Dušan Šokorac, direktor SB Ribarska Banja: “Savremeno smo  lečilište i moderan turistički centar”

– Osnovna delatnost Specijalne bolnice “Ribarska Banja” bila je i biće rehabilitacija, dok velnes i spa ostaju prateći sadržaji. Dugoročno gledano, to je dobar model poslovanja, jer stanovništvo sve više na globalnom nivou stari, pa je potreba za lečenjem i preventivom i sve veća. Istovremeno, ulagaćemo i u  turizam i trudićemo se da nam svi pacijenti budu korisnici velnesa, a da nam nijedan korisnik velnesa ne bude pacijent – kaže za kruševacgrad direktor SB “Ribarska Banja”, Dušan Šokorac 

*Specijalna bolnica „Ribarska Banja“ je među  ovogodišnjim dobitnicima nagrada koje Privredne komore Srbije dodeljuje  ustanovama i pojedincima, za ostvarene rezultate tokom poslovne godine , te doprinos razvoju i unapređenju srpske privrede i njenoj prepoznatljivosti u inostranstvu. Čime ste zaslužili ovo priznanje? 

– Inicijativa je krenula od Regionalne privredne komore, koja je prepoznala naše dobre  poslovne rezultate i pre svega naše nastojanje da budemo i savremeno lečilište i moderan turistički centar. Uz rekordan broj posetilaca, 150.000 noćenja do sada,  godinu koja je krunisana vrednom nagradom svakako je obeležilo i otvaranje „Samara“ , sportskog kompleksa sa teniskim i terenima za odbojku i akva parkom sa bazenima sa termalnom vodom, u čiju je izgradnju  uloženo blizu 100 miliona dinara ( sa PDV-om), iz sopstvenih sredstava. 

* Otvaranju „Samara“ prisustvovao je i ministar Rasim Ljajić i ocenio da je  srpski turizam dobio odličan objekat, a Ribarska Banja pokazala kako se ostvarena dobit ulaže u razvoj i infrastrukturu. Kako se pokazala ova investicija?

– Objekat  je sadržaj banje a ne ustanove  i jeste odličan, ima teniski i teren za odbojku, mini zabavni park za decu, tri toboganska bazena, dva za odrasle i jedan za decu, kafe bar, renta bajk… Kada smo pre tri godine otpočeli  sa realizacijom ovog projekta, cilj nam je bio da, zbog veće privatnosti i komfora, delom „povučemo“ goste iz velnes i spa centra i sa otvorenih bazena, a da istovremeno privučemo ali i da zadržimo te nove goste, pre svega mlade ljude koji će tu dolaziti ne samo zbog zabave već i zbog zdravlja. Međutim, desilo se da je popunjenost kapaciteta u velnes i spa centru i na otvorenim bazenima  ostala ista, a da je „Samar“ privukao mnogo veći broj posetilaca od očekivanog, od u proseku 400 radnim danima, do 1.400 tokom vikenda. To nam je bio još jedan od pokazatelja da ova banja ima potencijala i da treba raditi na novim sadržajima. 

* Dugo se već govori o neophodnosti privatizacije banja, a neke su već dobile vlasnika. Uskoro se očekuje i novi zakon o privatizaciji banjskih lečilišta. Kakva je u tom pogledu sudbina SB „Ribarska Banja“?

– Desetak godina unazad se govori o privatizaciji banja, ali je važno objasniti da se tu ne radi o privatizaciji banja već o privatizaciji rehabilitacionih centara  u tim banjama. Odluka Minisitarstva zdravlja kao našeg osnivača je da se, bar za sada, neće privatizovati oni rehabilitacioni centri koji pozitivno posluju, a da će se u proces privatizacije staviti oni u kojima je neophodno da neko uloži određena sredstva u  poboljšanje turističkih i zdravstvenih usluga. Mi smo u ovom momentu izuzeti iz privatizacije, s tim da nam niko ne brani da nađemo strateškog partnera koji će nam pomoći, ali tako da država ostane većinski vlasnik. S obzirom na to da poslujemo pozitivno i veoma uspešno, da redovno izmirujemo obaveze prema državi, zaposlenima i dobavljačima, da svake godine iskazujemo dobit i da investiramo, u ovom trenutku mi smo sposobi da sami funkcionišemo bez ičije pomoći.

* Mnoge zemlje u okruženju prešle su na velnes i spa turizam. S obzirom na to da stanovništvo na globalnom nivou sve više stari i da su potrebe za lečenjem sve veće, koliko je to dugoročno dobro i kakav se stav Ribarske Banje po tom pitanju?

– Tačno je da su mnoge zemlje u okruženju ali i šire, akcenat stavile na velnes i spa program, a samu rehabiliatciju po strani. Moje je viđenje da je to pogrešno, ali je to ujedno i naša šansa da privučemo njihove pacijente. Mi ostajemo pri tome da  je rehabilitacija naša osnovna delatnost, nešto što je neophodno našem zdravstvenom sistemu, a da su velnes i spa program sekundarni, prateći sadržaj. Kratkoročno gledano, to izgleda ovako: vi se oslobodite rehabilitacije, uđete u privatizaciju, prodajete kapacitete, uzmete novac. Međutim, taj novac se brzo potroši, a vi ostajete bez rehabiliatcije koja ima ozbiljne kadrove, opremu, stručnjake…Ukoliko biste kasnije pokušali sve to da vratite, trebalo bi vam mnogo godina. Mi ne želimo sve to da izgubimo, jer imamo dobre stručnjake i odličnu rehabilitaciju.

* Ima li SB “Ribarska Banja” u ovom trenutku dovoljno lekara ?

– U jednom momentu smo bili u deficitu, ali su nam  pre mesec dana sa specijalizacije došla dva fizijatra i neurolog, tako da sada imamo 15 lekara, od čega 12 specijalista.  Dvoje je trenutno na specijalizaciji iz fizikalne medicine, a dali smo i jednu specijalizaciju iz interne medicine jer nam je, zbog obima posla potreban još jedan internista. Trenutno imamo i dovoljno lekara i odličnu rehabilitaciju. Najbolja potvrda kvaliteta našeg rada  je i to što se naši pacijenti nakon rehabilitacije u kratkom vremenskom periodu vraćaju normalnim aktivnostima, vraćaju se na posao, ne koriste lekove, ne koriste pomagala, nije im potrebna tuđa pomoć. Dugoročno gledano, zdravstveni sistem je na taj način u dobitku i zato nikako ne smemo dozvoliti da ostanemo bez rehabilitacije.

* Imate li i dovoljno ležajeva u sistemu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje?

– Od ukupno oko 500 postelja, pola je u sistemu RFZO, a druga polovina je na slobodnom tržištu. Trenutni smeštajni kapaciteti ne zadovoljavaju realne potrebe i konkretno ove godine bili smo u ozbiljnom tesnacu. Iz tog razloga u narednoj godini krećemo u novi projekat, izgranju stacionara sa 70-tak postelja, čime ujedno pozivamo i privatni sektor da na isti način sagledava potrebe  Banje. Drugim rečima, pokazujemo svojim primerom da ova banja ima potencijala, da je ulaganje u smeštajne kapacitete profitabilno. 

* Hoće li nakon izgradnje novog stacionara biti  zadovoljene realne potrebe banje kada su smeštajni kapaciteti u pitanju?

– Neće, ali nam prostor ne dozvoljava da napravimo stacionar koji će imati 200 ili 300 postelja. Zato ostaje mogućnost za privatne inicijative, za izgradnju novih privatnih hotela, kategorizaciju seoskih domaćinstava. Da meštani ribarske regije sve više prepoznaju svoju razvojnu šansu u kategorizaciji smeštaja, potvrđuje i to što je ponuda u privatnom smeštaju svake naredne godine sve veća. Trenutno je, na osnovu praćenja naše eksterne ambulante, u ponudi  negde oko 400 ležajeva. Kako je Ribarska Banja iz godine u godinu sve ozbiljnija turistička destinacija gde se stalno uvode novi sadržaji, nama je u interesu da što više meštana ribarske regije svoju razvojnu šansu prepozna upravo u izgradnji  smeštajnih kapaciteta.

* Da li u godini koja je pred nama planirate još neke investicije?

– U planu za narednu godinu je i adaptacija terapijskog bazena koji je izgrađen još 70-tih godina i već je zastareo. Sredinom februara bi trebalo da krenemo sa adaptacijom tog bazena i ono što mogu da kažem je da će biti mnogo lepši, bezbedniji, funkcionalniji…Dakle, očekujemo da u novu sezonu uđemo sa adaptiranim, savremenim terapijskim bazenom.

* Ima li lista čekanja?

– Nema, mi ne funkcionišemo po tom principu. Naši pacijenti su većinom povratnici koji su upoznati sa tim šta ova zdravstvena ustanova pruža. Oni unapred zakazuju termine, pa je i najveći broj smeštajnih kapaciteta već početkom januara rezervisan. Ali, s obzirom na to da iz raznoraznih razloga ima i odustajanja, uvek postoji i mogućnost da izađemo u susret i onima koji kasnije pokušaju da rezervišu mesto. Trudimo se da što veći broj ljudi bude zadovoljan i uvek kažemo potencijalnim gostima i pacijentima da ne odustaju, da pozovu i onda kada do njih dođe informacija da mesta nema. Spremni smo da im pomognemo i oko pronalaženja privatnog smeštaja, ukoliko kod nas trenutno nema slobodnih mesta. 

* Postoje li neki problemi koje treba rešavati u narednom periodu kada je Ribarska Banja u pitanju?

– Mi jesmo sinonim za Ribarsku Banju, ali nismo Ribarska Banja, jer je to i taj privatni sektor i mnogo šire. Mi kao ustanova nemamo ozbiljnije probleme, ali ribarska regija ima, pre svega sa vodosnabdevanjem. Vodovod je dosta star i to je problem koji treba rešavati, kako zbog lokalnog stanovništva tako i zbog potencijalnih  turista u tom delu banje. Što se putne infrastrukture tiče, zadovoljavajuća je. Dostupni smo, i jedino na šta sam stavio akcenat i to predočio ministru Ljajiću prilikom njegove poslednje posete je da na autoputu, u delu kod Ražnja, nema putokaza koji bi goste koji iz pravca Beograda i Niša idu ka Ribarskoj Banji, usmerio da skrenu kod Ražnja, što bi im bilo mnogo jednostavnije nego da idu preko Pojata. Osim toga, sve ostalo je na zadovoljavajućem nivou. Težimo da budemo i savremeno lečilište i moderan turistički centar, a moto funkcinisanja nam je da nam svi pacijenti budu korisnici velnesa, a da nam nijedan  korisnik velnesa ne bude pacijent. I za sada uspevamo u tome. Uspeh je što ćemo uskoro dobiti i zvaničnu potvrdu da smo banja, za šta sve do ove godine nismo imali elaborat. 

D. Pavlović