Dom učenika srednjih škola „Pane Đukić Limar“ Inspirativno i bezbedno okruženje za mlade

U ulici Ćirila i Metodija, naših prvih prosvetitelja, među brojnim obrazovnim ustanovama, svoje mesto pronašao je i Dom učenika srednjih škola „Pane Đukić Limar“. Kao deo gradskog obrazovnog jezgra, ova ustanova se izdvaja po tome što mladim ljudima iz okoline Kruševca pruža priliku da stvore drugi dom, daleko od roditeljskih kuća. Na ovom mestu svoje srednjoškolske dane trenutno provode 122 odlična đaka, a kako kažu, Dom je za njih više od prostora za stanovanje – to je prostor za druženje, učenje, poštovanje različitosti i sticanje neprocenjivog životnog iskustva

Učenici Doma prepoznaju vrednost zajedništva i podrške koju dobijaju unutar ovog obrazovnog centra.

– U Domu imamo puno društva, a među svima, kao i među osobljem vlada sloga, a ja mislim da je to najbitnije da bi jedna ustanova mogla da funkcioniše. Ovde vlada lepa energija i toplina i mi se stvarno osećamo kao da smo kod kuće – kaže Zorana Milanović iz Aleksandrovca, koja u ovom Domu živi već tri godine, od kada se upisala u Hemijsko-tehnološku školu.

Ovde će stanovati i naredne školske godine što rado preporučuje i ostalim vršnjacima.

– Ovo je podsticajna sredina za rad, jer u našem domu su uvek najbolji učenici i đaci, znamo da nećemo moći da budemo ovde ako nismo jedni od najboljih, što nas dodatno motiviše. Život u Domu je dobar zato što nas priprema za studiranje i tako stvaramo radne navike. Mislim da je bolje da se odvojimo od kuće što ranije, naravno, nikome od nas u početku nije bilo lako, i zato mnogo znači što smo svi prošli kroz isto.

Aleksandra Đurić, učenica prvog razreda Medicinske škole, takođe Aleksandrovčanka, u Domu živi nekoliko meseci, a to je odbarala u dogovoru sa svojim roditeljima, jer kako kaže, tamo je najbezbednije.

– Razgovarala sam sa roditeljima i shvatili smo da je za moj uzrast Dom bezbedniji od iznajmljenog stana, a da ću imati društvo sa kojim ću moći da delim to što smo naučili u školi. Veoma sam zadovoljna uslovima života ovde jer su svi dobri prema nama i izlaze nam u susret. Mislim da mladi ljudi koji se odvoje od kuće mogu mnogo više da postignu što se tiče učenja u Domu nego kada sami stanuju.

U rodni Aleksandrovac ide vikendom i preko raspusta, a desi se da ostane u Kruševcu zbog rukometa koji trenira. Posebno voli takozvane domske aktivnosti i redovno pohađa literarnu sekciju.

– Ovde postoje literarna, dramska, likovna, sportska i folklorna sekcija. Mnogo volim da pišem sastave i zato sam član literarne sekcije, mislim da tako svoje slobodno vreme trošim na najbolji mogući način.

Dimitrije Marić iz Milutovca, učenik četvrtog razreda Prve tehničke škole, navodi da je bio skeptičan povodom života u Domu, jer je znao da će morati da živi sa vršnjacima koje do sada nije sreo.

– Smatram da svako treba da iskoristi šansu i bude u Domu. Kad bih mogao da se vratim kroz vreme, opet bih to izabrao, uslovi su stvarno sjajni. Vaspitači imaju razumevanja za sve i otvoreni su za bilo kakvu vrstu razgovora. Menza je odlična, rekao bih kroz godine sve bolja, što mislim da mnogima znači.

Domska takmičenja ili Domijade đaci obožavaju, a kruševački Dom je ove godine bio domaćin za Domijadu iz oblasti kulture, kada je 14 domova iz Srbije posetilo Kruševac.

– Na Domijadama se nadmećemo u raznim sportovima i svim sekcijama. Takmičenja su zanimljiva i uvek upoznamo neke nove ljude – tvrdi ovaj mladić.

U Domu trenutno boravi 122 tinejdžera, na prvom spratu koji je dečački boravi 42 dečaka, dok na spratu iznad živi 80 devojčica. Sobe su uglavnom četvorokrevetne, kapaciteti su maksimalno popunjeni, a zainteresovanost je iz godine u godinu sve veća, tvrdi direktor doma Nenad Dejanović.

– Iz godine u godinu se traži mesto više, ne samo zato što je roditeljima to isplativije, već i zbog poboljšanja uslova i sigurnosti učenika. Kod nas postoji dnevni red, zna se kada se ustaje, a kada leže, kada su obroci, učenici mogu van Doma da se zadrže do 22 časa. Roditelji vole da su im deca na bezbednom i da postoji odrđeni nivo kontrole. Takođe, ovde deca žive okružena radnom atmosferom što je benefit – navodi on.

Mladi koji ovde dođu u prvoj godini najčešće ostaju do kraja školovanja.

– Proces prilagođavanja na kolektivni smeštaj traje mesec dana i većina đaka odluči da ostane da živi u Domu. Dešava se da odustanu, najčešće zbog toga što su pojedina deca navikla da sama budu u sobi, a kod nas ne postoje jednokrevetne sobe. Većina đaka koja ovde dođe u prvom razredu ostane do kraja školovanja, često se dešava da dođu i njihovi mlađi braća i sestre, pa sad u Domu imamo tri para braće i sestara. Zbog velikog interesovanja mislim da u bliskoj budućnosti moramo da razmatramo neki novi blok, proširenje kapaciteta, kako bi izašli u susret što većem broju učenika.

U Domu o korisnicima brine 6 vaspitača, a svaki je zadužen za grupu od dvadesetoro.

– Vaspitači vode računa o dnevnom redu, sarađuju sa svim ostalim službama u Domu. Oni su uvek tu za naše đake i pomažu im da reše svaki svoj problem, školski, zdravstveni ili ljubavni.

Dejanović je istakao posvećenost unapređenju životnih uslova i radnog okruženja za sve stanare.

– Renovirali smo učionicu za slobodno vreme, sredili biblioteku, koja sada broji 4000 knjiga i sadrži kompletnu literaturu neophodnu đacima srednjih škola. Nabavili smo tablet računare i napravili teretanu. Pre četiri godine kada sam došao ovde, dečaci su vežbali na klupicama koje baš i nisu bile bezbedne, tako da smo jednu prostoriju van glavne zgrade opredelili za teretanu, koju učenici redovno koriste. Napravili smo i muzičku sobu, za sve naše učenike koji idu u Muzičku školu, a treba im prostor za vežbanje. Svuda je spušten plafon, zamenjen laminat, u svakoj sobi su promenjeni dušeci i jastuci. Vodovodna mreža je takođe, kompletno zamenjena. Kuhinju smo renovirali, a kupili smo i novu mašinu za sušenje i pranje posteljina – navodi direktor.

Uređenju dvorišta oko Doma posvećena je posebna pažnja, u njemu se nalazi pokretna biblioteka, autić za odlaganje plastike, a na fasadi su ispisane motivacione poruke, a jedna od njih glasi: „Ako veruješ, radiš, imaš želje, snove i ciljeve – sve je moguće. “

– Važno nam je da pošaljemo poruku našim učenicima da utiču na očuvanje životne sredine i da tu poruku šire van Doma, i da kad izađu iz njega budu kompletne ličnosti. Uskoro ćemo postaviti i treći autić u naše dvorište, a on će da služi za odlaganje odeće, a ideja je da svako ko ima viška odeće tu je ostavi, a onaj kome nedostaje može da je uzme. Na Domu se nalaz i citati, motivacione poruke, jer mislimo da je deci u tom uzrastu potreban moto u životu. Sve plemenite poruke koje se nalaze u našem dvorištu ne odnose se samo na naše korisnike, već i na sve đake koji tu prolaze, pohađaju škole u okolini – ističe Dejanović.

Na kraju, dok se svaki učenik suočava sa vlasitim izazovima, školskim obavezama i mladalačkim ljubavnim problemima, jedno je sigurno – život u Domu im pruža priliku za lični rast, međusobno razumevanje, neprocenjive životne lekcije koje mladim ljudima otvaraju put u svet odraslih.

Marija Janković

Autići sa porukom

U domskom dvorištu nalaze se dva stara, dostavna vozila kojima je promenjena namena i udahnut nov život. Uz malo mašte i truda, jedan četvorotočkaš je postao biblioteka na otvorenom, gde svi sugrađani mogu da se posluže knjigom i da je kasnije vrate i gde takođe mogu da donesu knjige koje su im višak ili duplikat. Drugi autić koji se od nedavno nalazi u Domu namenjen je prikupljanju plastične ambalaže.

Uslovi za upis

Da bi učenik postao stanar Doma potrebno je uverenje da je upisao srednju školu, a rangiranje se vrši na osnovu uspeha u školi, prosečnom primanju po broju člana porodice, i na osnovu toga da li učenik spada u neku osetljivu kategoriju. Inače, roditelji koji žele da njihova deca žive u ovom Domu i imaju tri obroka dnevno, na mesečnom nivou treba da izdvoje 8052 dinara.