Danas je Svetski dan Roma

Osmi april, dan kada se proslavlja romska kultura, ali i dan podsećanja na duboke i višeslojne probleme u romskim zajednicama, obeležava se na celoj planeti. Na području grada Kruševca zvanično živi oko 2.500 Roma, a prema procenama poznavalaca prilika na terenu, ima ih između 3.500 i 4.000. Položaj Roma u našem gradu je težak i ne razlikuje se puno od položaja te populacije na nivou Srbije.

Zdravstvena zaštita, stanovanje, obrazovanje, nemaština i diskriminacija, vodeći su  problemi romske populacije, što je prepoznato i u Lokalnom akcionom planu grada Kruševca, za period 2021-2023.

Do sada najviše pomaka ima po pitanju obrazovanja s tim da, prema svedočenju pozanavoci prilika na terenu, i dalje dolazi do osipanja romske dece iz sistema obrazovanja, pre svega zbog migracije i siromaštva. Takođe, neophodno je dodatno raditi na eliminaciji zdrave romske dece iz specijalnih škola, jer se u praksi ta deca i dalje upisuju u te škole, čime su u delimično onemogućena da napreduju u skladu sa svojim mogućnostima.

U lokalnim romskih organizacijama podsećaju da je sve više mladih visokoobrazovanih Roma koji su bez posla ili ne rade u struci, te da je potrebno raditi i na većem obuhvatu visoko obrazovanih Roma i Romkinja.

Navode da Romi u većini slučajeva obavljaju poslove koji su manje plaćeni, a za koje je većinska populacija manje zainteresovana (održavanje gradske čistoće, čišćenje stambenih zgrada, sakupljanje otpadnog materijala…), što dodatno doprinosi visokom stepenu siromaštva u toj populaciji.

Značajno je napomenuti  da su sva romska naselja na teritoriji grada i dalje manje- više neuslovna, da u mnogima nema ni vode ni struje ni kanalizacije, te da su ljudi koji žive u tim naseljenim mestima većinom siromašni.

O lošem položaju Roma u Srbiji, uoči Svetskog dana Roma, u pisanoj izjavi oglasila se ministarka za ljudska i manjinska prava Gordana Čomić, koja je navela da je ionako težak život Roma u naseljima sa ograničenim pristupom komunalnim uslugama, dodatno pogoršan tokom pandemije korona virusa, kao i da je učenje na daljinu, uvedeno zbog epidemije, najviše pogodilo romsku decu koja nemaju pristup internetu ili računaru.

Ministarka je u toj izjavi podsetila da je na inicijativu Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Vlada Srbije formirala Koordinaciono telo za socijalno uključivanje Roma i Romkinja. Kako je navela, u toku je izrada Akcionog plana do 2024. godine, kojim je predviđeno aktivno uključenje Roma u pripremu i sprovođenje mera u borbi protiv ciganizma, segregacije, diskriminacije stanovanja i kraćeg životnog veka Roma.

Inače, Svetski dan Roma službeno je proglašen 1990. godine u Poljskoj, na četvrtom Svetskom romskom kongresu Međunarodne romske unije. Tada je odlučeno da  romska himna bude „Đelem, đelem“ (na romskom- išao sam, išao), da romska zastava bude plavo zelene boje sa crvenim točkom u sredini (kao simbol napretka, pokreta i migarcije Roma tokom istorije), te da se Romi zovu Romima, a ne Ciganima, jer Rom na romskom znači čovek, dok reč cCiganin ima pežorativno značenje.

Istorija i tradicija Roma je široj zajednici uglavnom nepoznata, a preovladava mišljenje da je oni ni nemaju. Međutim, Romi imaju svoju istoriju, jezik, kulturu i običaje.

Bez obzira na sve, u svojoj sredini i dalje nisu dovoljno prihvaćeni.

D.P.