Danas je Đurđevdan, veliki hrišćanski praznik

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas (6.maj) proslavljaju Đurđevdan, dan svetog velikomučenika i pobedonosca Georgija, koji je na ikoni predstavljen kao konjanik koji kopljem probada aždaju. Đurđevdan je krsna slava brojih porodica i na drugom je mestu po broju slavara u Srbiji

Sveti Georgije rodio se u Kapadokiji, a nakon što mu je otac postradao kao hrišćanin, majka se preselila u Palestinu gde je dečak odrastao i veoma mlad došao do čina tribuna u službi cara Dioklecijana. U to vreme car je započeo veliki progon hrišćana, kada je mladi Đorđe stupio pred cara i odvažno rekao da je i on hrišćanin, čime je i započelo njegovo stradanje za veru.

Mučenja kojima je tada bio podvrgnut nisu ga pokolebala, neprestano i iskreno molio se Bogu koji ga je, prema predanju, isceljivao i spasavao smrti, na veliko divljenje naroda. Kada je Đorđe vaskrsao jednog mrtvaca molitvom, mnogi su primili veru Hristovu, među njima i careva žena. Car je odlučio da Đorđa i svoju ženu osudi na smrt sečenjem glave. Carica je izdahnula pre pogubljenja, a sveti Đorđe posečen je 303. godine.

Od tada, mnoga čuda dešavala su se na njegovom grobu, pa se i danas veruje da ovaj svetac pomaže svima koji su u nevolji i iskreno prizivaju njegovo ime.

Sveti Đorđe na ikonama se predstavlja na konju, sa kojeg kopljem probada aždaju. Aždaja na ikoni predstavlja mnogobožačku silu koju je, prema verovanju, Sveti Đorđe pobedio. Pod pobedom koju je odneo nad aždajom, najverovatnije se misli na prekid progona hrišćana, deset godina nakon njegove smrti i proglašenja hrišćanstva zvaničnom religijom Rimskog carstva, od strane cara Konstantina.

Ovaj svetac se smatra granicom između zime i leta, praznik vezan za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih iz kuće, plodnost stoke i dobre useve.

Običaj je da se na Đurđevdan kuće kite vrbom i zelenilom. Pletu se venci od bilja koji se bacaju na krov kuće ili stavljaju na kapiju ili vrata kuće.

Biljke koje se uberu uoči Đurđevdana domaćice stavljaju u lonac sa vodom, a svaka travka ima posebno značenje: zdravac- da je mnogo zdravlja u kući, grabež- da se momci grabe oko devojke, dren-da deca budu zdrava. Zajedno sa travama, u lonac se stavlja i crveno jaje od Vasrksa (čuvarkuća), pa se ujutru, na Đurđevdan, vodom iz lonca umivaju deca, sa željom da budu lepa i rumena kao crveno jaje.

Veruje se da će, ako je na Đurđevdan vedro, biti rodna godina, a da će leto biti sušno ukoliko sutradan pada kiša, a ako pada i treći dan, onda će leto biti kišovito.

Za Rome, ovo je jedan od najznačajnijih praznika kojim ispraćaju zimu i slave dolazak proleća. Na Đurđevdan, posebno je veselo u romskim naseljima, gde se tri dana bez prestanka slavi uz muziku i dobru hranu.

Svima koji slave Đurđevdan, želimo srećnu slavu!