Danas je Badnji dan

Unošenjem i paljenjem badnjaka, liturgijama u hramovima i posnom, ali bogatom porodičnom večerom, pravoslavni vernici koji poštuju Julijanski kalendar danas slave Badnji dan, poslednji dan božićnog posta i uvod u najradosniji hrišćanski praznik Božić, dan rođenja Isusa Hrista

Badnji dan je pun rituala i simbolike, živopisnih radnji i svi su oni povezani sa porodičnim kultom i kultom ognjišta. Mnogi običaji vezani za Badnji dan u Srbiji potiču iz paganskih vremena, ali su u međuvremenu dobili hrišćansko značenje. Tako na badnje jutro domaćin seče badnjaka  

Običaj sečenja badnjaka se vezuje za to što su vitlejemski pastiri, na znak Zvezde da se rodio Hristos Spasitelj, nasekli granje i poneli ga u pećinu da nalože vatru i ogreju Hrista i njegovu majku. Badnjak, dakle, predstavlja ono drvo koje je Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio. 

Kod nas se za badnjak seče hrast, koji je inače bio sveto drvo starih Slovena. Seče ga domaćin kuće u rano jutro. Kada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, Božić, uzima sekiru u ruke i seče badnjak.

Badnjak se u kuću unosi tek pred veče, zajedno sa slamom, a ukućani ga posipaju žitom.  Posipanje žitom na Badnji dan i Božić simbolizuje žito koje je Majka Božija, kada joj se rodio sin, bacala stoci koja je bila u štali da stoka ne bi grizla slamu na kojoj je Hrist ležao. Slama u domu se tumači kao sećanje na to da se Isus Hrist rodio na slami.

Badnja večera je posna, ali  bogata trpeza koja okuplja sve ukućane. Treba da obiluje jelom i pićem da bi i nova godina bila rodna i puna izobilja. Pogača koja se lomi simboliše reči Isusove Ja sam hleb živi, a vino krv njegovu. Riba je simbol Sina Božjeg, so božanske sile a med sladosti večnog života bod okriljem Boga. Sveća koja se pali za Badnji dan i Božić predstavlja svetlost Božiju i simboliše Isusove reči Ja sam svetlost svetu. 

Paljenje badnjaka označava završetak Badnjeg dana i uvod u Božić. 

Pored Srpske pravoslavne crkve (SPC) Božić sutra slave i ruska i gruzijska crkva, kao i kanonski nepriznate crnogorska i makedonska pravoslavna crkva. Božić po Julijanskom kalendaru slave i Jerusalimska patrijaršija, Kopti i neki manastiri na Svetoj gori u Grčkoj.