Danas je Velika Gospojina

Srpska pravoslavna crkva danas slavi praznik Uspenja presvete Bogorodice, jedan od najvećih hrišćanskih praznika posvećen Bogorodici koji je u narodu poznat kao Velika Gospojina. Dan se smatra praznikom majki i dece i ne rade se nikakvi fizički poslovi

Velika Gospojina je uspomena na ovozemaljsku smrt Bogorodice i prema jevanđelju to je dan kada se ona vaznela na nebo i predala svoj duh u ruke Spasitelja. Spada u red Bogorodičnih praznika i proslavlja se svake godine 28. avgusta, odnosno 15. avgusta po julijanskom kalendaru. Za veliki praznik ustanovljen je dvonedeljni post.

Najkraći je od četiri velika godišnja posta, a Gospojinski post poznat je još i kao Uspenski i ustanovljen je u čast Bogomajci, zbog čega se veruje da je posebno značajan za žene, majke, pa se vernice i vernici pričešćuju na Veliku Gospojinu. Post se završava danas, ali ako ovaj praznik padne u sredu ili petak, što je ove godine slučaj, onda se ne mrsi ni tog dana, već se jede riba i hrana spremljena na ulju.

Prema verovanju Srba u ovom  periodu važno je obaviti obrede izražavanja zahvalnosti Bogorodici za rađanje dece, plodnost zemlje i stoke, to je najpovoljnije vreme za branje plodova i lekovitih trava, dok se brakovi ne preporučuju jer se veruje da će mladenci imati nesreće. Takođe, ko se razboli u to vreme, teško će se izlečiti. Veruje se da Bogorodica posebno razume u dušu svake žene, njene misli, bol i želje, zbog čega se žene posebno mole za zaštitu, sreću, zdravlje i unutrašnji mir. Veruje se i da je važno otići na izvore sa lekovitim dejstvom jer je Bogorodica je zaštitnica bolesnih, pa su mnogi bolesnici u Srbiji na Veliku Gospojinu odlazili na izvore da se umiju i izleče. U prošlosti su se održavala bdenija u hramovima i nad izvorima vode, izgovarajući molitve za ozdravljenje od kostobolje i očnih bolesti.