Debata o položaju stranih radnika i ranjivih grupa u Rasinskom okrugu

Centar za istraživačko novinarstvo Kruševac – CINK je organizovao debatu o položaju stranih radnika u Rasinskom okrugu, a u okviru projekta „Položaj stranih radnika i ranjivih grupa stranaca u Rasinskom okrugu“

O tome koliko je ova tema važna, govore statistički podaci o dozvolama izdatim stranim državljanima za rad u Republici Srbiji. Prema podacima CINK-a, u našoj zemlji je prošle godine izdato 50.397 takvih dozvola, što je značajno povećanje u odnosu na 2022. godinu, kada je izdato 35.180, kao i na 2021. – 23.662.

Dozvolu za boravak i rad inostranim državljanima izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova, dok Nacionalna služba za zapošljavanje učestvuje u tom postupku kao služba koja daje procenu ispunjenosti uslova za zapošljavanje u vidu poštovanja uslova rada, odnosno da li su ispunjeni uslovi u pogledu minimalne cene rada, odmora, toplog obroka, naknade za sprečenost za rad…

U Kruševcu je do avgusta ove godine izdato 360 dozvola za boravak i rad stranim državljanima. Važno je znati da se stranci zapošljavaju pod jednakim uslovima kao građani Republike Srbije, što kasnije inspekcija rada proverava da li je i u praksi tako.

U Lazarevom gradu postoji povereništvo za izbeglice koje je pod ingerencijom Komesarijata za izbeglice i migracije, a kako poverenik Ivan Brkić ističe, njihova delatnost na ovu temu je ograničena pošto rade na zahtev stranaka, a ne po sopstvenoj inicijativi.

– Nakon što se prijave u Policijsku upravu i dobiju neki vid ličnog dokumenta, tek tada nam se strani državljani mogu obratiti. Do sada nismo kontaktirani od strane stranih radnika. Jedini stranci koji su dolazili u naše povereništvo su ukrajinski državljani i to u na početku ratnih sukoba u Ukrajini. Redovno smo u kontaktu sa Policijskom upravom, kao i sa Nacionalnom službom za zapošljavanje – istakao je Brkić.

Savet za migracije se u Kruševcu sastaje nekoliko puta godišnje gde se raspravlja o  raznim temama koje se tiču izbeglica i raseljenih lica.

– U okviru planova za budućnost, lokalna samouprava razmišlja i o dijaspori, tačnije o ljudima koji razmatraju mogućnost da se vrate iz inostranstva. Takođe, neki od stranih radnika će verovatno ostati ovde nakon izgradnje koridora, pa ni to ne treba gubiti iz vida. Zbog svega toga, pokrenuli smo priču o unutrašnjim i spoljnim migracijama, pratimo na lokalu potrebe ljudi koji dolaze, a trudimo se da stvorimo što bolje uslove da dođu investitori i radna snaga koja je potrebna – naveo je Dušan Todorović ispred Saveta za migracije.

Projekat je finansiran od strane Evropske unije, a podržavaju ga Grupa 484 i Danish Refugee Council.

N. L.