Da izgradimo jak socijalni dijalog u srpskom maniru

U društvu Ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nemanje Starovića, Ambasadora i šefa Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Emanuela Žiofrea, Zamenika regionalnog direktora za Evropu i Centralnu Aziju Međunarodne organizacije rada, Emanuela Žilijena, Predsednika Unije poslodavaca Srbije, Miloša Nenezića, Predsednice Ujedinjenih granskih sindikata „Nezavisnost”, Čedanke Andrić i Sekretara Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije, Zorana Mihajlovića, te predstavnika institucija, organizacija i socijalnih partnera, zvanično je otvoren Projekat „Osnaživanje socijalnog dijaloga u Republici Srbiji”.

Ideja Projekta, koji je pokrenula Međunarodna organizacija rada u saradnji sa Delegacijom Evropske unije u Srbiji, je unapređenje usaglašenosti pravnog okvira Republike Srbije za efikasan socijalni dijalog sa međunarodnim standardima rada i pravnim tekovinama EU. Istovremeno, Projekat ima za cilj da osnaži kapacitete državne uprave, nacionalnih i lokalnih socijalno-ekonomskih saveta, kao najviših oblika tripartizma i socijalnih partnera.

U svom zvaničnom obraćanju Miloš Nenezić, predsednik Unije poslodavaca Srbije, je pozdravio prisutne i istakao da je podrška Međunarodne organizacije rada i Evropske unije i više nego neophodna za jačanje socijalnog dijaloga u Republici Srbiji, iz razloga što je on na zaista niskom nivou. Istakao je da i pored permanentnog insistiranja na ovakvoj vrsti debate i mogućnosti za uključivanje reprezentativnih poslodavaca i sindikata u najbitnije procese za izgradnju održive ekonomije i društva, samo su pojedini članovi Vlade Republike Srbije prihvatili da se u njega uključuju ili ga uopšte uvažavaju. Vidljivost da on  postoji je jedino preko Socijalno-ekonomskog saveta. Pri tom je dodao da nažalost, ni ovaj vid dijaloga ne funkcioniše dobro, a kao primer naveo da su se ove godine održale samo dve sednice Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije. Takođe je podsetio na činjenicu da – iako se na Socijlano-ekonomskom savetu sve odluke donose u duhu tripratizma konsenzusom, iste se nadalje ne sprovode i pored činjenice da su se sa njima saglasili resorni ministri članovi Socijalno ekonomskog saveta. Naglasio je da Republika Srbija ima ustanovljen ovakav vid društvenog dijaloga još od 2001. godine, jedino su se svi dosadašnji ministara rada aktivno angažovali i istinski shvatali prednost socijalnog parnerstva i odluka donetih kroz demokratsku diskusiju, uvažavanje svih interesa i saglasnost svih zainteresovanih strana.

Predsednik Unije je zatim uputio zahvalnost medijima, koji prate rad Socijalno-ekonomskog saveta i profesionalno izveštavaju, te se tako glas i stavovi socijalnih partnera usvojenih u okviru Socijalno ekonomskog saveta čuju u javnosti.

Istakao je da Unija poslodavaca Srbije obeležava 30 godina svog postojanja i da se nada da će kroz dijalog i saradnju sa Ministarstvom rada i sindikatima u okviru ovog projekta biti doneta najbolja rešenja za našu Srbiju – da ćemo upoznajući se sa međunarodnim i evropskim standardima biti kadri da izgradimo socijalni dijalog u srpskom maniru, ali ipak je tu odlučujuća uloga Vlade Republike Srbije, koja treba da da vetar u leđa i podrži ove procese s obzirom na činjenicu da do sada bitne odluke Socijalno ekonomskog saveta nisu sprovedene. Jedna od takvih je donošenje Nacionalne strategije Srbije koja bi nam dala dobra usmerenja. Očigledno je da do sada nismo dobro planirali, ni donosili kvalitetne propise, posebno one od značaja za održivi rast privrede, poput Zakona o radu, zakona u oblasti obrazovanja. Za produktivnost je ključno da poslodavac ima zadovoljnog radnika – a zadovoljstvo zaposlenog ne čini samo plata, već i drugi faktori poput zaposlenja u struci koje je logičan sled nakon završetka formalnog obrazovanja. Upravo je nedostatak kvalitetnih planskih politika usmerenih na reformu obrazovanja koja će biti kadra da odgovori sadašnjim i budućim zahtevima privrede je razlog odlaska mladih iz zemlje.

Projekat treba da osmisli mehanizme kako da dodjemo do kvalitetnih dogovora. Činjenica je da nedostaju kolektivni ugovori, jer poslodavci beže od ovakvih vrsta obaveza, koje im u sadašnjem kontekstu donose samo dodatna opterećenja, a ne preko potreban balans prava i obaveza, izvesnost, saradnju, razumevanje pozicija, partnerstvo. Očekujemo da ovaj projekat to prevaziđe i da donese nova održiva zajednička rešenja.

Dodao je, da je neophodno da delujemo preventivno na probleme i uspešno rešavamo predstojeće izazove kako bismo unapredili naše društvo, a to je jedino moguće formalnim razgovorom sve tri strane ovog partnerstva, kako na republičkom, tako i na pokrajinskom i lokalnom nivou.

Zaključio je, da je Projekat pred nama najzad korak napred za socijalni dijalog u Republici Srbiji, ali je istakao da se on mora odnositi i na ekonomski deo. Do dobrobiti za radnike i građane možemo doći jedino jačanjem privrede, jer Jaka privreda je jaka Srbija!

Ministar rada je pozdravio prisutne i zahvalio se Međunarodnoj organizaciji rada i Evropskoj uniji što podržavaju procese pozitivnih promena u Republici Srbiji. istakao je svoju iskrenu opredeljenost da se ojača socijalni dijalog na svim nivoima i dao podršku Projektu. Podsetio je s tim u vezi, da je prvi put od 2017. godine, na Socijalano ekonomskom savetu Republike Srbije, postignut konsenzus oko minimalne cene rada, koja je povećana za 13%.

Ambasador i šef Delegacije Evropske unije u Republici Srbiji, Emanuel Žiofre je istakao svoja očekivanja da će se kroz ovaj proces izgraditi socijalni dijalog koji će doprineti uspostavljanju adaptivne ekonomije, otporne na krize. Dijalog je prvi korak da razumememo tuđe interese i donesemo najbolje odluke. A uveren je da Srbija deli istu tradiciju i vrednosti sa svim evropskim zemljama i da ćemo uz ovu podršku doneti kvalitetan okvir za održivu budućnost u Evropskoj uniji.

Svoju podršku socijalnim partnerima, iskazao je i Zamenik regionalnog direktora za Evropu i Centralnu Aziju Međunarodne organizacije rada, Emanuel Žilijen, koji je istakao da socijalni dijalog nije sam po sebi cilj, već da je to samo put, proces i mindset koji donosi mnoge dobrobiti za transformaciju produktivnosti, manje konflikata u otvorenoj ekonomiji i da je moćan alat za konkurentnost.

Sa predstavnicima Međunarodne organizacije rada i Evropske unije su se saglasili i visoki predstavnici reprezentativnih sindikata.

Tako je Čedanka Andrić, predsednica UGS “Nezavisnost” kroz svoje obraćanje pozdravila prisutne i istakla da ova organizacija zaposlenih podržava ideju da socijalni dijalog zaživi u Srbiji. Napomenula je da traže punu primenu zakona koji su na snazi, ali da isto tako očekuju da kroz ovaj proces ojačaju Zakon o radu – kako bi isti sadržao sve najbitnije institute i istovremeno ojačao inspekciju rada. Zalažu se za ulazaku u Evropsku uniju, i istakla da socijalni partneri već deluju u okviru Zajedničkog kosultativnog komiteta EU-RS i Evropskog socijalno-ekonomskog komiteta. Dodala je da će sve predočeno i naučeno u okviru Projekta doprineti da uđemo u Poglavlje 19 spremni, a da će sindikat biti konstruktivan partner.

Ispred Saveza samostalnih sindikata Srbije, prisutne je pozdravio i poželeo uspešan rad Sekretar veća Zoran Mihajlović. On je istakao je da je Sindikatu bitno osnaživanje socijalnog dijaloga. Oni nisu zadovoljni postojećim nivoom socijalnog dijaloga, koji bi morao da se vrati u institucije, kako bi se sva pitanja rešavala u dogovoru socijalnih partnera. A kada se uspostavi takav odnos i donesu se kvalitetni zakoni, tada će se i Srbija istinski približiti Evropskoj uniji.