Danas je Đurđevdan

Đurđevdan, poštovan kao krsna slava u mnogim kućama širom Srbije, predstavlja značajan praznik koji je obavijen brojnim običajima i narodnim verovanjima.

Đurđevdan se smatra granicom između zime i leta, simbolizujući prelazak u period plodnosti, zdravlja i obilja. Ovaj praznik se često povezuje sa ženidbama, udajama, plodnošću stoke i dobrim usevima. Mnogi običaji su vezani za ovaj dan, a jedan od njih je i verovanje da ne bi trebalo spavati na Đurđevdan, kako bi se izbegle glavobolje. Takođe, postoji verovanje da ako je vreme vedro na ovaj dan, to ukazuje na plodnu godinu, dok kiša može najaviti sušno leto.

U Srbiji se takođe veruje da koliko nedelja pre Đurđevdana zagrmi, toliko će biti tovara žita te godine, što ukazuje na duboko ukorenjeno narodno verovanje u vezi sa vremenskim prilikama i poljoprivrednim prilikama. Interesantno je i istorijsko obeležje ovog praznika, kada su Turci za vreme srpskog ropstva odredili da se godišnji porez plaća upravo na Đurđevdan i Mitrovdan.

Sve ove tradicije i verovanja čine Đurđevdan važnim praznikom u srpskoj kulturi i nasleđu, podsećajući nas na duboke korene i tradicije koje se prenose s generacije na generaciju.

T.S