Danas je Svetski dan borbe protiv raka

Svetski dan borbe protiv raka je kampanja pokrenuta na globalniom nivou, od strane Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne unije za borbu protiv raka, kojom se želi ukazati na značaj podizanja svesti o bolestima od raka, njihovoj pravovremenoj prevenciji, dijagnozi i lečenju. Prema predlogu osnivača ovaj dan se obeležava 4. februara svake godine, sa ciljem da se motivišu zajednice i pojedinci, da se podrže mere koje se popularišu u okviru ovog dana, a koje treba da rezultuju većom stopom preživljavanja obolelih od raka.

Ako se ima u vidu da trenutno, 8,2 miliona ljudi, svake godine, umire od raka širom sveta, od čega 4 miliona ljudi umre prerano (u periodu od 30 do 69 godina), a samo u Srbiji se dijagnostikuje oko 36.000 novih slučajeva raka i više od 20.000 osoba umre, onda postaje jasno zašto je pokrenuta jedna ovakva kampanja, koja treba da spreči milione smrti širom sveta podizanjem svesti, edukacijom, uticajem vlada i pojedinaca.

Svetski dan borbe protiv raka (4. februar), kao međunarodni dan usvojen je na Svetskom samitu za borbu protiv raka, organizovanom pod pokroviteljstvom predsednika Francuske i generalnog direktora UNESKO-a u februaru 2000. godine u Parizu. Na sastanku je usvojena „Pariske povelja”, prema kojoj su vlade zemalja potpisnice sporazuma, prihvatile obavezu da budu maksimalno posvećene stvaranju programa za prevenciju i lečenje raka.

Od 2005. godine, Dan borbe protiv raka organizuje se i pod pokroviteljstvom Međunarodne unije za borbu protiv raka (UICC) – nevladine organizacije sa sedištem u Ženevi.

Kao što rak utiče na sve na različite načine tako i svi ljudi imaju moć da preduzmu različite aktivnosti kako bi se smanjio uticaj koji rak ima na pojedince, porodice i zajednice, iz čega je proizašao i jedan je od glavnih ciljeva uvođenja ove kampanje.

Skoro svaka porodica na svetu je ugrožena rakom, koji je u 21. veku odgovoran za gotovo svaki šesti smrtni slučaj na globalnom nivou. U tom cilju obeležavanjem Svetskog dana borbe protiv raka (4. februar) SZO želi da ukaže na to da rak više ne mora biti „smrtna kazna”, jer postoji kapaciteti da se smanji težina ovog problema i poboljša opstanak i kvalitet života ljudi koji žive sa ovom bolešću.

Prema stavu dr Etijena Kriga, direktor u Department for Management of Noncommunicable Diseases, Disability, Violence and Injury Prevention SZO, sve zemlje mogu učiniti više za sprečavanje i lečenje raka, jer znamo njegove glavne uzroke. Mnogi slučajevi se mogu izbeći ako se oni zbrinjavaju na prvom mestu, na pravi način, i kaže:

-Jačanjem odgovora zdravstvenog sistema, možemo osigurati raniju dijagnozu i bolji pristup i pristupačnom tretmanu od strane kvalifikovanog osoblja, čime ćemo spasiti milione života.

U tom cilju u maju 2017. države članice SZO su se okupile oko prioritetnih akcija kako bi osigurale zaštitu od raka za sve. One su toga dana usvojile Rezoluciju Svetske zdravstvene skupštine VHA A70 / A / CONF. / 9 pod nazivom „Prevencija i kontrola raka u kontekstu integrisanog pristupa“ kojom su postavljene smernice za realizaciju potencijala za prevenciju, ranu dijagnozu, hitan tretman i palijativnu brigu za ljude obolele od raka.

Od usvajanja ove rezolucije, države članice preduzimaju akcije. Vlade donose strategije za smanjenje rizika zasnovane na dokazima, kao što su nametanje većih poreza na duvan i alkohol, promovisanje zdrave dijete i fizičke aktivnosti i zagovaranje pristupa HPV vakcinaciji.