Danas je Svetski dan osoba sa autizmom: Srušimo barijere za autizam zajedno!  

Na Svetski dan osoba sa autizmom (2.april), koji se ove godine obeležava pod sloganom „Srećnija budućnost za autizam“, udruženja za pomoć ovoj ranjivoj kategoriji pozivaju donosioce odluka da se posvete uklanjanju barijera koje sprečavaju osoba iz autističnog spektra u ostvarivanju osnovnih ljudskih prava. Zbog nepostojanja Nacionalnog registra osoba sa invaliditetom, u Srbiji se ne zna tačan broj osoba iz autističnog spektra, ali ako se uzme u obzir podatak da se u Evropi autizam dijagnostikuje jednoj od 68 osoba, može se pretpostaviti da ih je u Srbiji nekoliko desetina hiljada

 Udruzenje za pomoć osobama sa autizmom koje u Kruševcu postoji od 2002. godine ima 37 registrivanih članova, mada se zna da ih ima mnogo više od tog broja. Udruzenje okuplja decu i osobe sa autizmom, njihove roditelje, stručnjake i prijatelje, sa ciljem da se osobama sa autizmom pomogne da budu u prilici da razviju svoj potencijal u najvećoj mogućoj meri i da ne budu isključeni iz društvenih dešavanja, već da budu ravnopravni sa svima.

–Autizam predstavlja jedan veoma složen poremećaj, koji se najčešće javlja u prve tri godine života. Ovaj poremećaj se manifestuje kroz nemogućnost komunikacije i interakcije sa okolinom, neka ograničena, ustaljena i ponavljajuća ponašanja deteta. Sve ovo doprinosi tome da dete bude izopšteno iz društva. Budući da lek za autizam još uvek nije pronađen, autistično dete će izrasti u autističnu osobu, kojoj će uvek biti potrebna tuđa pomoć i nega, što predstavlja otežavajuću okolnost za roditelje- stoji u saopštenju koje je medijima uputilo ovdašnje Udruzenje za pomoć osobama sa autizmom.

Utvrđeno je da autizam može nastati bilo gde i da nema veze sa rasom, etničkom i nacionalnom pripadnošću, socijalnom klasom, ali je i četiri puta češći kod dečaka nego kod devojčica. Istraživanja pokazuju da je ovaj poremećaj učestaliji nego što se mislilo, te su neke procene da se javlja kod jednog od 100 dece.

–Pošto se teži ravnopravnosti, autistična deca imaju pravo na obrazovanje u osnovnim i srednjim školama, ali i u školama za učenike koji imaju smetnje u razvoju. Ako je okruženje pogodno za autistično dete i ako nailazi na razumevanje, pažnju i ljubav, ono sve to proživljava manje stresno i uz odgovarajući pristup moguće je postići mnogo toga. Postoje čak i slučajevi da su mnoge osobe sa autizmom uspele da se obrazuju za razna zanimanja, za šta je prevashodno potrebna ogromna podrška društva–  poručuju iz tog udruženja.

U saopštenju za javnost koje je povodom Svetskog dana osoba sa autizmom uputio  Savez udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom (krovna organizacija koja okuplja 15 udruženja iz cele Srbije), navodi se da je, uprkos povećanoj svesti o tome šta je autizam, veliki broj osoba iz autističnog spektra i njihovih porodica siguran da javnost ovo stanje i dalje ne razume.

Navodi se i to da je  od izuzetne važnosti da donosioci odluka, kao i društvo u celini, steknu bolje razumevanje autizma, te da rade na uklanjanju postojećih prepreka koje  sprečavaju osobe iz autističnog spektra u ostvarivanju osnovnih ljudskih prava. D.P.

Savez udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom ima obavezu da na današnji dan postavi ciljeve i zadatke donosiocima odluka uz obavezno učešće i saradnju sa roditeljima:

1. Formiranje Nacionalnog registra koji bi omogućio precizan uvid u broj osoba iz autističnog spektra u Srbiji. Postojanje Registra bi takođe olakšalo ostvarivanje svih prava osobama iz autističnog spektra, a državi planiranje sredstava i resursa.

2. Donošenje Nacionalne strategije za autizam, koja bi pokrivala problematiku od najranijeg do najstarijeg doba osoba iz autističnog spektra, od dijagnostike do lečenja i stanovanja.

3. Poštovanje svih izglasanih zakona i donošenje novih koji štite prava osoba iz autističnog spektra.

4. Rano prepoznavanje poremećaja iz sprektra autizma kod dece ključno je za njihov napredak i povoljan rezultat, budući da osigurava budućnost adekvatnih intervencija, omogućava pravovremenu podršku i edukaciju roditelja, a samim tim i kvalitetniji život porodice.

5. Razvijanje servisa podrške za osobe iz autističnog spektra svih uzrasta, kao što su dnevni centri, personalni asistent (asistent u porodici), pomoć u kući,  lični pratilac, predah usluga, male domske zajednice, stanovanje uz podršku i njihova sistemska implementacija.

6. Razrešiti sve probleme iz inkluzivnog obrazovanja, koji postoje i danas nakon 13 godina, obavezno omogućiti potrebne podrške radi adekvatnog obrazovanja, kao i implementaciju zakona za svu decu bez obzira u kom sistemu obrazovanja se nalaze.

7. Postojanje adekvatnih zanimanja u procesu srednjeg obrazovanja za osobe iz autističnog spektra, kako bi zapošljavanje u uslovima tržišta rada postalo moguće.

8. Veću edukovanost zdravstvenih radnika za lečenje bolesti koje nisu direktno povezane sa autizmom, kao što su bolesti iz oblasti stomatologije, kardiologije, neurologije, onkologije, ginekologije itd. Pristup lečenju na svakoj klinici kao i za sve ostale građane.

9. Uključivanje pojednica i grupa direktno pogođenih autizmom (roditelji, osobe sa autizmom i udruženja) u proces donošenja zakona, politika i odluka.

10. Prioritetno i urgentno razvijanje servisa podrške za odrasle osobe sa autizmom posle nestanka biološke porodice.  Obavezan servis persenalne asistencije (asistent u porodici), kao i obavezna  i neophodna deinstitucionalizacija, koja podrazumeva humaniji pristup korisnicima trajnog smeštaja.