravilno izveštavanje o temama iz oblasti zdravstva koje je Ministarstvo zdravlja izradilo u saradnji sa udruženjima novinara, gde je poseban akcenat stavljen na izbegavanje senzacionalizma kada je reč o izveštavanju o epidemijama, te o nestašicama  pojedinih lekova na tržitu ili promeni u režimu izdavanja leka… Preporuke postoje i kada je reč o korišćenju stručno medicinskih formulacija u novinarskim tekstovima, kao i kada je reč o zaštiti privatnosti osoba o kojima se izveštava. Sa posebnim akcentom govorilo se o edukativnoj ulozi medija u oblasti zdravlja, a bilo je reči i o rečniku  koji bi trebalo da se koristi prilikom izveštavanja o određenim bolestima ili osobama koje su zbog svojih bolesti često žrtve stigme i diskriminacije.

O radu zaštitnika prava osiguranih lica

O pravima osiguranih lica i najčešćim kršenjima tih prava, te razlici između  nadležnosti zaštitnika prava osiguranih lica i savetnika za prava pacijenata, govorila je Živka Jelić, zaštitnica prava osiguranih lica. Objasnila je da je savetnik za prava pacijenata zadužen isključivo za povredu prava iz oblasti zdravstvene zaštite, dok se nadležnosti zaštitnika prava osiguranika odnose na prava iz oblasti zdravstvenog osiguranja, gde spadaju liste čekanja, participacija, troškovi lečenja, prekid bolovanja, zakazivanje specijalističkih pregleda….

– Često se dešava da se građani ali i zdravstveni radnici obrate zaštitniku, odnosno, savetniku za nešto za šta on nije nadležan. Najčešće nedoumice javljaju se u vezi sa tim ko je nadležan da reaguje ukoliko osiguranik, odnosno, pacijent, nije u mogućnosti da zakaže neki pregled ili je nezadovoljan kvalitetom pružene usluge, kao i u vezi sa primenom IZIS-a ili ZUS-a, projekata Ministarstva zdravlja koji su implementirani u ustanovama primarnog, sekundarnog i tercijalnog novoa zdravstvene zaštite – kazala je Jelićka.

Ona je novinare upoznala sa najčešćim problemima sa kojima se susreću osigurana lica na području kruševačke opštine, te načinima za rešavanje tih problema, ukoliko za to postoji zakonska osnova.

– Najčešće su to problemi u nemogućnosti zakazivanja zbog malog broja objavljenih termina i brze popunjenosti istih, a pacijenti se zaštitniku obraćaju i zbog nedoumice šta je čija obaveza zakazivanja, naročito dijagnostičkih procedura na sekundarnom novou, po predlogu lekara specijaliste kod koga je lice upućeno do strane izabranog lekara, u smislu da li tu uslugu treba da zakaže lekar specijalista ili izabrani lekar– kaže Jelićka, dodajući da osigurana lica imaju pravo da podnesu prijavu o povredi prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja, da im se može pružiti pomoć u ostvarivanju tih prava, te da se o svojim pravima mogu raspitivati ali i iznositi određene primedbe i predloge.

Odgovarajući na pitanje novinara da li izveštaji i preporuke lekara u privatnoj praksi imaju istu težinu, Jelićka je kazala da Zakonom o zdravstvenom osiguranju i aktima RFZO nije ograničena primena specijalističkih izveštaja i druge medicinske dokumentacije izdate od lekara specijaliste iz privatnih ordinacija, te da se u postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja,  ti izveštaji podjednako cene kao i izveštaji lekara specijalista iz zdravstvenih ustanova iz Plana mreže.

Jelićka se osvrnula i na liste zakazivanja i liste čekanja, što često zbunjuje kako pacijente, tako i novinare koji o tome izveštavaju. Istakla je da RFZO ne finasira sve usluge u zdravstvu, te da se tačno zna koji se pregledi i procedure moraju obaviti u propisanom roku, odnosno, šta je na listi zakazivanja, a šta na listi čekanja koja nije oročena.

Objasnila je da se prvi specijalistički pregled mora obaviti u roku od 30 dana, te da ukoliko se taj rok ne ispoštuje, osiguranik ima pravo da obavi pregled u privatnoj ordinaciji i uz potvrdu zdravstvene ustanove da nije bila u mogućnosti da obavi pregled u zakonom propisanom roku, ima pravo i na refundaciju tih troškova. S druge strane, za magnetnu rezonancu se prave liste čekanja i ne postoje rokovi od 30 dana, izuzev u slučaju hitnosti, za bolničke pacijente. Za skener, liste čekanja prave za snimanje glave i kičme, dok je sve ostalo na listi zakazivanja.  

Zaštitnica prava osiguranih lica  pozvala je novinare da se za sve nedoumice obrate  nadležnim zdravstvenim ustanovama, resornom ministarstvu  ili zaštitnicima prava osiguranih lica i pacijenata u svojim lokalnim zajednicama jer se, kako je kazala,  dešava da pacijenti i osiguranici prijavljuju povrede prava i onde gde za to nema zakonskih osnova.

Uloga medija na primeru obolelih od dijabetesa

O pravima pacijenata i osiguranika na primeru obolelih od dijabetesa, govorila je Latinka Milojević, predsednica Udruženja dijabetičara Kruševac. Uz podsećanje da je u Srbiji oko 700.000 osoba obolelo od dijabetesa, te da ih je oko 770.000 sa predijabetesom, Milojevićka je novinare upoznala i sa tipovima dijabetesa, simtomima ove bolesti i načinima za njeno brzo prihvatanje, gde je kao jednu od bitnih stvari naveli i veću zastupljenost ovih tema  u medijima.

Ona je u svom  izlaganju govorila i o načinima uspostavljanja kontrole nad ovom bolešću, sa posebnim akcentom na zdrave  stilove života koji su od vitalnoj značaja za obolele od dijabetesa, te vezi između šećerne i kardiovaskularnih bolesti.

Smatrajući važnim kada je reč o izveštavanju  novinara o dijabetesu, navela je informisanje stanovništva  o Pravilniku o pomagalima koji je izmenjen u martu prošle godine, naročito  o pravima na trake za sve insulin zavisne koja se teško ostvaruju posebno u malim sredinama gde pacijenti teže stižu do endokrinologa, a imaju  i problema oko nerešenog zdravstvenog osiguranja.

Istakla je da je pored osnovne podele šećerne bolesti na tip 1 i tip 2, veoma važno objasniti i simtome za LADA i BRITTLE , te da je od velike koristi i stalno podsećanje insulin zavisnih pacijenata na njihovo pravo na banjsko lečenje i edukacije jer je to, kako je kazala, najbolji način da pacijent pored terapije shvati i značaj pravilne ishrane i fizičke aktivnosti za dobru regulaciju šećera.

Prema rečima Milojevićke, za obolele od dijabetesa važno je da budu upoznati sa svim novinama u lečenju šećerne bolesti. Ona je naglasila da su za obolelu decu i njihove roditelje, posebno  važni senzori, ajport, insulinska pumpa, te svi proizvodi na bazi dekstoze za brzo podizanje šećera.

Uz predstavljanje  ključnih problema sa kojima se suočavaju dijabetičari u svakodnevnom životu, Milojevićka je  pozvala učesnike seminara da kroz svoja izveštavanja o dijabetesu daju doprinos u sprečavanju diskriminacije ,  kako kod dece u vrtićima i školama tako i kod odraslih prilikom zapošljavanja. Istakla je na kraju da bi velika pomoć i podrška za sve obolele bio KLUB 50, gde bi članovi bili sve osobe sa 50 i više godina insulinske terapije.

Studijska poseta Ribarskoj Banji

Novinari, učesnici trodnevnog  seminara, kazali su da su od predavači imali prilike da dobiju korisne informacije, te da su ih  animirali da pokrenu neke nove teme koje se odnose na prava pacijenata i osiguranih lica. U okviru seminara organizovana je i poseta Specijalnoj bolnici Ribarska Banja, a domaćini u Banji su im pokazali kako sadržaje vezane za oporavak pacijenata nakon povreda, moždanog udara i drugih okolnosti koje su im oštetile motoričke aktivnosti, tako i ostale sadržaje koje Banja poseduje a koji su u funkciji zdravog i aktivnog odmora.

Pored edukativnog dela zadovoljstvo im je predstavljao i boravak na planini, u ugodnom smeštaju u hotelu Lake resort Jastrebac, sa pogledom na jezero i gustu šumu. U završnici druženja, organizovana je svečana večera, uz dobro raspoloženje koje, naravno, ide uz dobru muziku, a za taj “programski” deo seminara bio je zadužen legendarni kruševački muzičar Miodrag Simić Simke.

Projekat „Podizanje stručnih kapaciteta lokalnih medija u izveštavanju o kršenjima prava pacijenata i zdravstvenih osiguranika”, novine GRAD su realizovale u saradnji sa Ministarstvom kulture i javnog informisawa. Projekat je imao za cilj da ojača stručne kapacitete novinara lokalnih medija u Srbiji. Znanje koje su novinari stekli tokom trodnevnog seminara, kao i ostvareni kontakti sa ekspertima, te razmena iskustava sa  kolegama, podržavajuće je za dalji rad učesnika seminara na izveštavanju o pravima pacijenata i zdravstvenih osiguranika i funkcionisanju zdravstvenog sistema u celini.

D.P.